Sumorne prognoze koje su pretile da ugroze otvoreni deo festivala Živeo Život na sreću se nisu ostvarile, te je u našoj zajedničkoj organizaciji sa YU AMK Veteran i novosadskim vlasnicima oldtajmera nekoliko starih automobila uz muziku, kafu i bogatu kolekciju eksponata podsećalo posetioce Petrovaradina na neka stara vremena. Među njima se nalazio i jedan crveno-beli Volkswagen T2 iz 1972. godine, sa čijim smo se vlasnikom Vukom upoznali pre dve nedelje, kada je sa društvom sedeo na baštenskim stolicama pored širom otvorenih vrata svog kombija.

Sa celom Petrovaradinskom tvrđavom za nas, izabrali smo prostor Dance arene i uputili se ka njemu kroz puteljke i tunele praznog utvrđenja. Praćen pogledima malobrojnih prolaznika i vozača, Vukov T2 se ubrzo našao na mestu koje svakog jula okuplja najveća DJ imena na svetu. „Ljudi poistovećuju ovaj kombi sa hipicima i to mi ne prija.“, reče Vuk, čija je NSHC majica otkrivala muzički ukus i filozofiju iza kombija — druženje, muzika, pivo i piknici, ali bez nostalgije za letom 1969. „Hej, hoćete li po pivo?“ niotkud nas je zapitao, „Imam dva komada u frižideru, hladna su i dalje!“ Iako se sigurno nalazio među prašnjavim razbijenim ramovima naočara, plastičnim čepovima, narukvicama i kojekakvim drugim aksesoarima utabanim u zemlju, otvarač nam nije bio potreban — čep o čep tehnikom, Vuk nam je kao pravi domaćin servirao hladno pivo.

„U ovaj svet sam ušao sasvim slučajno. Vodio sam jednog drugara kod drugog, odgajivača pasa, i ja sam kupio Bubu a on psa. Buba se u međuvremenu pokidala i stalno sam jurio delove za nju. U jednom momentu sam imao pet Buba ispred zgrade.“ otkrio je Vuk početke vazduhom hlađene strasti „Kombi sam našao na VHS forumu. Nalazio se u jednom selu u Šumadiji i služio je kao šupa za delove. Bilo je to 2008. godine. Tad sam ga došlepao u Novi Sad i od tada se na njemu radi.“ Pre dve godine, samo dan pred venčanje, Vuk je registrovao svoj T2 i njime uplovio u bračne vode.

Crveno-bela kombinacija boja provlači se i kroz enterijer Vukovog Volkswagena. Prednja i zadnja klupa u stilu starih američkih restorana, sa karakterističnim crno-belim podom verno prenose atmosferu tople Kalifornije i Tihog okeana na grad na obali Dunava. Tokom protekle dve godine, Vuk je sa svojom suprugom i društvom često organizovao izlete i kampovanja, a baštenska garnitura, frižider i šator se uvek nalaze tu, za svaki slučaj: „Osećaj je sjajan — ponesem sve sa sobom, pođem rasterećen, ljudi me zaustavljaju, pitaju…“ Do sada, Vuk nije odlazio na VW skupove, ali je osnovao jedno neformalno udruženje, VW All-Stars. Kako nam je objasnio, sve je počelo potpuno spontano, sa nekoliko prijatelja, vozača Volkswagena, koji su se na jednom mestu u isto vreme svi našli u Starkama i tako nadenuli ime svojoj družini.

Sunce se polako skrivalo iza sve tamnijih oblaka, ali je dopustilo Milošu da okine poslednje kadrove. Ponovo na zadnjoj klupi, truckajući i uživajući u zvuku motora tik iza nas, praćeni pogledima igrača badmintona i grupe turista, vratili smo se ispred Muzeja Grada Novog Sada. Sa ovakvim svakodnevnim automobilom, Vuk zaista zna kako se slavi život na četiri točka!

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević