Zamislite jedan blok oivičen ulicama i visokom metalnom ogradom i iza nje, velike hale — pojedine stare, iz vremena art dekoa, neke malo mlađe, ali jednako lepe. I, za kraj, zamislite sve automobile koje biste želeli da vidite. Sada, zatvorite oči, udahnite duboko i prošetajte se po svetu koji ste stvorili u mislima. Upravo ono što ste zamislili, a verovatno i više od toga je Auto e Moto d’Epoca, jedan od najvećih sajmova oldtajmera i drugih značajnih automobila i motocikala u Evropi.

Ukoliko vozilo iz vaših misli i snova slučajno nije izloženo, sigurni smo da će se ono naći u nekom drugom obliku. Naime, uz velike, prave automobile, sajam u Padovi u hale dovodi i kolekcionare i prodavce modela, rezervnih delova i opreme i razne automobilije, poput starih znakova, benzinskih pumpi, pa i originalnih crteža najpoznatijih italijanskih dizajnera. Na četiri dana, od 22. do 25. oktobra, Padova je i ove godine postala automobilski raj na zemlji.

Od našeg prvog susreta sa ovim velikim sajmom delilo nas je nešto više od osamsto kilometara i oko šesnaest sati — osam provedenih u putu i osam u kombinaciji sna i iščekivanja. Ipak, ništa nije moglo da nas pripremi na ono što je prva hala tek nagoveštavala. Felne, karburatori, volani, retki radio aparati i najrazličitiji delovi za Fiate, Lancie, Ferrarije, pa i Bugattije iz zlatnog doba automobilizma nalazili su se pod jednim krovom, a već na samom izlazu sačekao nas je novi šok. Svi automobili koji nisu stali u hale bili su izloženi između njih, zgusnuto parkirani jedan do drugog.

Kako se sajam održava u Italiji, najzastupljeniji su bili upravo domaći automobili iz svih doba od neponovljive Miure, preko Countacha i Diabla do Espada i Urraca, zatim legendarnih Ferrarija, najviše iz sedamdesetih i osamdesetih godina među kojima se našlo i nekoliko F40, ali i onih najcenjenijih iz serije 250, pa Maseratija iz svih doba, od modela 3500GT, preko oštrih sedamdesetih i Bore i Meraka, pa sve do najnovijih Granturisma. Fabrička izložba Alfa Romea donela je premijeru nove Giulie, upotpunjenu delovima muzejske kolekcije, TZ2 i konceptom Montreala. Ipak, veliku pažnju je privukao jedan oronuli pick-up čija se livreja još nazirala, a koji je napravljen tokom pedesetih godina ni manje ni više od Alfa Romea 6C! Elegantni kabrioleti, kupei i limuzine, ali i reli legende branile su grb posrnule Lancie, a među njima su se našli 037 u svojoj civilnoj i trkačkoj izvedbi, kao i Delta u raznim verzijama i livrejama, gde se kao najekstremnija isticala S4, a nekoliko prodajnih štandova krasila je Lancia B24 bez krova, jedan od najlepših automobila svog doba.

Automobilski gigant Fiat bio je prisutan na svakom koraku, bilo kroz predratne limuzine, eksperimentalne koncepte i karoserističke fantazije ili heroja radničke klase, Fiat 500. A gde je Fiat, tu su i Abarth i Giannini, dva najpoznatija imena u svetu prerade Fiata u ratnike na drumu i pisti. Posle Italijana, najbrojniji su bili Francuzi i Nemci, ali ni Englezi nisu zaostajali, dok je relativno mali broj automobila dolazio iz SAD i Japana. Na štandu Mercedes-Benza predstavljen je 300S Pininfarina, jedan od retkih primera saradnje nemačkog proizvođača i italijanske dizajnerske kuće, a za ljubitelje klasičnih Mercedesovih linija, izbor je bio vrlo širok, od nebrojenih SL modela svih generacija, pa sve do dramatičnog 300SL Gullwing kupea i njegovih rođaka sa mekim krovom i konvencionalnim vratima.

Iako prvenstveno podređen ljubiteljima starog čelika, sajam je ponudio mnogo noviteta, pa čak i premijera — na fabričkim štandovima su se našli novi McLareni, Pagani je predstavio dve Zonde, Mercedes-Benz kabrio verziju S-Class kupea, a Bentley iznenađujuće lep Bentayga SUV. Sa druge strane, dilerski štandovi su izložili mnoge Ferrarije, a na jednom se našao čak i holandski Spyker C8 Alerion. Kada smo kod novih super i hiperautomobila, Bugatti Veyron je izostao, ali srećom ne i EB110, jedan od najjačih utisaka koji smo poneli iz Italije. Svakog oktobra, Padova postaje mesto hodočašća i najsrdačnije ga preporučujemo svakom zaljubljeniku u točkove koji život znače.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević