Pod vedrim nebom i još uvek toplim suncem, tog dana su se na Beogradskom hipodromu pred našim očima zatvarale dve sezone — konjičkih trka i skupova oldtajmera. Uprkos uzbudljivim trkama na zemljanoj ovalnoj stazi, kao i uvek, prednost smo davali čeličnim konjima. Po završetku okupljanja, spustili smo se do stare šećerane zajedno sa Savom, istaknutim članom Beogradskog udruženja Fićista. Poput džokeja, Savo je vozio tamnocrveni Fiat 850 Sport Coupé svog klupskog kolege i prijatelja Ivana.

Sa Ivanom smo se sreli nekoliko dana kasnije, u njegovoj garaži u novobeogradskim blokovima, na mestu gde je sve počelo. „Čovek se prosto rađa sa tim“ sa osmehom je rekao Ivan, „Ako imate afiniteta prema nečemu, onda je to uglavnom od malih nogu. Uvek mi je bila želja da upišem Mašinski fakultet, ali sam ipak upisao i završio veterinu. Ali, svoje slobodno vreme sam uvek provodio u garaži u sklapanju automobila.“ U početku, to su bile Zastave, Fića i Zastava 101, a zatim je usledila duga pauza koju je Ivan iskoristio da studije i specijalizaciju privede kraju. Nakon zaposlenja, društvo iz blokova se ponovo okupilo u zajedničkoj garaži i vratilo se svojoj ljubavi — automobilima.

„Pre pet-šest godina smo uzeli Lanciu Deltu HF Turbo i to baš u komšiluku, na parkingu. Zatim, pre tri godine ovog Fiata 850 SC iz 1971. godine. Bilo ih je nekoliko, a na ovom je najmanje moralo da se radi. Kad sam ga doterao, moralo je malo da se radi na motoru i paljenje je trebalo naštelovati. Nije bilo ništa krupno, dosta je dobro bio sređen.“ U to vreme, Ivan se učlanio u BUF i skupove posećivao u svom tada novom automobilu. Kako Fiat 850SC ipak nije bio Fića, Ivan je u Novom Sadu kupio i jednu Zastavu, koja je danas modifikovana u duhu zlatnog doba Nacionalne klase. Razgovor se brzo vratio na Fiat 850 SC koji se u odabranom društvu brojao poslednje dane pred konačni zimski san: „Kad se ovaj Fiat vozio, imao sam 12-13 godina. od njega sam stariji tačno 11 godina. To je bio auto koji se pojavio kad su na ulicama uglavnom bile Fiće, Tristaći i Bube. Kad god je nailazio Fiat 850 Coupé, to je već bio doživljaj! U to vreme, Fiat 850 SC je bio prestižni auto i vozile su ga uglavnom poznate ličnosti. Sećam se da su ga imali Olivera Katarina, Zvonko Vujin, Duško Radičić…“

 Kako nam je Ivan priznao, Fiata ne vozi svakodnevno, već samo u odabranim prilikama ili na skupove, i to najviše u strahu od svakodnevnih opasnosti saobraćaja. „Da je to neki noviji automobil, uvek bih mogao da nađem krilo vrlo lako, ali gde da nađem krilo za njega? Jednostavno, delove je jako teško naći, pa je bitno da se automobil pažljivo čuva.“ Kako je Ivan dalje objasnio, sa motorom i ostalom mehanikom je relativno lako, jer je nešto delova ostalo, ali ni njih nema kao nekad. Više puta se dešavalo da pronađe deo na lageru, ali na drugom kraju grada, ali i da sasvim neočekivano dođe do njih kada ih čak ni ne traži: „Na Bežaniji mi se baš desilo da tražim delove za Fiću, a prodavac mi je rekao da na tavanu ima i dosta toga za Fiat 850. Bilo je tu dihtunga, sajli za gas, baš svega i svačega!“

Kako nam je Ivan napomenuo, svog Fiata ne bi mogao da vozi svakodnevno iz još jednog razloga — zbog pažnje koju 850SC i dalje dobija, možda čak i više nego nekad. Ivanu se tako često dešavalo da ga zaustavljaju, pa čak i prate do garaže: „To jednostavno ne možete izbeći. Nekad ga isteram ga iz garaže i čim je zatvorim, već je tu neko i razgovor počinje.“ Ivan je dodao da su mnogo češće stariji ljudi oni koji pitaju ili pričaju o njemu, dok su mlađi znatno manje zainteresovani. Zbog toga, noć je Ivanu idealno vreme za vožnju — u slobodno vreme, po praznim ulicama i sa brigama iza sebe, utopljenim u zvuku motora. Posetu garaži koja od zaborava čuva dve generacije italijanskih klasika završili smo uz huk turbine Lancie Delte HF, uz obećanje da ćemo se videti ponovo i to u skorijoj budućnosti.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević