Najmoderniji klasik

mercedes-benz-w124-cabriolet-c124-bozidar-cover

Kao mestu koje okuplja zaljubljenike u prohujala vremena, naš fokus u Nasleđu gotovo uvek je na automobilima proizvedenim do početka devedesetih godina. Bilo da su to čistokrvni oldtajmeri ili moderni klasici, automobili iz dalje istorije, najčešće preko trideset godina stari, glavne su zvezde svake srede. Ipak, s vremena na vreme odlučimo da odemo u malo bližu istoriju, a i danas imamo jako dobar razlog za to. Naime, Božidarov Mercedes-Benz A124 iz 1996. godine ima sve što čini jednu priču iz nasleđa velikom!

“Te 1996. godine, tetka i teča su se spremali da se vrate za Srbiju i odlučili su da kupe neku C Klasu. Ipak, ovaj automobil je stajao u salonu i tetka se zaljubila.” počeo je Božidar, dodavši da je auto u Srbiju uvezen 2000. godine, kada je Božidareva majka preuzela automobil: “Od tada, automobil je direktno u porodici, ali je u familiji bio od samog početka” U narednim godinama, Božidar ga je povremeno vozio, a zvanično ga je preuzeo 2008. godine kada je počeo da studira. Neke od prvih i najosnovnijih modifikacija, poput Avantgarde maske na auto su došle u tom periodu: “Sećam se baš, 2004. sam kupio taj gril. Za školarca, to je tada bila velika para, ali oduševljenje je bilo neverovatno! 2005. sam ubacio radio, a 2007. sam mu stavio Infiniti zvučnike i nov Blaupunkt radio.” Kako su godine odmicale, apetiti su postajali sve veći, a krajnji rezultat je automobil pun velikih i kompleksnih izmena neprimetnih na prvi pogled.

Originalno, Božidarov Mercedes-Benz je imao 2.2l motor, ali je on menjan dva puta. Prvi put, razlog je bio taj što je motor od korišćenja na jako kratkim relacijama, te Božidarovih prvih kilometara počeo da gubi svoju snagu: “U to vreme, svi drugovi su imali brže automobile i ja sam tu hteo da im pariram. Često je vožen tako da nikad nije stigao da se zagreje i već 2006. je počeo da troši ulje, a drugi problem je bio taj što je automobil postepeno prestao da se održava u Mercedesu. U Loznici takođe postoji jako uzak krug majstora, što isto nije pomoglo. Tek kad sam otišao u Bački Petrovac, bilo mi je jasno šta su pravi majstori. Kada je 2009. godine urađen menjač, tek su tada isplivale sve negativne osobine motora. U jednom trenutku 2011. godine, otvorila se mogućnost da se u auto ubaci potpuno nov 2.3 motor sa kompresorom, što je i urađeno.” Ipak, Božidar tu nije stao: “Vođen nemačkim forumima, tada sam počeo da ulazim u priču sa autom. Tokom 2014. godine, hteo sam još snage i prvenstveno sam hteo 420 motor, ali bilo je dosta posla oko vešanja i kočnica, pa je odluka pala na 3.6, najjači motor koji je fabrički bio u kabrioletu. Kolega iz Budimpešte mi je pomogao da dođem do motora i 2015. je sve bilo urađeno. Tada su ugrađeni drugi kardan, diferencijal sa prenosom 3.6, tako da je na cajgeru sve ostalo isto. Mehanički, zbog menjača, on sada može da razvije 240km/h. Sledeće godine je u planu nov, moderan petostepeni menjač koji će biti uparen sa istim diferencijalom što će teoretski podići maksimalnu brzinu na 305 km/h.” Godinu dana pre ugradnje menjača, Božidar je ugradio kočnice od R129 Silver Arrow edition, a one su se uz novougrađeni motor pokazale kao idealne. Sportline vešanje je potom zamenjeno H&R oprugama i Bilstein B8 amortizerima.

Jedna od izmena na koje je Božidar posebno ponosan su farovi, a igranje sa njima je počelo 2009. godine: “Prvo sam ubacio kristalne farove jer sam mislio da ću bolje videti, ali ne, jer bili su lošiji. Posle su došli ksenoni, ali sam i to zamenio. Na redu su bili projektori, a i ja sam tada promenio filozofiju i gledao da automobil bude što bliži originalu. U toj back to basics fazi sam došao na ideju da bi ti farovi odlično izgledali sa staklom, polirani unutra. Posle mnogo istraživanja, posle pola godine i petnaestak razbijenih parova stakala, došao sam do ovoga. Ovi farovi na autu su sada treća generacija. Tokom 2012. su takođe ubačena dnevna svetla.” Sledeće godine, Božidaru je u Nemačkoj lasica progrizla prvi sloj platnenog krova, te se tada krenulo u potragu za tvrdim krovom. Božidar je tada imao dosta sreće, jer je kompanija koja je proizvodila krovove za Mercedes-Benz A124 prilikom popisivanja inventara naišla na jedan neprodat primerak, te ga lično montirala i prilagodila njegovom automobilu: “Posle šest godina, zahvaljujući toj lasici, uspeo sam da nađem krov. Spolja sam ga ofarbao u boju auta, pretapacirao nebo i konačno sam imao taj tvrdi krov.” Sledeći na redu bio je gepek za severnoameričko tržište, a sreća ga je pratila i tada. Zahvaljujući jednom Kanađaninu balkanskog porekla, Božidar je kupio gepek po prilično povoljnoj ceni. Sa Segin felni Božidar je prešao na ove koje se trenutno nalaze na autu. Prednja felna je morala da bude sužena za pola inča i danas nosi 225/40 gume, dok su na zadnjim dimenzije 255/35. Poslednji set izmena ticao se muzike, i tu je Božidar uz veliku pažnju ručno sproveo kablove kroz enterijer i u pojačala u gepeku, a tada su ubačene i prednja i zadnja kamera, mikrofon je skriven u retrovizoru, ali i sportska izduvna grana i još mnogo toga. Ipak, bez obzira na sve izmene, Božidar naglašava da automobil uvek može da se vrati u originalno stanje jer su svi delovi sačuvani.

Mnogi automobili su dolazili iz odlazili iz familije, ali Božidar je po pitanju svog klasika sa trokrakom zvezdom prilično isključiv: “Ovaj automobil je izuzet iz svake računice i šta god da se desi, on ne ide nikud.” Čak i nakon toliko godina provedenih zajedno, bezbroj avantura koje su preživeli i sati uloženih u ono što ga danas čini posebnim, Božidar ima još planova za njega. Samim tim, njihovo veliko putovanje nema kraj na vidiku.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

Pošaljite prvi komentar