Mini karavan velikog srca

mini-clubman-estate-1000-damir-cover

Rado viđen gost na Balkanskim Minijadama, naš prijatelj Damir se i ove godine iz Ljubljane zaputio na godišnji skup Mini Kluba Srbije. Vrativši se u Sloveniju bez muka koje se nekad vezuju za Minije, njegov Clubman Estate 1000 iz 1982. godine je time zabeležio još jednu uspešnu posetu Srbiji. Ovog puta, Miloš je iskoristio priliku da fotografiše Damirovog limenog saputnika na Zlatiboru, ovogodišnjem mestu okupljanja Minija sa celog Balkana, ali i iz ostatka Evrope.

Damir je još kao tinejdžer počeo da se bavi automobilima, a oni su mu ubrzo postali i profesija. Do danas, on je sakupio raznovrsnu kolekciju automobila domaće i britanske proizvodnje, ali je Mini uvek imao posebno mesto u njegovom srcu. Kako nam je kazao, sve je počelo sa prvim poslom: “Zaposlio sam se u Tehnounionu u Ljubljani, firmi koja je bila zastupnik za Rover. Niko nije hteo da radi Minije, a ja kao novi radnik nisam imao izbora, a i volim nove izazove.” Ispekavši zanat na najvećoj maloj britanskoj ikoni, Damir je 1998. godine kupio prvog Minija, i to ne bilo kakvog: “Bio je to MK1 Cooper S. Tada to nije bio neki auto, i nakon godine dana, prodao sam ga.”

Danas, skoro dvadeset godina od kada je prvi put seo u svoj Mini, Damir se vozi u tek drugom po redu Miniju u svojoj vozačkoj istoriji. Osim po duplim trećim vratima i šarama duž boka, Clubman je karakterističan po prednjem kraju identičnom onome na modelu 1275GT, za razliku od klasičnih Mini karavana koji su nosili ime Traveler i Countryman. Damir je u potrazi za svojim Minijem krenuo put severa, te ga je pronašao u Italiji, u mestu San Salvo, na oko 250 kilometara od Ankone.

Znajući tačno šta želi i šta može da očekuje od svog novog Minija, Damir je od kupovine do danas uradio dva krupnija zahvata — promenu motora i ugrađene soft coil amortizere koji čine vožnje udobnijim, posebno na dužim relacijama. A govoreći o višečasovnim, pa nekada i višednevnim putovanjima, Damir osim Balkanske Minijade rado i redovno posećuje još jedan kultni regionalni skup, Giro di Dalmatia u Šibeniku, a jedan od zaštitnih znakova ovog minija, E JEBI GA tablica bila je suvenir sa putovanja u Sarajevo: “Tu tablicu sam kupio na Baščaršiji i prijateljica koja je bila sa nama je rekla da joj se ne dopada boja i odgovor je, naravno, bio “e jebi ga”. Tako je ta tablica postala simbol ovog Minija i svih nevolja koje idu uz Mini.” Kako je Damir dodao, uz par veštih ruku i dovoljno alata, svaka nevolja je uvek rešiva: “Clubman je posebno praktičan je jer gde god idem uvek vozim alat i delove za sebe i druge. Zato mojeg Minija i zovemo servisno vozilo.”

Iako se ljubav prema Miniju ne dovodi u pitanje, Damirov najdraži automobil u kolekciji ipak je došao iz Kragujevca: “Najdraži mi je Tristać kojeg sam obožavao od kako znam za sebe. To mi je bio i prvi auto, kupio sam ga sa četrnaest godina, još uvek ga imam i trenutno je u fazi restauracije.” Ipak, dok legendarni Tristać ne izađe na ulice, Clubman je taj automobil koji će obilaziti Balkan, praćen Damirovim širokim osmehom, dobrim duhom i znanjem da pomogne svakom Ministi u nevolji.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autori fotografija: Miloš Nikodijević i Miloš Jakšić (Nut Studio)

Pošaljite prvi komentar