Posebna torinska veza

fiat-1100-r-tim-slovenia-cover

Više zbog činjenice da nas od Slovenije deli nekoliko stotina kilometara nego zbog bilo čega drugog, retke su prilike kada u Nasleđe svrati klasik sa krajnjeg zapada autoslovenskih prostranstava. Ipak, uz malu pomoć tehnologije, dobru volju i oštro oko fotografkinje Pije Klančar, Timov Mile — Fiat 1100 R iz 1966. godine stigao je do svoje Autoslavia srede. “1100R stoji za Rinovatta, renovirani model, a među ljudima je više poznat kao Millecento — Milečento. Prvi put je registrovan u maju 1966. godine u Italiji, što mu piše i na saobraćajnoj. Po toj pouzdanoj informaciji možemo i zaključiti da je ovaj plavi Mile, kako ga zovemo ja i moji prijatelji, najverovatnije primerak prve serije ovog Fiatovog modela, pošto je bio prvi put predstavljen javnosti u februaru 1966.” počeo je Tim priču o svom klasiku.

Ljubav prema automobilima počela je već u ranim danima, kada je Tim kao četvorogodišnji dečak od bake dobio model Bube: “Tada sam počeo sam i sakupljati modele automobila. U ovih dvadeset godina sakupio sam ih već oko šezdeset, koje još hranim i čuvam u vitrini.” Stari automobili su uvek bili deo porodičnog folklora. Prvo, tu su bila tri Renoa 4, žuti, plavi i beli, a Timova automobilska sećanja počinju uz Fiat Uno kog je njegov otac kupio iste godine kada se Tim rodio i vozio sve do dvehiljaditih godina. U đačkim danima, Tim je u posetama baki otkrio da je Fiat i ranije bio prisutan u porodici i to je upalilo prvu žišku njegovog interesovanja za određene torinske klasike: “Uvek kad sam dolazio u posetu kod bake, redovno sam gledao stare fotografije, koje hrani u staroj Kraš limenoj kutiji. Preuzele su me one sa mojim nažalost jako rano pokojnim dedom i njegovim Fiatom 1300. On je u stvari bio i prvi taksista u Celju baš sa tim belim Trečentom, a u armiji za vreme vojničkog roka vozio je Fiat 1100D, model izpred 1100R. Uz to, počeo sam istraživati Fiatovu istoriju i njihove modele automobila. Prvo sam naravno bio zaljubljen u 1300, ali kada sam odkrio Milećento, bio je kraj. Zaključio sam da ću možda jednog dana imati tačno taj oldtimer.”

Kako Fiata 1100 nije bilo mnogo u Sloveniji, Tim nam je otkrio da je potraga bila duga i teška, a uz to, postojala je i finansijska prepreka koja ga je delila od posedovanja jednog starog Fiata. Prva prilika se ukazala kada je Timov otac dobio informaciju o jednom Fiatu 1100 garažiranom u Ljubljani: “Otišli smo tamo samo iz zanimanja, da ga vidimo. Taj model je bio 1968. godište i sa lisencijom sastavljen u Zastavi u Kragujevcu. Ovi modeli bili su manje kvalitetno napravljeni nego taljanski, reč je i u detajlima interiera. Pošto je bio u jako lošem stanju, a njegova cena bila je visoka, sa naše strane nije bilo interesa.” Shvativši da prilike ipak postoje, Tim nije odustao i okrenuo se redovnom pretraživanju oglasa, što je pre tri godine urodilo plodom: “Slučajno sam pronašao jednog na skrajnom jugu Slovenije. Kao drugi vlasnik prodavao ga je stari gospodin, koji ga je kupio iz juga Italije, ali zbog trošaka uzdrživanja i auta a osobito njegove velike kuće, nakon godinu dana donio je tešku odluku — prodati ga. Došli smo tamo, i kad sam ga vidio, bio sam potpuno oduševljen. Auto je kao nov. Onda nije bilo više pitanja.” Budući da je Fiat bio maltene kao nov, sve što je Tim trebalo da uradi je bila promena guma. Tada je dodao bele prstenove i polirao automobil, a sve to u planu da izgleda kao Fiat 1100R sa reklame, budući da je u istoj boji i spolja i iznutra. Tokom tri godine njihovog druženja, Tim je obavio još nekoliko sitnih zahvata: “Promenjeni su mu još amortizeri, koji su bili već izmučeni, benzin filter i pumpa, te vazdušni filter. Sve ostalo je bez problema.” Kao arhitektu, Tima je Fiat 1100R brzo osvojio kombinacijom dizajna i funkcionalnosti: “Taljanski dizajn šezdesetih i sedamdesetih je neprevaziđen. Najviše mi se sviđa to što je auto mala limuzina; nije mali kao Fića ili 850 i nije velik kao Tristać — baš fino nešto između. Ima dovoljno prostora za četri, čak i pet osoba, i naravno, u njemu sediš kao u fotelji u dnevnom boravku. Gepek je ogroman i praktičan, volan mekan i okretan. Kabina je jako pregledna, ogledala sa strane stvarno ne trebaš, sve se vidi u retrovizoru. Najviše mi se sviđa i klasični kvalitet večine oldtimera – trikut prozori, koji su sto puta bolji nego bilo koji klima uređaj u današnjim autima.”

