Menu & Search

190SL je rođen za bulevare

190SL je rođen za bulevare

„Nisam kolekcionar, ali imam automobile“ opisao je gospodin svoju zbirku izabranih četvorotočkaša, među kojima je od nedavno i jedan Mercedes-Benz 190SL čija belina razbija sivilo Beograda pored Save. Da, ponovo smo u Savamali, uz temelje nekadašnjeg Mosta kralja Aleksandra. Karađorđeva je ulica u kojoj smo ovog puta ometali saobraćaj. U tih petnaest minuta koliko je Mercedes pozirao pred objektivom, desilo se i da jedan Yugo trubi Cayenneu da ubrza, a stara Škoda 110L, kao iz praćke ispaljena, pretiče tek nekoliko meseci star Porsche 911.

Nekoliko meseci ranije, sa vlasnikom ovog nemačkog klasika razgovarali smo o ciljevima, budućnosti i potencijalima Autoslavije, a tada smo se dotakli i konkretnih automobila. Izgledalo je da će tek jedan drugi kabriolet dočekati fotografisanje. Ipak, vozeći se kroz Savamalu, sa poznatom rutinom u kojoj Miloš pazi na put, a ja na svaki potencijalni ulov, ispred jedne garaže, ugledao sam vrlo poznate obline i podignutu dugačku haubu. Nismo imali mnogo vremena, pa smo posle kratkog razgledanja i razgovora sa majstorima ostavili vizit kartu i nastavili dalje. Znali smo da je 190SL, zato smo ipak pozvali zajedničkog poznanika i na našu neskrivenu radost, to je bio njegov automobil. Iste te večeri, ponovo smo se našli u garaži.

Njen gazda je naslednik porodičnog posla – pre jednog veka, uz ulicu, njegova porodica držala je vulkanizersku radionicu. Jedno parče istorije, sedam decenija star Goodyear znak, podseća nas na stara vremena, a pažljivom oku ne bi promakle ni stare američke tablice. Na radnom stolu, sedela je i zavodljiva ženska silueta, ikonična devojka sa zavesica. Ako bi se ikada snimale nove Priče iz radionice, ova garaža bi bila ona prava za nekog novog Životu, koji nikada ne bi dostigao slavu koju je uživao Zoran Radmilović. U vrlo zgusnutom rasporedu, ostala nam je samo nada da će nas vreme poslužiti u najviše tri dana koliko imamo pre nego što automobil ode u vožnju daleko od našeg prostornog i tematskog interesovanja.

I, kao što vidite, karte su bile na našoj strani. Automobil, proizveden 1959. godine, nalazio se u jednoj novosadskoj porodici, a kada je kupljen, bio je prilično daleko od svog sadašnjeg stanja. U periodu od oko šest meseci, na njemu su radila četiri majstora. Enterijer, motor i ostala mehanika rađeni su u Srbiji, a branici su stigli čak iz Portugala. “U kolekciju je ušao slučajno. Inače, skupljam automobile koji su obeležili moje detinjstvo, ali ovu priliku nisam mogao da propustim.”, govori nam njegov ponosni vlasnik, a dodaje da na njemu fale određeni detalji, poput Becker radija iz perioda.

Ipak, u novom domu ga čeka tvrdi krov, tako da i po nešto hladnijem vremenu sa svojim vlasnikom već sada uživa u dugim bulevarima. Tog dana, ka Kalemegdanu, on je otišao u jednu od poslednjih vožnji Beogradom, uz pesmu motora i stil kakav je teško nadmašiti. Iako je Mercedes koji smo pratili pogledom odlazio u drugu zemlju, drži nas osećaj da ćemo se nekad ponovo sresti.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

2 Comments

  1. 6 godina ago

    Kao i svaki put, članak je pravo uživanje za čitanje, poslastica! Cover fotka, sjajna, filmska, retro, pravo u centar!