Fiat 124 Sport Spider je ikona torinskog optimizma

fiat-124-sport-spider-beograd-autoslavia-cover

Na ovogodišnjem skupu Udruženja istoričara automobilizma, jedno premijerno pojavljivanje za mene je imalo poseban značaj. Bratislav i njegov Fiat 124 Spider su se pojavili na prvom skupu posle petogodišnje restauracije, procesa koji sam imao priliku da pratim od samog početka. Bracu i Biljanu sam upoznao još kao srednjoškolac, uz Veliko spremanje za Arhitektonski fakultet, za koji, na žalost ili sreću, ipak nisam imao dovoljno predanosti. Osim što je bio profesor, mentor i prijatelj, Braca je brzo postao i automobilski sagovornik, mada nam se viđenje idealnog automobila drastično razlikovalo — već tada, Bratislav je znao da je to Fiat 124 Sport Spider, dok je u mojoj glavi to bio američki V8 u bilo kom obliku karoserije.  U godinama koje su usledile, razgovori o automobilima su zamenili one o arhitekturi, a postali su mnogo konkretniji onog trenutka kada je u Bracinu garažu ušao željeni automobil.

Kao student, Bratislav je vozio dedin Fiat 127, a sa 124 Spiderom se prvi put susreo u univerzitetskoj biblioteci: “Učeći za jedan od ključnih ispita, zalutao sam u odeljak automobilizam i tražio sve publikacije o Fiatu. Među njima je bio korisničko uputstvo za 124 Spider na srpskohrvatskom, i čim sam ga uzeo u ruke i video prvu reklamnu fotku, pomislio sam ‘Vau, Fiat je i ovo pravio tada!” Prvi korak ka opsesiji je bio napravljen i Bratislav je pomno proučavao automobil sa tehničkog, dizajnerskog i istorijskog aspekta. Prvi susret uživo se dogodio nakon par godina, a i drugi je ubrzo usledio: “Baš ovaj automobil koji sada imam sam prvi put video dok smo išli kod Biljaninih roditelja. U kolima se vodila priča o našem venčanju, a Fiat je u tom trenutku prošao u suprotnom smeru. Sećam se da sam se potpuno isključio na neko vreme i pratio ga pogledom. Dva meseca nakon toga, studente sam vodio na crtačku vežbu ispred Muzeja istorije Jugoslavije, i negde na pola, video sam ga opet. Napustio sam predavanje odmah, uspeo da stignem auto i onako klinački pitam vlasnika da li je na prodaju i kolika je cena.”

U tom trenutku, Bratislav nije bio spreman da ga priušti, ali se 2011. godine automobil ponovo pojavio na prodaju, ovog puta kod drugog vlasnika i sa nižom cenom. U stabilnijoj situaciji, Bratislav je ovog puta bio spreman, te je nakon dogovora sa Biljanom i par neprospavanih noći postao je vlasnik automobila o kom je maštao godinama, i to baš primerka kog je prvog video uživo. Ubrzo, on je shvatio da je potreba za restauracijom nesporna, a sam proces je trajao mnogo duže nego što je očekivao. Potraga za delovima nije uvek bila jednostavna i efikasna, a posla je, ispostavilo se, bilo mnogo više nego što se prvobitno činilo. U oktobru 2016. godine, Fiat je bio spreman, ali se tada javilo pitanje registracije. Naime, zbog promene motora iz dvolitarskog u njegov originalni, i po Bracinom mišljenju savršeni od 1,6l, bilo je potrebno atestirati ga, što je je Fiat glatko prošao.

“Ovaj auto mi je terapija. Kada god me posao sastavi, sednem u njega na sat-dva i posle toga se odmorim i spreman sam da radim još nekoliko sati.” Bratislav je ukratko je opisao svakodnevni značaj automobila koji je posle toliko godina konačno registrovan i ponovo jezdi ulicama. Takođe, dok prevarantska zadnja sedišta to dozvoljava, Fiat će s vremena na vreme biti automobil za celu porodicu: “Stvar sa zadnjim sedištima je u tome što je u Italiji postojala dodatna taksa za dvosede, koju je Fiat premostio jedva funkcionalnom zadnjom klupom.” Kako je Fiat i dalje u fazi razrade i osluškivanja, prave uspomene će se tek stvoriti.

Svaki veliki i dugotrajan projekat zahteva mnogo više od vremena i novca, a priča o putu ovog Fiata do Bratislava i Biljane je priča o velikoj istrajnosti i podršci kao putu koji nagrađuje ostvarenjem snova. Nakon osam godina, ja sam shvatio da savršen automobil ne mora da ima osam cilindara, dok je Braca čvrsto ostao pri Lampredijevoj konstrukciji sa dve bregaste osovine. Danas sam siguran da u svojoj strasti nigde nije pogrešio.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

1 Komentar

  • Reply April 26, 2017

    Pedj

    Meni je bila terapija da pratim temu na forumu oldtajmeri.rs . Poštovanje za Bracu. Svaka čast.

Odgovorite