Obična posebna Buba

1972-volkswagen-beetle-1300-petar-belgrade-serbia-autoslavia-cover

Iako Buba može biti izmenjena na bezbroj načina, ili upravo zbog toga, pronalazak netaknutog i očuvanog primerka predstavlja pravu poslasticu svakom zaljubljeniku u ove lepotice iz Volfsburga. Pošle godine, jedna takva Buba je obradovala našeg starog prijatelja Petra. U pitanju nije bio nikakav Sveti gral sa ovalnim staklom, velikim farovima ili pak Karmann potpisom, već jedna naizgled sasvim obična, ali ipak jako posebna Buba 1300 iz 1972. godine. Mirno dorćolsko popodne smo iskoristili da sa Petrom porazgovaramo o njegovom novom vazdušno hlađenom ljubimcu.

Petar je svoju novu Bubu primetio prošlog leta, na jednom od manje popularnih oglasnih sajtova, gde je ona provela nekoliko meseci. Već u poznim godinama, njen vlasnik je visokom cenom želeo da odvrati preprodavce, ali budući da je Petar došao sa pravom namerom, uspeo je da se vrati u Beograd sa još jednom Bubom u kolekciji. “Dok sam gledao kako je vlasnik pažljivo isparkirava iz tesne garaže, pa kako radi motor, kako se auto ponaša i kako menjač šalta, sve mi je bilo fantastično.” prisećao se Petar prvog susreta, “Prešla je 175.000 kilometara, ali pošto ima petocifreni brojač, da mi je rekao da je 75.000, mogao bih da mu poverujem. Ništa unutra nije bilo iscepano, niti posebno pohabano. Nakon što smo se sve dogovorili, odveo sam gospodina na ručak i još priče o Bubi.”

Model 1300 iz 1972. je karakterističan po tome što je imao više opreme od takozvane Špar Bube koja mu je bila savremenik: “Tu su kederi sa hromiranim lajsnama, lajsna duž prednje haube, zavesice sa VW logom iza zadnjih točkova i još gomila sitnih detalja. Nebo je celo tapacirano, što Špar i Sarajevke nisu imale. Ona takođe ima dupli usis, što joj daje malo veću potrošnju, ali je vožnja dosta ugodnija. I da, pegla štop svetla su mi omiljeni dizajn.” Pri kupovini ove Bube, Petar je pre svega mislio na funkcionalnost i mogućnost svakodnevne vožnje: “Najstarija Buba koju sam imao je bila iz 1958, a vozio sam i Sarajevku i 1302 i 1300 i 1300 iz 1966. i ova mi je najugodnija i vizuelno i za vožnju. Ne planiram da je vozim samo na skupovima, već da ga vozim i tu je najfunkcionalniji jer nema poručivanja delova, već su svi dostupni.”

Kako nam je Petar rekao, Buba je bila pažljivo čuvana od prvog dana, pa nije bilo potrebe za mehaničkim intervencijama, ali je svojevremeno udarena u prednje krilo, što je Petar sredio . Nakon jednog poliranja, ponovo je zasijala kao pre gotovo pola veka. “Gledaću da je ne vozim zimi. Biće auto za užitak, za proleće, leto i jesen. Kad ju je vlansik već držao u garaži toliko dugo, ne bi bilo u redu da ne nastavim da ga čuvam kao on. Sa druge strane, za auto me vezuje vožnja, tako da svakako neću da je držim u garaži.” Što se planova vezanih za izgled tiče, Petar ne želi da menja ništa, ali je spreman da doda dva prtljažnika, za zadnju haubu i krov: “Nosač za haubu sam dobio uz Bubu i stavljen je na njega dva-tri puta, a krovni sam imao od ranije. Treba da ostane sa što manje detalja, da totalno bude takva kakva jeste. “

Još uvek bez posebnih uspomena, ali sa planovima da ih stvara, Petar svoju Bubu polako budi iz zimskog sna i priprema je za prvu celu sezonu u njegovim rukama. Petrova dugogodišnja strast prema bokser motorima će njegovu Bubu učiniti ne samo voženom, već i voljenom, a prvog vlasnika ponosnim na novog čuvara njene priče.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

Pošaljite prvi komentar