Kada su se ljute mašine skupile u petak u 04:00, sve je mirisalo na dobru vožnju i odličan provod. Ekipa je bila spremna za ludovanje po krivudavim putevima Srbije i Crne Gore. Prvo prinudno stajanje bilo je zbog radova na putu, a vec sledeće, a ujedno i planirano, napravili smo kod prelepog manastira Mileševa. Beli Anđeo je uistinu Beli Anđeo! Prelaz granice izmedju Srbije i Crne Gore bio je više nego interesantan za sve nas, jer smo sa carinicima razgovarali o našim Minijima, a pašose nismo ni dali na pregled. Osim Kabinet piva i para guma za Hondin motor izgleda da carinicima nismo bili sumnjivi  🙂

Prelepi predeli Đurđevića Tare i Žabljaka bili su ispred nas. Adrenalinsko društvo (Nataša, Alma i Nane) probali su i NAAAAAAJDUŽI ZIP line na Đurđevića Tari, dužine 1084m, i visine oko 200 metara iznad kanjona!

Susret sa Dejanom u Podgorici i druženje uz Nikšićko pivo nije moglo da pokvari ni tumorno vreme uz po koju kap kiše, a onda je sledio dolazak u Bar i naš neverovatni domaćin Milan iz Mini kluba Bar. Dobili smo pravi domaćinski doček uz njeguške stekove, lignje i opet, naravno, Nikšićko pivo. Do kasno u noć smo pričali i prepričavali naše beskrajne Mini avanture.

Dan dva je protekao uz kratko obrazloženje: Ada Bojana, Beach Bar Mojito, Mini klub Srbije, more, frizbi, odbojka, Cuba Libre i Brka, a šifra za WI-FI je bila akopitashocu! Sledio je povratak u Bar, upoznavanje sa Milijom i njegovim bordo Minijem i onda opet fenomenalni Milan i njegove kulinarske sposobnosti: dagnje (ili mušmule) koje smo jeli direktno iz lonca! Posle obilne večere, pokušavamo da nagovorimo Milana da upalimo njegovog Minija, ali on ipak nije pristao. Međutim, morali smo nesto i da čačkamo, pa smo se dohvatili Dejanovog Minija i valjda nešto napravili.

Dan tri: Upalili smo Zelneog, ali na kratko. Problem je izgleda bio u karburatoru. A kod naših Minija, stanje redovno… Prelivanja iz karburatora, crkao pomoćni ventilator, žuta svetla nisu za mrak i brdo, i to je valjda bilo to.

P. S. Sledeće godine Bar i Crnu Goru stavite u kalendare pod obavezno!

Autor teksta: Vladimir Kovačević
Autori fotografija: Siniša Kežić i Marko Maksimović