Ljubav prema oldtajmerima nemačke proizvodnje često se vezuje za Šabac, grad sa velikom automobilskom tradicijom. Kult Volkswagena u ovom gradu proslavlja se svakog leta na Bubijadi, manifestaciji koja okuplja zaljubljenike u Bube i druga vazdušno hlađena vozila iz Volfsburga. Zahvaljujući Bubijadi, u Šapcu smo tokom godina upoznali mnoge vlasnike zanimljivih i jedinstvenih Buba koji svoje mezimice katkad voze i tokom cele godine. Tako, u Šapcu ne postoji dan a da ulicama ne odjekuje zvuk bokser motora nekog od ovih klasika.

Buljave, Sarajke, Špar i druge Bube jednako se vole i paze, a njihovi vlasnici druže i međusobno pomažu bez obzira na to da li je njihov automobil u fabričkom stanju, ili pak prati rat look, German style ili popularni California look. U želji za jedinstvenim projektom, Slobodan je pre četiri godine završio Alcatraz Volkswagen T2, kada smo i mi imali priliku da se upoznamo sa kreativnim procesom koji je doveo do jednog od najzanimljive modifikovanih Volkswagena na ovim prostorima, ali i šire. Kreativni proces je bio pokretačka sila za Slobodanov T2, te je na kraju ovog projekta već krenuo u drugi. Dok prikuplja nove ideje i sprema se za njihovu realizaciju, on nije sedeo skrštenih ruku, pa je za svakodnevni klasik odabrao jednu Bubu.

Kako Slobodan naglašava, ova sarajevska Buba iz 1975. godine i dalje nema posebnu priču kao što je to imao Alcatraz, ali je tu da se vozi i uživa u njoj dok nešto novo ne klikne. Ipak, Slobodan kaže da je Buba bila vezana za nasleđe porodice jednog njegovog prijatelja: „Drug ju je kupio u Vranju, bila je u odličnom stanju, a on ju je napravio da bude stvarno perfektna. Inače, hteo je da ima baš Sarajku jer su takvu imali kada je bio klinac.“ Kada je prodao kombi, Slobodan je tražio prevoz kojim će se zanimati u iščekivanju ideje koja će ga ponovo odvesti u garažu.

Iako je Buba bila restaurirana, Slobodan je odlučio da joj da lični pečat. Stoga, stranice su ofarbane u belo, a vrata su dobila grafiku inspirisanu Kalifornijom i kultom Volkswagena i surfovanja po kom je ova američka država poznata. Uz to, Buba je sada ima i patinirane obruče guma, ali tu se odstupanje od fabričkog izgleda završava. Slobodan naprosto nije hteo da ona bude još jedan veliki projekat jer je u startu sve na njoj bilo baš kako treba da bude, ali je sveprisutna želja za makar malo kreativnosti ipak pobedila.

Dok je sunce zalazilo u postrojenjima šabačke Zorke, Slobodanova Buba nas je transportovala u neke durge godine i neki drugi prostor. Pored nas više nije bila Sava, već Tihi okean, a zidove od crvene cigle smo pripojili nekoj napuštenoj kalifornijskoj fabrici. Moć Bube tako nije samo u spajanju ljudi, već i u mogućnosti da nas preveze na načine gde su brzina i broj pređenih kilometara samo iluzija.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević