Biblijski potop koji je nagoveštavao sivi suncobran teških oblaka nadvijenih nad Beogradom izostao je prethodne subote na sreću svih okupljenih ispred Muzeja istorije Jugoslavije. Potencijalno nevreme praćeno skorašnjim odlukama regionalnih državnika nisu sprečili ni ljubitelje Fića da preko današnjih granica pohrle iz svih krajeva nekada jedne države ka njenoj nekadašnjoj prestonici. Osim bivše države i predsednika čija se Kuća Cveća nalazi u blizini, skoro sve ostalo je bilo isto kao nekad. Značke nekadašnjeg AMS, jugoslovenske trobojke na nalepnicama i zastavama, pionirske marame i kape sa petokrakom bili su samo neki od mnogobrojnih detalja koji su krasili Fiće i njihove vlasnike. Iako možda nekome preterana, prisutna jugonostalgija nije evocirana bez razloga, jer da nije bilo Fiće koji je motorizovao narode i narodnosti, mnogi ne bi videli more, ili upoznali prijatelje koji su im ostali za života.

Jedan od njih je šezdesetogodišnji Vladimir iz Zagreba koji već drugu godinu za redom dolazi na Druženje sa Fićom. Kako nam i sam kaže, ovo nisu jedine stotine kilometara koje je prešao radi sklapanja novih prijateljstava na regionalnim skupovima, a mi smo tu da to i potvrdimo. Sećamo ga se sa prošlogodišnjih okupljanja u organizaciji Udruženja istoričara automobilizma, YU AMK Veteran Novi Sad, ali i sa prvog ovogodišnjeg kragujevačkog slavlja u čast 60 godina Fiće, što je ujedno i najduži put koji je od Zagreba prešao zajedno sa ovim Kontrašem. Čakovec i Ivanić-Grad su samo neke od tačaka na mapi oldtajmerskih okupljanja koje je ove godine posetio u Hrvatskoj, kao i Orašje u Bosni i Hercegovini. Čest suvozač mu je bila supruga koja se u međuvremenu zasitila dugačkih putovanja, što Vladimira ne sprečava da sam uživa u vožnji na otvorenom putu, gde Fića po njegovim rečima troši tek 5,5 litara na 100 km. Bez obzira na ulazak u sedmu deceniju života i zasluženu penziju koja ga očekuje naredne godine, već sada se raduje sledećim putovanjima, posebno onom koje će ga odvesti čak do Skoplja.

Vladimirova automobilska priča započeta je pre više od četrdeset godina, davne 1973. kada je bez položenog vozačkog ispita kupio svoj prvi automobil – Fiću proizvedenog 1965. Vozačka dozvola je stigla kroz godinu dana, te je početno vozačko iskustvo nešto kasnije krunisano i prvim novim automobilom, još jednom Zastavom 750 i to Luxe. Od tada pa do danas, njegova vozačka dozvola je spajana sa različitim saobraćajnim dokumentima, među kojima ističe Tristaća, Kampanjolu i jedan Opel Rekord C. Pre sedam godina, u trenucima kada se u njegovom posedu nalazilo čak deset starih automobila, pojavila se prilika da posle duže vremena ponovo poseduje jednog Fiću sa kontra vratima. S obzirom da je tada aktivno vozio još jednu Zastavu 750 iz 1980. godine, tek nabavljenog Kontraša je u prvi mah malo zapustio. Tome u prilog išlo je i njegovo stanje jer je stigao prilično nedovršen. Iako limarijski sređen, proveo je pet godina zaštićen siromašnom nadstrešnicom, a i polovina delova mu je nedostajala. Vladimiru to nije predstavljalo problem jer je posedovao dovoljno delova da sklopi maltene dve Fiće, a ukoliko su neki nedostajali, nije bilo teško pronaći ih putem oglasa ili od ljudi koji su ih poklanjali samo da ih ne bi bacili.

Tokom restauracije se pobrinuo da uradi sve tako da Fića bude apsolutno besprekorno sposoban za dalja putovanja, te je, osim obnovljenog motora, postavio novi kočioni sistem, menjačku kutiju, instalacije, kao i nove gume i farove. Do sada sa njim nije imao nikakvih problema, ali u šali ističe da mu vazdušni jastuk i senzor radilice ne rade. Ne stidi se da prizna kako je u nedostatku pojedinih originalnih delova za ovu generaciju Fiće morao da montira alternativne sa novijih, ali se nada da to neće potrajati dugo. Od originalno bele boje, ukupni utisak o automobilu podiže i prelepa nežnoplava za koju Vladimir kaže da dolazi iz Fiatovog fabričkog kataloga. Brojne nalepnice na vozilu svedočanstvo su o okupljanjima na kojima je bio i novim prijateljstvima koje je stekao, dok ima i onih koje služe kao podsetnik. Otvaranjem vozačevih vrata i izlaskom iz vozila, prosto je nemoguće promašiti nalepnicu za omiljeno mu Ožujsko pivo.

Vožnja ulicama Zagreba izaziva divne reakcije njegovih sugrađana. Mahanja su svakodnevna, a ne izostaje ni čuđenje da neko i dalje uspeva da vozi i održava jednog toliko starog Fiću. Po njegovim informacijama, u Hrvatskoj postoji oko petnaestak registrovanih Kontraša koji se ujedno nalaze i u sličnom dobrom i voznom stanju. Svake nedelje, utorak je rezervisan za sastanak Fićo kluba Zagreb čiji članovi se međusobno pomažu i druže. Pored ljubavi prema Fići koju deli sa svima u klubu, kod kuće je tek od skora našao nekog sa srodnim razumevanjem. Iako još mali, unuk Petar već obožava svetloplavog Fiću kojeg je proglasio za svog. Deda Vladimir je to sa zadovoljstvom prihvatio, pa čak i pitao Petra da li bi smeo da pozajmi njegovog Fiću za put do Beograda. Na njegovu, našu, ali i na sreću svih učesnika ovogodišnjeg Druženja sa Fićama, Petar je odobrio to putovanje te nam jedino preostaje da se nadamo da će neko naredno okupljanje posetiti zajedno sa dedom.

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Miloš Nikodijević