Bezbroj puta do sada, dokazali smo da je svaki Mini jedinstven i bez greške oslikava karakter svog vlasnika, bilo u detaljima ili kao temeljno izmenjena celina. Današnja priča je upravo ona o automobilu koja je ličnost za sebe i dolazi iz srca jednog neumornog kreativca. Budući da smo se iznova uveravali u gotovo neograničen naboj kreativne energije, svaki naš susret sa Savom bio je inspirativan, ali onog trenutka kada je Mini napustio garažu, znali smo da je pred nama nešto posebno. Već na prvi pogled, bilo nam je jasno da ovaj Mini ni po čemu nije običan, a tek kada nas je Sava pričom proveo kroz njegovu istoriju, te bezbroj pažljivo biranih i stvaranih detalja, shvatili smo razmere vizije koju je Sava za njega imao.

Iako Savina automobilska strast pretežno govori francuski, Mini je bio deo njegove mladosti i on ga je oduvek želeo: „U Golubincima, mom rodnom selu, jedan prijatelj je sedamdesetih vozio Mini Morisa. To je tada bio prestiž, mi smo imali Fiće, Tristaće, Varburge i Moskviče. Kada vidiš neko takvo dizajnersko ostvarenje, to ti ostane u sećanju.“ Zbog toga, Sava je svoju kolekciju smatrao nekompletnom bez jednog Minija. Posle mnogih nedovoljno dobrih, pravi primerak se ukazao nakon godinu dana potrage: „Pojavio se jedan stariji čovek koji je upravo restaurirao Minija i hteo je takvog da ga proda. Bio je više nego korektan, međutim, kad sam ga doterao kući, počeo sam da uviđam njegove mane. Te nije dobro ofarban, te mi se ne sviđa enterijer…i odlučim opet da rasturim ceo auto.“ Kako Sava naglašava, tada je počeo i dugačak proces nabavke svih delova, kako iz Evrope tako i iz SAD: „Tada sam naručio nove farove, bele štopaljke, lajsne, masku, branike, sve što je moglo za generalnu motora, proširenja rubova, felne, ma sve što je moglo, čak i Tedija kao mog suvozača!“ Estetiku trkačkog Minija opravdavaju i samoštelujući amortizeri, te Savin auto prate i savršene performanse u krivinama.

Kada je došao red na enterijer, Sava je isprva želeo fabrički izgled. Međutim, po završenom poslu, shvatio je da ga to ne ispunjava, i tada se rodila ideja o konačnom izgledu Minija: „Shvatio sam da to neće ići i onda sam mu dao po koži. Svaku retku kožu sam kupio i doneo majstoru, koji je saslušao moj predlog i vrhunski izveo sve što smo se dogovorili. Tada je Mini dobio ime GUA — Georgije ubiva aždahu.“ Kako Sava naglašava, ceo koncept auta je zamišljen kao jedan poseban način misionarstva: „Danas vidimo kako se crkva okreće modernim tehnologijama i ja sam hteo da doprinesem toj modernizaciji i novom pristupu. Otišao sam po blagoslov kod mog duhovnog oca, oca Stefana u manastiru Velika Remeta. Imao je poverenje u mene i dao mi je blagoslov da nastavim.“ Sava se zatim obratio prijatelju ikonopiscu, a ikona Svetog Georgija je zatim digitalizovana i našla se na krovu auta, dok dve trake na haubi oslikavaju sam čin probadanja aždaje.

U novom konceptu, enterijer od egzotičnih koža je tako dobio potpuno novo, dublje značenje: „Komandna tabla je na primer urađena od kože raže, a na njoj je na tablama od kostiju urezana molitva ‘Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj mene grešnog.’ Na kraju, u gepeku se nalazi jedna relikvija, drvena kutija obložena retkom kožom u kojoj se nalazi sve što je jednom hrišćaninu potrebno u toku puta i koplje sa čeličnim vrhom koje je slomljeno i pri vrhu spaljeno. Tu je zapis sa molitvama, kadionica, ikona Svetog Georgija i Svetog Nikole, zaštitnika putnika, i što je najvažnije, nalaze se sredstva za ubijanje modernih aždaja. Kada je Sveti Georgije ubivao aždaju, ona je simbolizovala nečastivog i zla tog vremena. Ako želimo da se bavimo misionarstvom, mi moramo da prepoznamo moderne aždaje koje žele da unište naš integritet. Tu se zato nalaze tri metka — protiv pancira, dum dum metak i srebrni metak. To su meci koji ne daju reklamaciju za modernu aždahu. Zato ta kutija daje poruku i zaokružuje celu priču. Na kraju, krov je dobio i zvezdano nebo sa 140 LED dioda i RGB mešačima.“

Po završetku projektu, otac Stefan je dao pozitivno mišljenje o Miniju: „Bio je oduševljen i srećan sam zbog toga što sam uspeo da uradim nešto što za sada smatram unikatnim, a voleo bih da neko možda uradi nešto slično, jer zašto i auto ne bi bio medij?“ Kao GUA, Savin Mini oslikava jednu veliku dimenziju njegove ličnosti, te je spoj njegovih verovanja i nepresušne kreativnosti.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević