Lepotica u belom

alfa-romeo-giulia-1300-branko-cover

Pre tačno dve godine, dok smo na samom početku sa Draganom razgovarali o njegovom Triumphu, preko jedne ograde smo ugledali nekoliko oldtajmera, među kojima je bila i jedna Alfa Giulia. Oduševljeni prizorom, vagali smo mogućnosti da ćemo čuti priču koja stoji iza te skromne kolekcije. Nekoliko meseci kasnije, upoznali smo gospodina Branka Vidovića, a zatim i njegov Ami 6. Danas, red je došao na Giuliu.

“Ovo je model 1300TI od 87 konjskih snaga” počeo je Branko, “Ide sto šezdeset tri-četiri na sat sa oko četrnaest sekundi ubrzanja do stotke i ima petobrzinski menjač. Kad sam bio mlad, to su bili vrlo atraktivni automobili. Alfa Giulia Super i BMW 2002 su bili pandan jedan drugome tada i kada bi se u svoje vreme sreli na nekoj jadranskoj magistrali, obavezno bi počela jurnjava.” Osim na putevima, ova mala Alfa je svojevremeno bila zapažena i na trkačkim stazama, mada svakako manje od njene imenjakinje sa dvoja vrata koja se takođe nalazi u Brankovoj kolekciji.

Pre nešto više od dvadeset godina, Branko je kupio svoju Alfu u prilično dobrom stanju, već jednom restauriranu, ali sa sitnim problemima. Sredivši ih, Giuliu je vozio neko vreme, da bi pre oko dve godine odlučio da joj ponovo vrati stari sjaj: “Rešio sam da poskidam stakla, rešim svu rđu tamo gde je ima, pregledam motor… Čak sam joj kupio jače farove, ali ih još nisam stavio. Delove za nju nije bilo posebno teško pronaći, a dosta je pomoglo i to što su neki od njih bili univerzalni. Sada je utegnuta skroz, mada ima nekih mana. Ipak, gume i amortizeri su joj novi, pa jako lepo vozi.”

“Volim što je imam i volim da je vozim. Na nju ljudi ne obraćaju pažnju kao na Amija 6 ili na Alfu Bertone. U šali je čak zovem ‘Lada’. Sada kad je sređena može da ide i na neke daleke skupove. Ove godine je bila na memorijalu Saita Hadžića i na skupu Istoričara ispred 25. maja.” otkrio nam je Branko detalje iz svakodnevne vožnje njegove Alfe. Gledajući internacionalne oglase, osvrnuo se i na rast cena: “Mislim da ih ljudi sada otkrivaju, da primećuju koliko su zanimljive. Bila je uvek u senci GT Junior i sličnih, ljudi su na njih prosto manje obraćali pažnju. Dosta ih je tako nestalo ili su potrošene, dok su kupee ljudi više pazili. Sada su postale retke i zato su počeli da ih obnavljaju, restauriraju, voze…”

Kao i svaki stari Alfa Romeo, Brankova Giulia je bila najlepša dok se kretala. Zvuk malog motora sa bregaste osovine bio je muzika kakvu italijanski inženjeri najbolje mogu da osmisle, a bela strela na velikom obrtomeru veselo je poskakivala, prateći njegovo režanje. Sa Brankom smo se pozdravili uz dogovor da ćemo se uskoro videti ponovo, kada ćemo ponovo razgovarati o jednoj Alfi koja je obeležila šezdesete i sedamdesete godine.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

1 Komentar

  • Reply August 20, 2015

    Kosmajac

    Retko lep ako ne i najlepši automobil sa četvoro vrata.

Odgovorite