Dajmleru je potrebna pomoć

dajmleru-je-potrebna-pomoc-cover

U restauriranoj zgradi pored zamka Bistra u blizini Vrhnike prošli mesec je Tehnički muzej otvorio saobraćajno odeljenje. Pored Šumarskog, Drvnog, Lovačkog, Elektromašinskog, Tekstilnog i Kovačkog odeljenja sada u Bistri postoji i saobraćajno, bolje rečeno drumsko-saobraćajno odeljenje. O kompletnom saobraćajnom odeljenju moći ćemo da govorimo tek kroz nekoliko godina, ako se realizuju zamisli i želje da se saobraćajno odeljenje u celini preseli u Ljubljanu, u ložionicu u Šiški, kad se železnica odatle preseli u Zalog. Direktor slovenačkog tehničkog muzeja inž. Marjan Vidmar pokazao nam je plan muzeja kako ga on zamišlja tamo u ložionici. U početku bilo bi dovoljno mesta za železnički muzej, a docnije i za kompletni saobraćajni muzej. Već sama zgrada ložionice je stara i zanimljiva. Međutim, pitanje je da li će biti dovoljno para, jer sam muzej ne može da se optereti kompletnim investicijama. Železnica je spremna da ustupi ložionicu, ali ostaje da se sredi pitanje zemljišta, para za opremu, i još ponešto. I pored svih teškoća, muzej ne sedi ukrštenih ruku. U saradnji sa železnicom već su obnovili nekoliko starih lokomotiva i vagona i budno prate kretanje ostalih kojima je mesto u muzeju.

U tehničkom muzeju Slovenije je Dajmler iz 1914 godine kojemu je potrebna pomoć. Muzej nema para da ga obnovi i izložen je samo da bi se među posetiocima našao član radne organizacije koja bi bila spremna da restaurira automobil na svoj trošak ili bar da priloži koji dinar za njegovu obnovu. Polse restauriranja, stari motor Dajmlera, koji ima četiri cilindra i motor koji hladi voda, mogao bi da razvije 36 KS.

U tehničkom muzeju Slovenije je Dajmler iz 1914 godine kojemu je potrebna pomoć. Muzej nema para da ga obnovi i izložen je samo da bi se među posetiocima našao član radne organizacije koja bi bila spremna da restaurira automobil na svoj trošak ili bar da priloži koji dinar za njegovu obnovu. Polse restauriranja, stari motor Dajmlera, koji ima četiri cilindra i motor koji hladi voda, mogao bi da razvije 36 KS.

Tehnički muzej je međunarodno punoletan

Istorija slovenačkog tehničkog muzeja počinje pre 21 godinu kad je formiran s namerom da istražuje, sakuplja i upoznaje javnost sa istorijatom razvoja tehnike u Sloveniji. Godine 1951. muzej je počeo ni iz čega. Prve korake pravio je daleko teže nego na primer hrvatski muzej u Zagrebu koji je dobio čak polovinu starog sajmišta. Slovenski tehnički muzej počeo je da radi u samo jednoj sobi, jer u to vreme u Ljubljani još nije bilo dovoljno razumevanja za tu vrstu aktivnosti. Pošto muzej nije imao svoje prostorije, saradnici su se oduševili idejom da kolekcije ostanu u mestima gde je pojedino područje bilo najrazvijenije. Najpre su na takvim područjima oformili sabirne centre.

Ali razvoj je išao svojim putem i ti područni centri prerasli su u samostalne muzeje, tako da je centralnom tehničkom muzeju ostao samo zamak Bistra, ali kojega je trebalo obnoviti od poda do krova. Bilo je predloga da u to vreme dobiju staru zgradu iz koje se iselila fabrika duvana, ali tamo se uselio zavod za automatizaciju. Nigde drugde u Ljubljani nije bilo nikakvih izgleda da se dobije mesto za centralnu zgradu tehničkog muzeja, tako da je ostao jedino zamak Bistra koji je sada zatrpan do poslednjeg ugla.

Doduše, uz zamak postoji jedna dobro očuvana privredna zgrada u kojoj je sada skladište koža. Vlasnik je poljoprivredno imanje Braje. Oni su besplatno dobili zgradu od društva, ali malo je verovatno da će je bez naknade ustupiti muzeju.

Veterani: Pikolo i visoki bicikl

Tako se zbirka saobraćajnih vozila naselila u zgradi uz muzej, gde je sada izloženo nešto više od četrdeset starih vozila. To nije sve, jer muzej ima više od deset vozila za koje nema mesta, a niti su do kraja restaurirani. Obnova starog vozila dosta staje, a muzej nema tako dubok džep.

Među drumskim vozilima u tehničkom muzeju našli su svoje mesto i prethodnici današnjih bicikala. Visoki točak, prvo prevozno sredstvo kompnom, spada među najstarije primerke.

Među drumskim vozilima u tehničkom muzeju našli su svoje mesto i prethodnici današnjih bicikala. Visoki točak, prvo prevozno sredstvo kompnom, spada među najstarije primerke.

Najstariji primerci su visoki bicikl, prethodnik današnjeg dvotočkaša i 66 godina star automobil dvosed, Pikolo.

Pikolo je najstariji automobil u slovenačkom tehničkom muzeju. Pravljen je 1906. godine. Pokreće ga motor sa dva cilindra, 704 kubika, koji hladi voda i koji razvija 6 KS. Proizvela ga je nemačka fabrika A. Rupe i Sin-Apolda. Prvi vlasnik je bio posednik Adamovič iz Velenja.

