Plavac u civilu
Plavac u civilu
Čak i u godinama pre nego što je Jugoslavija potpisala sporazum o obnovi ekonomske saradnje sa Nemačkom, Mercedes-Benz je bio vezan za državnu upravu. Dok se sam Tito tada vozio u američkim automobilima, kao i ostatak pratnje i državnog vrha, ostatak državnog aparata imao je Mercedes. Tako se trokraka zvezda etablirala kao vozilo različitih službi, pa i policije kojoj je trebao automobil koji asocira na autoritet. Tokom narednih decenija, različiti Mercedesi su obavljali šarene funkcije, od Titove motorkade pa sve do svakodnevnih službenih dužnosti.
Nenadov Mercedes-Benz W123 iz 1979. godine bio je namenski kupljen kao automobil Saveznog SUP-a. To je značilo da je iz fabrike došao sa 300D motorom, ali bez gotovo ikakve dodatne opreme ili luksuza. Prozori su mu se otvarali na kurblu, klime takođe nije bilo, niti šibera. Umesto svih pogodnosti, dodatnu opremu činile su dodatne pregrade u vratima, krovni otvori za rotaciona svetla i specijalna konzola koja se nalazila umesto centralnih ventilacionih otvora. Čak je i automatski menjač bio tu isključivo zbog svoje funkcionalnosti — vozačima u uniformi bilo je mnogo lakše da nikad ne razmišljaju o menjaju brzina dok ispunjavaju svoje protokolarne zadatke.
„Auto je izvorno bio u Saveznom SUP-u, a odatle je otkupljena 1997. Kupio ju je čovek koji je radio na tom mestu i vozio ga je do 2011. godine. Nakon što je on preminuo, auto je stajao do 2015. i do pre par meseci nisam radio ništa.“ počeo je Nenad, naglasivši da su radovi bili čisto kozmetičke prirode. Ipak, tokom boravka kod prethodnog vlasnika, ovaj Mercedes je izgubio jedno od svojih obeležja sa kojima je napustio fabriku. Naime, posebna tabla je zamenjena običnom, te su i instrumenti za kontrolu rotacionih svetala izvađeni. Ovaj W123 inače nije jedini službeni automobil u Nenadovoj kolekciji i u njegovom 280E W123 ta oprema je sačuvana.
Nenadu je W123 posebno drag model, budući da je to bio njegov prvi Mercedes, te je u svojoj sadašnjoj kolekciji odlučio da okupi ta dva automobila sa specijalnom namenom i istorijom. Upoređivati dizel motore iz te ere sa benzinskim gotovo da nije bilo moguće, ali se Nenad ukratko osvrnuo na to šta je taj motor pružao nekada i sad: „300D je bio u to vreme jedini normalan dizel, jedini koji je mogao pristojno da se vozi. To naravno nisu nikakve performanse u poređenju sa današnjim vozilima, ali je tu zato automatski menjač koji sve olakšava.“ Vozne karakteristike Nenadovog Mercedesa nisu toliko bitne iz prostog razloga što je on u statičnom delu kolekcije i plan je da se vozi samo na skupove, sa ciljem da očuva sećanje na W123 kao deo državnog voznog parka.
O Mercedesu W123 se mogu čuti najrazličitija mišljenja i ona uglavnom zavise od toga da li njih iznosi neko ko je naklonjen trokrakoj zvezdi ili ne. Ipak, ono što je sigurno je činjenica da su ovi Mercedesi neizostavni deo jugoslovenskog transportnog nasleđa i predmeti svojevrsnog automobilskog kulta. Danas kada je i njih sve manje na ulici, limuzine kao što je Nenadova služe da nas podsete na sve vrline ovog modela koji je obeležio decenije balkanskih snova.
Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević
0 Comments