Širom oglasa u regionu, svaki crni automobil američke proizvodnje ili pak Mercedes-Benz pre ili kasnije dobije epitet automobila koji je pratio Josipa Broza Tita. U stvarnosti, većina tih automobila nikada nije služila vojsku u Specijalnoj auto-četi, mada je verovatno imala veze sa velikim državnim aparatom nekadašnje zemlje. Ipak, ti mitski automobili koji su okruživali Titove Mercedese 600 ipak postoje i jedan od retkih potvrđenih i savršeno očuvanih primeraka danas je pred vama.

Njegov vlasnik Nenad dugogodišnji je kolekcionar Mercedes-Benza i ovaj automobil jedan je od novopridošlih u njegovu garažu. Njegova istorija je dobro dokumentovana i Nenad ju je ukratko ispričao: „To je Mercedes-Benz W123 280E iz 1980. godine. Dovezen je u SAČ iz Autokomerca Ljubljana 21. januara 1980. Kupljen je da bude pratnja Josipu Brozu Titu, ali kako je on nekoliko meseci kasnije umro, do 1986. godine je vožen tek oko 600 kilometara. Kasnije je korišćen u neke vojne svrhe i u vojsci je bio do 2003. godine kada je prodat na jedinoj vojnoj licitaciji. Kupio ga je čovek od koga sam ga ja kupio sa 38.000 km na satu i do 2010. do kad ga je redovno registrovao, prešao je 7.000km. Od tada nije vožen, a ja sam ga kupio prošle godine u ovakvom stanju. Imao je fabričke ratkapne, ali sam mu stavio Barok felne koje su išle na to godište.“

Iako se pod haubom nalazi najsnažniji motor koji je fabrički išao u Mercedes-Benz W123, zanimljivost vezana za ovaj primerak jeste da nema gotovo nikakvu opremu. Naime, osim toga što nema klimu, on takođe nema ni prozore na struju, a menjač je manuelni. Ali, budući da je u pitanju automobil koji je izašao iz fabričkih postrojenja kao vozilo za posebne namene, ovaj W123 krije mnogo toga drugog: „Rotacije, sirene i radio stanice su fabričke, u vratima vozača i suvozača su kasete za pištolje, zadnji naslon za ruku je takođe pregrada za oružje. Centralni deo konzole je drugačiji nego na civilnom autu i tu se nalaze komande za rotacije, a postoje i dodatna svetla za suvozača.“ Broj šasije je takođe poseban i razlikuje se od broja šasije civilnih W123, što bez sumnje potvrđuje njegovu originalnu namenu.

Automobilski istoričar Miroslav Milutinović je u svojoj knjizi koja se bavi Titovim velikim voznim parkom potvrdio postojanje ovog automobila, sklopivši celu priču od državnog početka do civilnog kraja. Prema podacima do kojih je došao, ovaj Mercedes bio je jedan od dva W123 280E koji su kupljeni za potrebe pratnje, a samim tim i za Tita, budući da je svaka sledeća kupovina automobila za specijalne namene bila za njegove naslednike. U SAČ-u je inače bilo ukupno šest Mercedesa W123, četiri iz 1976. godine i dva kupljena 1980. Uz svoj automobil, Nenad je dobio i overenu kopiju vojne tehničke knjižice sa dokumentovanim servisima i kilometražom, te originalnu vojnu prvu pomoć. Takođe, još jedan zanimljiv detalj jeste ostatak crvenog voska na čepu rezervoara, budući da je svaki automobil u četi bivao zapečaćen posle svakog dolivanja benzina.

S obzirom na to da je čuvar vrednog komada državne automobilske istorije u gotovo savršenom stanju, Nenad jednu od kruna svoje kolekcije čuva sa posebnom brigom. Održavanje njenog savršenog mehaničkog stanja samo je jedan korak u očuvanju automobila čija sudbina ipak nije bila da vozi uz Pullmane. Uredno garažiran i sa svojim prvim i jedinim civilnim tablicama, ovaj Mercedes-Benz sada uživa u zasluženoj vojnoj penziji u rukama koje o njemu vode najbolju brigu.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević