Večito užurbana Mostarska petlja pod sobom, na temeljima Jatagan male krije parking nad kojim tutnje točkovi putnika kroz Beograd. Na njemu nas je u svom nedavno kupljenom Mercedes-Benzu čekao Jovan. Automobil sa dvoja vrata i zvezdom na haubi, bez B stuba i sa hromiranim branicima izdvajao se iz gomila sivog lima i plastike na parkingu. Još krajem marta, Petar nam je pričao o svom zetu i njegovom novom automobilu starom trideset godina, a tog dana je došlo vreme da se upoznamo sa njima.

„Ovaj automobil je bio jedna prevelika želja, i supruge i mene. Ranije, dok smo živeli daleko od centra grada nismo bili u situaciji da uzmemo neki stari automobil. Od kada smo se preselili, manje vozimo i jedva smo dočekali da kupimo nešto staro.“ objasnio nam je Jovan, „Ženina prva želja je bio ovaj Mercedes, a ja sam hteo Jaguar XJ, međutim kod njega su me odbili problemi sa delovima i registracija.“ Od oktobra prošle godine, želja je ispunjena — pred nama je stajao Mercedes-Benz C123 iz 1983. godine u boji petroleja. Pouzdani (a koji nije?) 230 motor pokazao se kao najpraktičniji izbor, a Jovan je u mesecima iza nas dosta toga uradio. Mehanički je Mercedes sada potpuno utegnut, ali Jovana deli još od ispunjenja konačnog cilja: „Kada je automobil kupljen, bio je u znatno lošijem stanju, prethodni vlasnik nije mnogo brinuo o njemu. Limariju moram da mu radim i sada tražim majstora za to, i ponovo će biti farban u ovu boju. Prednji branik na njemu je od limuzine, a zadnji od kupea, ali će i to biti sređeno. Najbitnije mi je da sve bude po fabričkim merama.“

Iako ga najmanji fabrički motor na prvi pogled ne svrstava u vrh ponude, Jovanov C123 to nadoknađuje opremom. Uz servo, elektične podizače prozora i elektropodesive retrovizore, tu su i šiber i klima, nešto ređi dodaci: „Tražio sam električne podizače i za zadnja stakla, ali ako ne budem uspeo da nađem originalne, odustaću od te ideje. Iskreno, koliko god da je bio dobar, ne bih ga kupovao da nije imao klimu, to nam svima zaista znači.“ Iza udobnih prednjih sedišta, zadnja klupa je rezervisana za Jovanovu ćerku i sina, koji već sada uživaju u novom i nesvakidašnjem porodičnom automobilu.

Kao poslednji pristupačni Mercedesov kupe sa metalnim branicima, Jovanov automobil objedinjuje jednostavan klasični izgled i vanserijsku pouzdanost sa velikim ugođajem u vožnji: „Neverovatno je udoban, zaista, i ovog leta planiramo da idemo na more u njemu. Kada sam pitao majstora da li bi mi to preporučio, odgovorio mi je da nemam nikakve brige i da bi on pre išao njime nego u bilo kom novijem automobilu. Do sada smo išli do Novog Sada i Rudnika, a prethodni vlasnik je u njemu išao i do Bugarske i Grčke.“ Još jedan od planova usko vezan za putovanja je montaža skoro pronađenog krovnog prtljažnika sa starim koferom, koji će celoj porodici služiti na dugim putovanjima koja već sada planiraju.

Iako Jovanov 123 kupe i dalje nije savršen, on nije uskraćen za ljubav koju je prema njemu razvila cela porodica. Zbog toga, rastali smo se bezbrižni, znajući da će kroz nekoliko meseci Jovan biti pun utisaka i avantura, a Mercedes spreman da se povuče u radionicu iz koje će izaći u punom sjaju, spreman da nastavi svoj novi život.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević