Kada smo naleteli na mali crveni Fiat 850 Spider i kada smo kontaktirali njegovog vlasnika povodom saradnje, on nas je sa veoma raspoloženim glasom dočekao s druge strane slušalice. U tim trenucima nije hteo da nas razočara što trenutno ne može da odgovori na naš zahtev u vezi sa Fiatom, te je ponudio alternativu u vidu jednog drugog kabrioleta kojim upravo krstari beogradskim ulicama.

Peđu ste upoznali pre tačno dve nedelje, kada smo vam prikazali naš prvi video zapis odrađen zahvaljujući ekipi iz Downtown films. Mi smo ga upoznali krajem septembra, baš tog dana kada je nakon povratka sa posla, odlučio da me pokupi i da odradimo inicijalno fotografisanje tog drugog kabrioleta.

Način na koji mi je tokom telefonskog razgovora rekao o kom automobilu se radi, u kombinaciji sa nonšalantnim tonom, nateralo me je da pomislim da se možda radi o šali. Odmah sam javio Đorđu vesti i gde ćemo da se nađemo. Međutim, dok sam čekao da naiđe i u daljini video četiri okrugla fara na metalik bronzanom kabrioletu, bilo je jasno da od te šale nema ništa.

Desetak sekundi kasnije, eto me na suvozačevom sedištu prve generacije kabriolet verzije Pontiaca Firebird iz 1968. godine. Iako odmah započinjemo priču o kolima, moj fokus ide ka nezamislivom osećaju koji ovaj auto pruža, svaki dotok gasa ga tera da se propne kao plovilo tokom glisiranja, zvuk motora nedvosmisleno ukazuje prolaznicima koji se za njim okreću, ali i ostalim automobilima u saobraćaju, da nije pametno da mu se nađu na putu. Sledeće što se primeti je koliko se Peđa stopio sa ovim automobilom. Onako smiren, što ste i sami mogli da primetite u Fiat videu, ne stidi se da pritisne papučicu gasa čak ni tokom vožnje kroz uže gradske ulice, komotnije pre za bicikliranje nego za jedan američki muscle car od preko 180cm širine.

S obzirom da je bio u žurbi, izbor naše lokacije za fotografisanje nije bio dovoljno promišljen i skroz adekvatan. Ali naš prvi susret itekako jeste, jer smo osim inicijalnog upoznavanja sa Peđom, saznali i detalje o njegovom aktuelnom automobilu.

Tokom te 1968. godine, što je po zvaničnim papirima godina rođenja ovog konkretnog primerka, svet je ugledalo još 3499 komada sa najjačim motorom od 400 kubnih inča, odnosno 6555 kubnih cm. Prema rečima vlasnika, danas ih je ostalo oko 500, dok u ovoj Autumn bronze boji postoji samo jedan. Iako restauriran 1999. godine, boja karoserije, unutrašnjosti i krova, ostala je originalna. Isto važi i za motor, automatski menjač, diferencijal, anlaser, alternator itd. a ujedno uvidom u prostor ispod poklopaca motora i prtljažnika, shvatili smo da pri sređivanju, nijedan delić ovog automobila sa obrtomerom postavljenim na haubi, nije izostavljen. Da smo došli s druge planete poput Dika Solomona iz serije „Treći kamen od Sunca“, Peđi bi bilo teško da nas ubedi da auto nije upravo napustio fabrički krug. Mada, nama zemljanima je bilo teško da poverujemo i da mu potrošnja po gradskim uslovima vožnje iznosi 33 litre na 100 km.

Peđa nam je prosledio nekolicinu fotki njegovog Firebirda iz perioda boravka u matičnoj zemlji, a koliko je ovaj auto značajan, pokazuje i jedna od fotografija sa peharima koji kao da su deljeni na kilo, ali možda još značanije priznanje stiže putem zvaničnog GM Pontiac Firebird kalendara, koji ga je uključio u 12 najznačanijih Firebirda svih vremena.

Još jedan broj 12 je u igri, ali je ovaj put vezan za Peđu kao dvanaestog vlasnika, dok su svi pređašnji uredno dokumentovani. Tako je recimo jedan od vlasnika bio gospodin Joel Lee Ellington koji ga je prvi put kupio 1976. sa svojih 18 godina. Prodao ga je nekoliko godina kasnije, ponovo otkupio 1991. da bi ga kao što već rekoh, restaurirao 1999. i prodao 2012. gospodinu iz Kalifornije, Williamu Reuggeu, koji ga je zadržao svega pola godine i kasnije za novčanu nadoknadu, ustupio našem sagovorniku. Kalifornijsko sunce mu ipak nimalo ne nedostaje, jer se beogradskim ulicama vozio tokom celog leta.

Mesec dana nakon prvog susreta, Peđa je pozirao između kamera ekipe Downtown films i svog italijanskog kabrioleta, dok smo mi iskoristili priliku povoljnijeg okruženja da ga ponovo fotkamo. Pritom smo ponovo razmenili po koju reč sa njegovim prijateljem Milanom, koji osim na Fiatu, vrši sve majstorije i na ovom Amerikancu. Nešto kasnije, pružila se i prilika da ponovo uživamo u vožnji tokom dvadesetak kilometara puta ka Peđinom stanu, gde smo se namerili radi snimanja intervjua za pomenuti video.

Sada nam ne preostaje ništa drugo, nego da zahvalimo Peđi na svemu, kao i da se nadamo da će njegova garaža postati bogatija za još neki sjajan automobil.

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Miloš Nikodijević