Le Mans muzej

Le Mans je miran, vrlo neupadljiv i čak pomalo zapušten gradić francuske regije Pays de la Loire. Le Mans je takođe i sinonim za vožnju brzinom preko 400 kilometara na sat, crvene diskove i žute farove u pola 3 ujutru, zamenu menjača brže od zamene sijalice u faru, raspršene snove i slavu koja traje bar do juna sledeće godine i nova 24 sata. Jednostavna rečenica „Excuse-moi, circuit des vingt-quatre heures?“ upućena bilo kojem meštaninu Le Mans-a će vas odvesti na mesto koje od 1923. predstavlja dom najpoznatije endurance trke na svetu, a samim tim i cilj hodočašća brojnih auto-moto entuzijasta iz celog sveta. Kako sam se nedavno našao na tričavih 150 kilometara odatle, odluka da se staza poseti je lako donešena. Nažalost, vremenski uslovi nisu dozvolili da prošetamo samom stazom, tako da smo svu pažnju posvetili muzeju automobila, lociranom na samom ulazu u kompleks.

Nakon prolaska pored nekolicine motocikala koji su preživeli 24 časa vožnje na spoljnim ivicama guma, nailazite na tamni hodnik sa čijih zidova vas gledaju fotografije nekih od velikana koji su ispisali istoriju ove trke: Tazio Nuvolari, Ferry Porsche, Amédée Gordini, Steve McQueen, Jacky Ickx, Tom Kristensen… Posetu nastavljate prateći originalne table sa kilometražom staze, prolazeći nekoliko automobila koje potpisuje Amédée Bollée, zatim jednog Bugatti Type 40 i Hispano Suiza Type H6C koji savršeno oslikavaju period u kojem je ideja 24h začeta.

Tehnološki napredak uočavate na Ford Thunderbird-u, Citroenu TA i Cadillac Eldorado-u između kojih je ušuškan predivni Panhard & Levassor Type X77 Dynamic, koji vas priprema za vanvremenski dizajn verovatno dva najlepša Citroena svih vremena: DS i SM. Sa DS-a bez točkova, postavljenog vertikalno, pogled vam pada na oble linije prototipa Socema Gregoire Turbine, francuskog pokušaja dizajniranja automobila na mlazni pogon. Opčinjeni dizajnom ulazite u veliku, oblu prostoriju crvene boje, čiji su zidovi obloženi vitrinama koje u sebi drže stotine i stotine autića. Teškom mukom obuzdavate dete u sebi koje želi da ih provoza velikom maketom staze koja zauzima centralno mesto u prostoriji, i nastavljate obilazak.

Ukoliko ste na momenat zaboravili gde se nalazite, veliki brojevi na vratima, kožni kaiševi na haubama i minimalni vetrobrani su tu da vas podsete. Ferrari 166 MM, D.B. HBR i Lotus XI vas podsećaju na vreme vozača koji ne znaju za strah i neopevanih junaka koji su tim vozačima odmah nakon trke dodavali upaljene cigarete.

Kako poseta odmiče, automobili postaju sve niži i širi, na livrejama se pojavljuju prvi sponzori i uz osmeh prepoznajete neponovljive linije 400+ km/h zveri iz sedamdesetih, kojima dominira možda i najčuveniji Le Mans auto: Porsche 917 LH u Martini bojama. Sirovost izrade i ožiljci od trke vam ulivaju strahopoštovanje i osećate divljenje prema ljudima koji su po nekoliko sati krotili ove mašine po mraku i kiši.

U ciljnoj ravnini imate priliku da se divite „dizel Audi taksijima“ (reči Toma Kristensena) i modernim GT automobilima. Međutim, na samom kraju vas, izdvojen pod diskretnim svetlom, čeka pobednik La Mana 1977: Porsche 936/77 u čuvenoj Martini livreji, postavljen na sredini crteža staze, sa poznatim imenima ispisanim ispod otvorenog kokpita. Ukoliko do sada već niste, u ovom trenutku počinjete da razmišljate da li je ostalo još mesta za kampovanje kod Porsche krivina…

Autor teksta: Stefan Miladinović
Autor fotografija: Stefan Miladinović

Pošaljite prvi komentar