1979. Peugeot 504 – 12.900€
1979. Peugeot 504 – 12.900€
Kao naslednik izuzetno kvalitetnog Peugeota 404, Peugeot 504 je predstavljen 1968. godine u Parizu. Inicijalno, 504 je prodavan kao limuzina sa 1,8l motorom, ali se tokom godina ponuda proširila na benzinski 2,0l, kao i na tri dizela, zapremine 1,9l, 2,1l i 2,3l. Takođe, kao kupe i kabriolet, Peugeot 504 je mogao biti kupljen sa 2,7l V6 motorom. Zbog svog vanserijskog kvaliteta i voznih osobina, ovoj limuzini je 1969. godine dodeljena titula evropskog automobila godine, ali to nije bilo jedino njegovo priznanje. Naime, nakon završetka proizvodnje 1983. godine, Peugeot 504 je nastavio da se sklapa i prodaje širom sveta: u Argentini, Kini, Južnoafričkoj republici, Tajvanu, Keniji i Nigeriji, gde je prodavan čak do 2006. godine. Izuzetna izdržljivost ovog automobila učinila ga je kraljem Afrike, gde je svakodnevni saobraćaj bez njega prosto nezamisliv.
Peugeot 504 je na ovim prostorima bio jako popularan automobil, te je veliki broj primeraka sačuvan, a jedan od njih se danas prodaje u Svetoj Nedelji. Prva stvar koja upada u oči je besmisleno visoka cena, ali ako se na nju zažmuri, ostaje odlično očuvan automobil u originalnom stanju. Trgovac nije dao detaljne informacije o automobilu, tako da je kilometraža motora nepoznata. Ipak, ono što je poznato je njegova zapremina: 1.971 cm³ sa 96KS, uparen sa četvorostepenim menjačem. Enterijer je odlično očuvan, u krem i braon tonovima, i sa originalnim volanom i radiom iz perioda, što zaokružuje ovaj 504 kao odličan automobil. Ipak, njegova cena je makar duplo viša od realne, što je zapravo najveća zamerka ovom primerku.
Dok automobil ne bude prodat, originalni oglas i kontakt podatke prodavca pogledajte na njuskalo.hr
1 Comment
Cena je minimum četvorostruko, a ne duplo veća!
Ovaj autmobil je „kompilacija“ nekoliko komada, a finalne „dorade“ ne pristaju modelu.
1.Boja karoserije je iz palete boja u kojima se 504″ proizvodio, auto je veoma uredan. Bele „šlajfne“ na gumama ne bih ni pominjao.
2.Prednji gril je sa modela „504 GL“, nakon ’76., kada dobija dve sjajne „lajsne“ i „lava u konturi“, to je ok, ali – ovaj model ima prednju grupu „migavac-poziciono“ sa modela pre ’75. (do ’75. je pozicija bila na spoljnom uglu migavca, a nakon toga na unutrašnjem uglu.
3.Enterijer ukazuje na model „GR“, koji je poslednja serija „jeftinije verzije“ modela „504“, dakle sa karburatorskim 1,8 l – 79 KS motorom, zadnjom krutom osovinom i doboš-kočnicama pozadi. Model „GR“ bio je, po meni, neuspešnije restilizovan model „L“ (1973-1979), sa plastičnom (i, ipak, ruku na srce, „obružnom“ komandnom tablom slabijeg kvaliteta), volanom preuzetim sa modela „GL“ i menjačem postavljenim na „tunel“ („L“ je imao menjačku polugu na stubu volana. Neautentičan rukohvat menjača, u kombinaciji sa „plastikanerom“ od komandne table takođe je diskutabilan.
Uz daleko originalniji, autentičniji „504 GR“ ponuđen u Novom Sadu za 2500 evra, na kome nije izvršena neka od „intervencija“ diskutabilnog ukusa, ovaj primerak trebalo bi da
dobrano „siđe“ ispod 2000 evra! Jer, bele „šlajfne“ na gumama, saglasićete se, ne koštaju 10 000 evra, a previše je i za, ruku na srce, lepo odrađene limarsko-farbarske radove.
Pozdrav svim ljubiteljima modela!
Branko
(autor komentara je vlasnik „504 TI automatique“ iz 1976. u toku restauracije)