Čak i da se zadržimo samo na modi i muzici, biti tinejdžer u Beogradu tokom devedesetih moglo je poći naopako na sijaset različitih načina. Ipak, odrastati u poslednjoj deceniji 20. veka imalo je i svoje prednosti.

Primera radi, neki legendarni automobili su se mogli doživeti dok su bili novi, aktuelni, testirani u magazinima i štampani na posterima. Za Milana, to je bio Porsche 911 964. Ovaj 911 bio je zvanično druga generacija najprepoznatljivijeg Porschea, ali je zapravo bio proizvod decenija usavršavanja originalnog koncepta koji je datirao od 1963. godine. Njegova pojava i nova tehnologija spojena sa tradicionalnim Porsche izgledom i voznim karakteristikama nikoga nisu ostavljali ravnodušnim, te ni Milana koji je tada još samo zamišljao sebe za volanom jednog 911. Danas, on u svojoj odabranoj kolekciji Porschea ima i automobil o kom je čitao i kog je sanjao.

„Automobil je 1991. 911 Carrera 4 sa 3,6l motorom i 250 konjskih snaga.“ počeo je Milan, rekavši nam da se sa njim sudbinski spojio pre sedam godina. Porsche je zatim u segmentima restauriran, a poslednji izazov u nizu bio je pronalazak tačne nijanse sivog tepiha, budući da je Porsche tih godina imao dosta široku ponudu kombinacija boja, kako spolja tako i iznutra. Ispod karoserije, ovaj Porsche je dokazao zašto je 911 sportski automobil za svaki dan: „Mehanika je dosta robusna i jako je dobro očuvana, a na satu piše 119.000km što je možda i realno s obzirom na njegovo stanje.“

Kao kontrast vedrom nedeljnom jutru, njegova Midnight Blue boja došla je do izražaja, dok je svetlosivi enterijer sa plastikama u tamnoj nijansi plave zaokružio diskretni i zreli šarm ovog automobilskog dragulja sa početka devedesetih. Kako nam je Milan naglasio, njegov Porsche je iz fabrike izašao sa dodatnom opremom u obliku šibera i žutih maglenki. Kada je kupio ovaj 964, Milan je naišao na još jedan detalj koji ga je vratio u tinejdžerske godine: „Od ozvučenja, ima MB Quart zvučnike sa skretnicama i najjači Pioneer iz tog vremena. Sećam se časopisa iz vremena kada sam bio klinac u srednjoj školi i baš taj Pioneer radio je bio prvi u svim katalozima.“ Osim muzike koju je zatekao u autu, a koja je bila vrhunac aftermarket ponude u datim godinama, Milan je dozvolio sebi nekoliko suptilnih modifikacija sa dvojakom funkcijom: „Auto je malo spušteniji i tako približen RS specifikaciji koja je još niža, a felne su Cup 1 od 17″ i po specifikaciji nisu išle na automobil kada je poručen, ali su naknadno stavljene.“

Robusna mehanika i adekvatne performanse učinile su mnoge 911 upotrebljivim klasicima, ali kao neko ko je u svoj portfolio upisao i nekolicinu starijih Porschea, Milan je izdvojio 964 Carreru 4 kao najpraktičniji i najkomforniji za svakodnevnu vožnju: „Realno, to je stari auto sa modernom tehnikom. Ima ABS, pogon na sva četiri točka, vazdušne jastuke i tako dalje. Taj pogon na sva četiri točka je preuzet od 959. Raspodela je 69% nazad i 31% napred i ima dva šper diferencijala koji mogu da se zaključaju i da se vozi tako do 30 km/h. Tih godina se možda neko i zaglavljivao Porscheima u snegu.“ Milan je takođe naglasio da Carrera 4 nije bila toliko isplativ model zbog velikog upliva tada najmodernije tehnologije i drugih skupih rešenja, ali to ju je danas učinilo i traženom i omiljenom.

Za Milana, 911 964 je ostao savršen klasični Porsche, pre svega iz sentimentalnih razloga, ali svakako i zbog svojih sposobnosti na putu i stazi: „Kako sam već kazao, 964 je stari Porsche sa malo unapređenom tehnologijom. I dalje je mali, kad sednem u njega osećam to, za razliku od ovih novih koji su svi porasli. Izuzetno je okretan, stabilan i vozan i od svih starih se najlakše vozi. Kažu da je 993 bolji zbog zadnjeg multilink vešanja, dok 964 ima standardno sa viljuškama. Ima dobar obrtni moment, ide veoma lepo i na stazi i zaista je univerzalan. Prosto je dovoljno moderan da može da se vozi i lagano i oštro.“

Fantastične vozne karakteristike i praktičnost čak i u svakodnevnoj upotrebi bili su racionalni razlozi da Milan zadrži ovu Carreru 4 u svojoj kolekciji. Sa druge strane, tu je ostvarenje tinejdžerske želje, žiška iracionalnog koja nas sve podseća da je strast prema automobilima nešto duboko emotivno i nešto što se nikada ne može svesti na brojke i statistiku.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autori fotografija: Miloš Nikodijević, Nikola Stojanović i Vojislav Vujanić