Autoslovenska mitologija poznaje nekoliko slavnih primera nadprosečne snage. Ipak, ta snaga nije merena u kilovatima, niti u konjskim snagama, već u činjenici da su pomenuti automobili junački izdržali godine bespoštedne eksploatacije, a dosta često i minimalnog i neadekvatnog održavanja.

Oni su prelazili stotine hiljada kilometara po svakakvim putevima Jugoslavije, a osim što su vozili na more i planine, zidali su i kuće i prevozili najrazličitije terete često premašujući preporučene težine. Posebno mesto u tom automobilskom panteonu Volkswagenov Golf. Ovo čudo jednostavnog nemačkog inženjerstva je zapamćeno kao radni konj na četiti točka i decenijama je posmatran kao pristupačan i zahvalan alat koji ne zna za granice eksploatacije. Danas kada je većina Golfova I ipak popustila i prepustila tron nekim drugim bogovima, o njemu možemo da pričamo na jedan drugačiji način. Ove srede konkretno, to je Golf nad Golfovima — Golf prve generacije koji je uspeo da nadživi Golf II.

Naime, kao što je poznato, druga generacija VW Golfa nikada nije imala svoju kabrio verziju. Umesto nje, Volkswagen je produžio svoju saradnju sa karoserističkom kućom Karmann i nastavio proizvodnju Golfa 1 sa mekim platnenim krovom. Tako je pred vama Golf I iz 1993. godine, poslednje godine proizvodnje prvog kabrio Golfa. Prvi Golf predstavljen je pre 45 godina 1974. godine, a kabriolet je čekao još pola decenije do 1979. Prototip Golf Cabrioleta iz 1976. godine predvideo je klasično rešenje bez ikakve zaštite od prevrtanja, što je Golfu davalo elegantnu liniju iako je u osnovi bio porodični hečbek. Ipak, zbog brojnih promena u zakonima, posebno na unosnom severnoameričkom tržištu, produkcijski Golf Cabriolet je imao rol bar koji je podsećao na dršku za korpu, što je ostalo obeležje većine hečbek kabrioleta u budućnosti.

Isti ti bezbednosni zakoni direktno su uticali na to da se Golf I Cabriolet proizvodi sve do prve polovine devedesetih godina. U mračnim godinama za kabriolete, mnogi proizvođači su se odlučivali na ovaj potez i Volkswagen nije bio nikakav izuzetak. Ipak, za razliku od Mercedes-Benza koji je svoj SL proizvodio sa minimalnim izmenama, Volkswagen je imao drugačiji pristup. Budući da je Golf pre svega privlačio mlađe kupce, tokom godina je izlazio u brojnim specijalnim edicijama, a 1987. godine je dobio druge branike koji su mu davali savremeniji izgled i time skrivali činjenicu da je u pitanju automobil koji vuče korene iz sredine sedamdesetih.

U finalnim godinama, Golf I Cabriolet je imao samo jedan motor u ponudi i to je bio 1.8l sa 98 konjskih snaga, oslabljeni motor iz originalnog Golfa GTI. Upravo taj motor nosi i ovaj primerak iz jedne beogradske kolekcije, jedan od mnogih Golf Cabrioleta koji su se vozili Jugoslavijom, ali jedan od retkih koji je preživeo u više reprezentativnom stanju. Poznato je da je svaki Golf I decenijama bio uziman zdravo za gotovo, pa ni kabrioleti nisu bili izuzetak, ali ovaj metalik bordo primerak odoleo zubu vremena i imao sreću da se uvek nađe kod vlasnika koji su cenili njegove kvalitete i koristili ih na pravi način. U skladu sa opšteprihvaćenim pravilima takozvanog German Looka, ovaj Golf je dobio dva detalja zbog kojih dodatno iskače iz mase — trodelne BBS felne i trokraki BBS volan sa drvenim detaljima koji se perfektno uklopio u crni kožni enterijer.

Na Balkanu, Golf I se i dalje nalazi na međi dve mitologije. Prva je ona balkanska, koja ga i dalje posmatra kao slugu, kao automobil za dvorište, za teret i minimalnu brigu. Sa druge strane, Golf I je božanstvo koje zahteva žrtve, ali nagrađuje kao ukras garaže, toplog subotnjeg popodneva i jezera Worthersee. Polako ali sigurno, drugo učenje preuzima primat, a nama ostavlja priliku da se divimo dizajnu koji je pre četiri i po decenije postavio standarde za celu automobilsku industriju.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autori fotografija: Nikola Stojanović i Miloš Nikodijević