Automatik lavljeg srca

peugeot-205-1.9-automatic-vuk-milena-cover

Kada se danas govori o klasicima novijeg doba, takozvanog doba plastičnih branika, kolekcionarska selekcija je naprosto neumoljiva. Samo najsnažniji, najređi ili najluksuzniji izdanci svojih vrsta dostižu astronomske cene, bacajući u zapećak obične primerke, bez obzira na njihovo stanje. Razlike u tome koja se kombinacija karoserije i motora smatra klasikom, a koja ne najizraženije su upravo kod automobila proizvedenih tokom osamdesetih i devedesetih godina, a posebno u tada već nadaleko popularnim hečbekovima. Sa cenama koje se polako penju u nebesa, Peugeot 205 je upravo jedan od takvih automobila. Kao GTi, te njegov bliski rođak CTi, ili pak u Gentry verziji, Peugeot 205 je jedan od trenutno najtraženijih automobila u Evropi, a suprotno svim tržišno-kolekcionarskim trendovima, Vuk i Milena su odlučili da spasu i svakodnevno voze jedan na prvi pogled sasvim običan Peugeot 205 iz 1991. godine.

Naime, u pitanju je verzija sa 1.9l motorom od 105 konjskih snaga i sa automatskim menjačem. U odnosu na Gentry, Vukov i Milenin 205 se razlikuje po tome što nema kožna sedišta i klimu, dok su električni podizači stakala, te stakleni panoramski krov tu. Kako Vuk ističe, poreklo ovog Peugeota je misteriozno: “Navodno, ovaj Peugeot je bio predviđen za tržište Japana, iz kontigenta koji je iz nekog razloga vraćen i prebačen na levi volan, ali to su sve neproverene forumske priče i konkretan podatak ne postoji.” Neke od priča govore da je to izvorno bio 1.9GTi sa motorom oslabljenim na 105 konjskih snaga, dok su druge bliže Gentry teoriji, ali ono što se ovom malom Peugeotu ne može osporiti je da je pravi raritet, te lav u ovčijem runu.

“Tehnički, mi smo treći vlasnici. Došao je iz Austrije, poklonjen je u Srbiji, ali ga čovek nije vozio jer je imao Keca na plin i nikako mu nije bilo isplativo.” podelio je sa nama Vuk njegovu kratku istoriju, dodavši da se u narednim godinama vozio bez ikakvih ulaganja. “Prvo sa njim nije rađeno ništa, jer je pored svih tih mana radio, a kako, to i dalje ne znamo. Iskreno, mislim da ga je automatski menjač sačuvao najviše. Nas je tih prvih godina služio besprekorno, a dosta smo putovali njime po Srbiji.” Kada su Vuk i Milena odlučili da vide u kakvom je stanju njihov 205, sačekao ih je niz iznenađenja. Naime, filter vazduha nije postojao, dihtung glave je bio pojeden, a bilo je potrebno intervenisati i na kočionom sistemu. Ipak, osim potrošnih delova, sve ostalo je bilo zdravo, ali i dalje spremno za poboljšanja: “Glavu smo obradili, filter je zamenjen, klipovi i ventili su bili u redu. Menjač je sajlaš, najjednostavniji za servis, ali ga nismo dirali. Sredili smo i homokinetičke zglobove, hladnjak, plus neki standardni zahvati.” Kada je došao kod njih, Vukov i Milenin 205 nije bio rđav, ali je mnogo puta ranjavan na parkingu, pa je pre nekoliko meseci sveže ofarban.

Karakteristika koja definiše ovaj 205 jeste snažan motor upakovan u naizgled bezopasnu karoseriju. Zato, vožnja u njemu uprkos automatiku nikada nije dosadna, a Mileni je ujedno postala odmor od modernih automobila, te prilika da bolje upozna i zaista zavoli ovaj moderni klasik: “Iako je automatik, interesantniji je od Toyote kakvu sam vozila u Kanadi. Ta kola idu, rade, ali nije zanimljivo, osećam se kao da vozim tramvaj. Kod Peugeota, volim što moraš da znaš neke stvari: kako da zameniš gumu, gde ide ulje, kako treba da radi motor i tako dalje.” Sama vožnja je posebno iskustvo, naročito kada se u jednačinu uključi faktor iznenađenja: “Na autoputu mi je smešno kada mi neki Audi uđe u dupe i krene da me lera, a ja samo dodam gas i nestanem. Većina kada vidi natpis Automatic pomisli na mali motor, pa još kada je neka mala za volanom… Niko ne pretpostavlja da je to 1.9. Takođe, mali je, zgodan je za grad i možeš stati gde god hoćeš, jedino što ima veliki ajnšlag.”

“Planiramo da ga držimo u fabričkom stanju koliko je moguće, ne bih od njega pravio GTi-ja, iako to lako može da se uradi.” sažeo je Vuk sve dalje planove u jednu rečenicu, naglasivši da oboje žele da ga voze zauvek. Danas su moderni klasici malih dimenzija prerasli iz zabave za entuzijaste u igračke za kolekcionare, ostavljajući za sobom materijalno bezvrednu hrpu običnih automobila kojima najčešće preostaje da se voze do neminovnog raspadanja. Upravo zato, Milenina i Vukova odluka da nikad ne prepuste svog 205 zubu vremena, te da ga uvek tretiraju sa punom pažnjom ravna je herojskoj i odraz je čiste ljubavi, jer iako nema GTi natpis, crveni tepih ili kožna sedišta, ovaj mali Peugeot ima dušu lava.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

Pošaljite prvi komentar