Predstava učestalog smenjivanja stidljivog sunca sa vetrom, kišom i drugom zimskom zaostavštinom, nalazi se na redovnom aprilskom repertoaru prolećne pozornice. Upravo takve vremenske prilike i neprilike zadesile su nas početkom meseca dok smo u blizini još jedne pozornice, ovoga puta stare Topčiderske letnje, očekivali poznat zvuk vazdušno hlađenog motora. Sedimentne stene, u kojima su sačuvani fosilni ostaci riba iz doba mezolita, malo su poznate našim sugrađanima kao i sama pozornica, te smo poželeli da ovaj divan krajolik iz zaborava ispliva kao nekada davno iz Panonskog mora.

Istorijski i kulturni značaj, prirodno izvajani pejzaži i stara kamena arhitektura pozornice i pratećeg objekta smestili su nas u rustičnu predratnu okolinu bavarskih Alpa i kao takvi, poslužili kao savršena privremena stanica za jednu nemačku automobilsku ikonu. Dok su Beograđani tokom pedesetih godina ovde uživali u pozorištu, operi i filmu, jedna od najstarijih beogradkih Buba rođena je u volfburškom porodilištu. Danas ova Buba često obitava u užem centru Beograda, pa ukoliko tokom toplijih meseci prolazite gornjim Dorćolom, lako možete da je zapazite.

Poput Maše i Olge, opet imamo čast da predstavimo stari automobil koji pripada jednoj dami. Anina oval Buba iz 1956. godine nije uzrok, već posledica njenog automobilskog vaspitanja, obeleženog kultnim starim automobilima. Njen otac već četiri i po decenije poseduje jednog od učesnika brojnih domaćih filmova i nekadašnji deo postavke Muzeja automobila u Beogradu, Citroën Traction Avant (11CV) iz 1934. godine. Dok je ovaj automobil, u porodici poznatiji kao Dejzi, uveo Anine roditelje u bračne vode i bio im veran saputnik na proputovanju Evropom, Ana i njena sestra punoletstvo su proslavile identičnim roditeljskim poklonom — svaka sa svojom Bubom.

S obzirom da je Anin osamnaesti rođendan zatekao Bubu kupljenu na otpadu u veoma lošem stanju, roditelji su je sa njom inicijalno upoznali kroz jedan kratak film. Nakon prvog upoznavanja, u garaži dok je Buba bila na dizalici, usledio je dug period potrage za originalnim delovima širom sveta, s obzirom da je zacrtana želja da sve na njoj bude vraćeno u originalno stanje. Imajući u vidu da su oval Bube priličan raritet, taj posao nikako nije bio lak, a posebno ne pre petnaestak godina kada su oldtajmeri bili drastično manje popularni, a pretraga putem interneta tek puštala svoje korenje. Kada pogledate fotografije, brzo shvatite da istrajnost Aninih roditelja nije dovođena u pitanje. Buba danas izgleda perfektno, svaki hromirani detalj je na svom mestu u sjajnom stanju. Grb grada Volfsburga krasi volan i prednji kraj automobila kao i nekada, a bež boja se savršeno uklapa sa nijansama prelepog enterijera u kojem smo na kraju uživali tokom vožnje do centra grada, slušajući neobično tih zvuk njenog starog, ali veoma vitalnog motora. Ana nam se pohvalila da je na Buba skupovima, sve ovo krunisano osvajanjem nekoliko nagrada za najbolju restauraciju.

Ljubav na prvi pogled i trud uložen u restauraciju višestruko su uzvraćeni uživanjem u vožnji. Anina Buba se ne vozi zimi, ali je redovna na ulicama tokom toplijeg dela godine. Osim kraćih izleta po Srbiji, mahom laganih vožnji po vojvođanskim putevima, do sada nije iskusila duža putovanja. Iako sa Bubom nemaju nikakve konkretne buduće planove, Ana i njen suprug Đorđe za sada jednostavno uživaju u svakodnevici, a sigurni smo da će tu ljubav preneti i na buduće generacije. A kako i ne bi kada je poput njenih roditelja, uz balone, mašne i mahanje prolaznika, i Ani voljeni automobil označio začetak bračnog života.

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Miloš Nikodijević