Pikolo je najstariji automobil u slovenačkom tehničkom muzeju. Pravljen je 1906. godine. Pokreće ga motor sa dva cilindra, 704 kubika, koji hladi voda i koji razvija 6 KS. Proizvela ga je nemačka fabrika A. Rupe i Sin-Apolda. Prvi vlasnik je bio posednik Adamovič iz Velenja.

Princip tehničkog muzeja Slovenije je da svi izloženi stari automobili, motori i druga vozila treba da budu u voznom stanju. Ali: kako prikupiti dovoljno para za punu rekonstrukciju automobila koji nije vozio više od trideset godina?

Nekome u muzeju pala je na um spasonosna ideja. Za svaki automobil, motor ili drugo vozilo, imenovali su vozača — studenta jedne od tehničkih visokih škola koji je volio da se bavi ovim radom. Baš ovi studenti, Ijubitelji automobilizma, obnovili su većinu automobila bez plate i nagrade. Ali zato imaju jednu prednost: samo oni mogu da voze vozilo koje su obnovili i za koje odgovaraju. Koliko god je pohvalan stav ove šačice mladih entuzijasta automobilizma, pohvalan je i stav nekih slovenačkih radnih kolektiva koji takođe imaju udela i zasluga za osnivanje muzeja. To su: Avtotehna, Slovenija avto, Autocommerce, Sava, bivši Standard iz Kranja, Konus, Saturnus i još neki koji su materijalom ili novcem pomogli obnovu većine izloženih automobila.

,,U svetu je običaj da tehnički muzeji imaju svog pokrovitelja”, rekao nam je inž. Vidmar, ,,ali mi nismo uspeii da ga dobijemo!”

Neki su nam pobegli preko granice

Bilo je skupo i samo evidentiranje starih automobila. Na osnovu registra probali smo da utvrdimo sudbinu svih automobila u Sloveniji, proizvedenih pre 1934. godine. Evidencija nije bila potpuna, ali uspeli smo. Mogu da kažem da u Sloveniji nema automobila kome bi pripadalo mesto u našem muzeju, a da mi ne znamo za njega.

Neki su još vlasništvo privatnika koji neće da ih prodaju. Tako smo gotovo priveli kraju prikupljanje eksponata iz Slovenije i trudimo se da dobijemo vozila iz drugih republika. U Jugoslaviji ima još nekoliko zanimljivih automobila, ali u mnogo slučajeva cena je neprihvatljiva.

Inače, nekoliko zanimljivih vozila pobeglo je preko granice. Tek ovaj izloženi Fiat uspeli smo da iščupamo iz ruku italijanskog kupca. Ali ostali smo bez Bjuika, Forda iz 1922. godine i verovatno još ponekog, jer je prodaja starih automobila već postala unosan biznis. Najviše smo zainteresovani za poznati Diksi iz Maribora, stari Fiat iz Solkana, sportski Vonderer iz Beograda, Ford T takođe iz Beograda i još neka vozila.”

Zgrada uz zamak Bistra pored Vrhinke obnovljena je i  u nju su smeštena drumska vozila naših dedova i baka. Muzej je lepo uređen, ali mesta neće biti dovoljno kad se obnovi još desetak starih vozila na kojima automobilski primarijusi vrše zahvate.

Zgrada uz zamak Bistra pored Vrhinke obnovljena je i u nju su smeštena drumska vozila naših dedova i baka. Muzej je lepo uređen, ali mesta neće biti dovoljno kad se obnovi još desetak starih vozila na kojima automobilski primarijusi vrše zahvate.

Inž. Vidmar kaže

Zbirka drumsko saobraćajnih vozila u zamku Bistra još se ne može nazvati saobraćajnim muzejem, jer pod saobraćaj spada i PTT, rečno i morsko brodarstvo, železnica, vazdušni i drumski saobraćaj. U Sloveniji smo imali nekoliko lepih primeraka za sve pomenute proizvode, ali su ranije otišli u centralne muzeje, uglavnom u Beograd, odakle sada ne možemo ništa da dobijemo natrag. Ne možemo da dobijemo ni jedan od oko deset jednakih telefonskih aparata koliko ih ima u PTT muzeju u Beogradu. Planova ima mnogo. Potrebne su nove prostorije u okolini zamka Bistra. Želeli bismo da privučemo što veći broj posetilaca. Sada ih oteruje loš put s vrhničke strane. Još ove godine otvorićemo deo tekstilnog odeljenja, gde ćemo prikazati predenje i tkanje u Sloveniji, a posebna komisija za poljoprivredno odeljenje već za ovu godinu planira otvaranje dela poljoprivrednog muzeja — vinarsko odeljenje u Kostanjevici.

“Zeleni putovi” i jeleni

Sa šumskom upravom u Vrhnici dogovaramo se o uređenju „zelenih putova” u okolini zamka Bistra, gde bi posetioci imali priliku da se čas, dva peške šeću šumom. To bi bio nekakav poučan trim gde bi se šetač upoznavao s osobinama i specifičnostima šume kroz koju bi šetao. Već je zabodeno kolje za trase za ove staze.

Novitet bi bio i obori za miroljubive vrste jelena, jer želimo da proučimo da li bi jeleni uopšte mogli da žive u ovoj okolini i da se razmnožavaju.

Pošto se na ovom području gradi novi auto-put, a Bistra leži na samom ulazu u Ljubljanu, razmišljali smo da uz muzej dogradimo i motel.

Autor teksta i fotografija: Vlado Smole
Izvor: Avto Magazin, 12. jul 1972. godine

Pošaljite prvi komentar