Doktor za Citroën

1974-citroen-2cv-ak-400-fourgonette-davor-cover

Gotovo da ne postoji Citroën A Serije kom jedna novobeogradska garaža nije pružila privremeno utočište, dok je par spretnih ruku lečio svaki kvar, dečiju bolest, ili pak oživljavao Citroëne koje su mnogi olako otpisali. Davor je tako postao mnogo više od majstora — i sam zaljubljenik u A Seriju, on je prijatelj, podrška i nezamenjiv deo regionalne scene. Na stranicama našeg Nasleđa do danas se našlo nekoliko primeraka A Serije i mnogi od njih su, na ovaj ili onaj način, imali dodira sa Davorom. Danas, došao je red da predstavimo čoveka zbog kog mnogi Spačeci i dalje voze.

Davor je u svet Spačeka ušao pukim slučajem, kada je zapuštenu Dijanu nasledio od brata: “Automobil je bio polupan, pa sam morao da ga sređujem, ali mi se nije sviđao. Nisam voleo oblik, taj motor, mala brzina, što je hladno zimi… Međutim, na nagovor drugova, otišao sam na Ušće, gde su se održavali sastanci članova YUAS kluba. To je bilo u avgustu 1991. godine i taj prvi susret sa njima je bio preloman.” Zavolevši zaljubljenike u A Seriju, Davor je zavoleo i svoj automobil, otkrivši već tada da je zajednica najveći i najvažniji deo iskustva imanja tih Citroëna. Klupske kolege su ga tada ubedile da zameni Dijanu Spačekom, što je on ubrzo i uradio. Sa rastućim iskustvom u samostalnim popravkama, Davor je sve više priticao u pomoć drugim članovima kluba. “Malo po malo, tokom godina, to je iz hobija preraslo u zanimanje. Eto, skoro trideset godina radim na A Seriji bez prestanka” zaključio je Davor priču o svom prvom poglavlju.

U tri decenije, kroz Davorove ruke je prošlo nebrojeno Spačeka, a najsvežiji primerak kog je namenio sebi je blago modifikovani 2CV AK400 iz  1974. godine. Sveže registrovanog, izveli smo ga u prvu vožnju nedaleko od Davorove radionice. Iako je na ulicu izašao tek sada, ovaj Spaček je kod Davora preko dvadeset godina: “Uzeo sam ga kada su deca bila mala, i početna ideja je bila da u njemu putujemo i kampujemo. Međutim, vreme je brzo prošlo, a sinovi sada imaju po dvadeset pet, pa sam malo zakasnio što se toga tiče. Ipak, i dalje planiram da ga koristim za putovanja i susrete.” Dugotrajni proces restauracije bio je podeljen u nekoliko faza, a prva je trajala čak deset godina i Davor ju je nazvao periodom čekanja: “Prvo sam čekao da se smislim, a sledećih deset godina je ona polako trajala i sigurno će trajati i dalje jer uvek ima šta da se doda i popravi.”

Davor je svog Spačeka podredio svojim potrebama, ali je u potpunosti očuvao duh ovog modela. Žutu boju je tako izabrao zbog Citroënovih servisnih vozila: “On je u toku restauracije promenio svoju namenu, pa se vratio na originalnu. Kad su deca porasla, pala je odluka da bude žuti servisni Citroën, ali je onda opet preinačen u kampera. Sada me ljudi pitaju zašto je krov plav kada nema ničeg drugog plavog na autu, ali im za sada govorim da je to zbog ovog plavog dela na tablici. Ipak, odlučio sam da mu stavim ta plava slova za servis. Servisni auto je na krovu imao Mišelinka. Njega imam, ali ne znam da li ću ga staviti ili čuvati u garaži.” Specifične limarijske delove nije bilo lako naći, pa su zadnja vrata došla iz Grčke, prednja vrata iz Holandije i krila iz Nemačke, dok je cela kabina ručno napravljena u Sloveniji. Zbog bezbednosti, originalnim Spačekovim sedištima dodao je tako naslone za glavu, a tu su i četiri automatska pojasa za svako od četiri odvojena sedišta: “Nasloni za glavu su originalni i najviše ih je bilo na nemačkim automobilima. Njihovi propisi su zahtevali naslone, rikverc svetlo i grejač zadnjeg stakla i desni retrovizor, što mi nismo imali.” Potpuno neprimetni, na zadnjem kraju su parking senzori, dodatak koji nadomešćuje nepregledne male retrovizore. Unutra, originalna tabla umesto indikatora brzine ima patkice koja se polako budi do trka u punoj brzini. Još jedan od diskretnih detalja koji kompletiraju izgled su felne, pozajmljene sa prve serije bratskog GS-a. “Uh čoveče, baš sam zadovoljan!” otelo se Davoru u jednom trenutku dok je Furgon pozirao.

Sada kad Spaček izgleda kao da je poslat u sadašnjost direktno iz 1974. godine, jedno od najčešćih pitanja koje Davor dobija je da li stvarno misli da ga vozi. Njegov odgovor je kratak i uvek isti: “Pa naravno, sa uživanjem!” Davorova magija udahnula je novu mladost mnogim Spačecima, te smo sigurni da će se on ponovo naći u Nasleđu, uvek praćen rečima hvale.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

Pošaljite prvi komentar