Snežna kraljica

alfa-romeo-1750-gt-junior-branko-cover

Kao zvanična boja italijanskih trkačkih automobila i simbol svake, pa i automobilske strasti, crvena je uvek neizostavno vezivana za Alfa Romeo. Josip, Peca i Fabio su dokazali neraskidivu vezu koja Alfu čini Alfom, dok nam je gospodin Vidović dokazao da bela boja otkriva novu dimenziju lepote njegovoj Giuliji 1300TI. Danas smo ponovo zavirili u njegovu kolekciju i našli se pred velikim čulnim izazovom — snežnobelim Alfa Romeom 1750 GTV iz 1968. godine.

Kako nam je Branko objasnio, sredinom šezdesetih godina, Alfa Romeo 105 je bio dosta redak i rezervisan za mlade i bogate: “U to vreme, Alfe su bili automobili koji su mogli da priušte sportisti — fudbaleri i teniseri, kao Željko Franulović koji je imao žutu, i neki malo bogatiji svet mlađe generacije. A na stazama, GTA modele je vozilo nekoliko trkača, primera radi Drago Regvart i Sejo Alihodžić. Neki od njih su ih kupili, a drugi su ih iznajmljivali za trke.” S obzirom na veoma ograničenu grupu kupaca u Jugoslaviji, ovih Alfi je bilo jako malo, a kako su godine odmicale, tako su i one postepeno propadale ili napuštale zemlju.

Ipak, određeni broj njih je i dalje bio tu, pa je gospodin Vidović pre skoro trideset godina kupio automobil kog je dugo sanjao: “Bila je crvena i nije bila u toliko dobrom stanju. Ipak, brzo sam je prodao, sa željom da kupim novi.” Sreća mu se ponovo osmehnula 2000. godine, kada ju je kupio od jednog svetski poznatog sportiste: “Njen prvi vlasnik je bio šahovski velemajstor Svetozar Gligorić. Imali smo zajedničke prijatelje koji su me obavestili da prodaje Alfu, a ja sam tu priliku iskoristio. Posle smo se i sami sprijateljili i često posećivali jedan drugog. Gliga je bio stvarno izuzetan čovek, svetska klasa.” Kako nam je gospodin Vidović dalje otkrio, automobil je bio originalan i u dosta dobrom stanju, a prešao je oko 90.000 kilometara. Danas se taj broj neznatno popeo, na oko 110.000, zahvaljujući godišnjoj kilometraži koja se kreće između 500 i 1000. Tokom godina koliko je kod njega, Alfa je dobila novu boju, amortizere i sređen je problem sa drugom brzinom, karakterističan za ove modele. Za njenim trokrakim drvenim volanom, zavaljen u sedišta od kože i velura, gospodin Vidović se prelepoj Alfi prepušta u potpunosti: “Kad je vozim, ne uključujem radio; volim da slušam zvuk njenog motora.”

Od mnogobrojnih anegdota vezanih za ovu Alfu, gospodin Vidović je izdvojio jednu skorašnju: “Pre tri godine, na Concours d’Elegance je došao čuveni Korado Lopresto, jedan od najpoznatijih svetskih kolekcionara automobila. Tada je došao sa dva unikatna automobila, jednom Alfom i Lanciom. Pošto je ostavio automobile na dvoru, ponudio sam se da ga povezem, što mi je bila posebna čast. Malo smo popričali i bio je zadovoljan automobilom, što mi je bilo izuzetno priznanje.”

Uz još malo gledanja i divljenja fantastičnim detaljima poput drvenih stubova naslona za glavu, ili pak sitnih grbova Alfa Romea na hromiranim retrovizorima, sa gospodinom Vidovićem smo se rastali do zvaničnog otvaranja sezone. Alfa je svojim režanjem razbila tišinu ranog subotnjeg popodneva, a mi smo zvuk upili i ispratili otvorenih prozora i isključenog radija.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

Pošaljite prvi komentar