Zime ovaj Fiat provodi u garaži, ali Tim svaku sezonu koristi da ga vozi što je više moguće: “Ljeti ga vozim redovno, negde od aprila, pa do kraja oktobra ili prvih znakova zime. Odlučio sam, da prvo preputujem s njim našu državu, jer ju, iako je malena, poznajemo premalo. Bio sam s njim po prelepim krajevima, od Logarske doline, Škofje Loke, Novog mesta, Krasa… i sve do naše obale, kad sam s njim bio i u Trstu. To je zasad bio i najdulji put kojeg sam napravio s njim. Sve ukupno do Pirana i natrag, bilo je oko 600 kilometara i to bez ikakvih problema sa prosečnom potrošnjom od 7 i po litara. Kad sam ga kupio imao je 39.400 km na brojilu, sad ima 45 hiljada i nešto. Stvarno je smešno, ali uvek kad spontano pogledam na brojilo kilometra kad stignem kući, uvek je neki poseban broj, i svaki put kada mi se to desi, dokumentiram ga fotografijom. Vozim ga samo po regionalnim putevima, nikad po autoputu. Tako je vožnja umjerena, laganija, pravo nekako turistička. Uživancija. Zaustaviš gde god ti se sviđa, pa makar bude to neko lepo selo usred države.” Osim jedne kratke epizode sa oksidacijom na platinama, Tim nije imao nikakvih problema u svojim putovanjima, te sa njim već planira sledeće avanture: “Moj prvi veliki plan u bližnoj budučnosti je s njim lagano preputovati prekrasnu Jadransku magistralu, a kasnije nekad i Italiju. Možda odemo natrag u rodni Torino, na krov poznatog arhitekturnog fenomena ranog funkcionalnizma, fabrike Fiat koju je projektirao Giacomo Matte Trucco, i napravimo par krugova na testnoj stazi. Jako bi i želio svratiti s njim do Beograda, kad bude dovoljno vremena. Može to on.”

Kao verni pratilac u putovanjima i svojevrsna veza sa dedinim starim automobilima, Timov Fiat 1100R je postao deo porodice: “Pored toga, moj tata isto je godište kao auto, i uvek se zezamo, da je Mile najstariji, a najbolje očuvan član porodice, pošto je tata rođen krajem juna, a Fiat napravljen verovatno u aprilu ili ranije.” Njihova posebna veza trajaće još dugo, a mi se nadamo se da ćemo na nekom od putovanja imati priliku da upoznamo Tima i njegovog torinskog ljubimca.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Pia Klančar

Pošaljite prvi komentar