Prošlo je preko godinu dana od naše prve posete novobeogradskom brodogradilištu i randevua svile i čelika, a ljubaznošću kompanije Zepter Real Estate dobili smo priliku da ponovo posetimo impresivan industrijski kompleks na levoj obali Save. Ovog puta, među hangarima i gigantskim kranovima našla su se dva boksera iz Štutgarta, Dejanov 964 Carrera 4 i Milanov 911 Carrera 3.2 iz 1987. godine.

„To je poslednja evolucija ovog modela, sa takozvanim G50 menjačem“ uveo nas je Milan „Pošto je Amerikanac, motor ima 217 konja, a za evropsko tržište je imao 231. Takođe, on je odlično opremljen — ima tempomat, klimu i preporuku promene stepena prenosa, a to su neke stvari koje su u to vreme bile dosta napredne.“ Pre Milana, automobil je imao dva vlasnika u Srbiji, a Porsche je pre toga vozio izvesni američki oficir u Hamburgu. Tokom celog svog veka, automobil je pažljivo čuvan, tako da Milana nije čekalo mnogo posla: „Menjao sam amortizere i kvačilo i radio redovan servis, ali što se tiče limarije i enterijera, sve je originalno. Krov je nekad menjan, trebalo je da bude u boji mahagonija, a sada je svetliji. Interesantno, on ima i ravnu prekrivku i može da se zatvori kao čamac.“ Jedan od detalja kojim je Milan obeležio američko poreklo ovog automobila je značka Porsche Club of America, najmasovnijeg kluba jednog brenda sa preko 100.000 članova i tradicijom koja seže do 1955. godine.

Od svih automobila koje je do sada imao prilike da vozi, Milan svoju Carreru izdvaja kao najinteresantniju: „On je relativno lak za vožnju, a još uvek nije izgubljena autentična forma. Stariji Porschei se voze vrlo sirovo, sa vrlo direktnim kontaktom volana, menjača i kočnica. U poređenju sa tim, jasno se oseti lakoća ovog automobila. Takođe, felne su sasvim jednostavne i čak ne ni preterano lepe, ali su jako lake i projektovane tako da težina svega što je ispod neamortizovane mase bude što manja.“ Milan se tada osvrnuo i na Carreru 4, jednu od najnaprednijih verzija klasične Porscheove forme: „Finansijski je Porsche tada bio veoma slab. Zato su hteli su da izbace nešto što je tehnološki vau i tada se pojavio 959, pa i Carrera 4, sa G50 menjačem kome je dodat jedan diferencijal. Taj pogon na sva četiri točka je toliko napredan, ima i centralni šper, što je za sportski automobil jako retko. Moj automobil i 964 imaju dosta sličnih limarijskih delova, čak su šoferšajbne ugrađivane na kraju serije iste kao one sa 964. 993 je već bio dosta drugačiji, ali su mu i tvrdi i kabrio krov bili potpuno isti.“

Kod automobila sa bezbroj vrlina, Milanu je bilo jako teško da izdvoji jednu, ali je istakao da je G50 menjač jedan od faktora koji čine ovaj automobil onim što jeste: „Performanse su same po sebi okej i automobil ima dušu, ali i menjač koji može jako lepo da se šalta, što je velika razlika u odnosu na starije Porscheove menjače. Samim tim, upotrebljiv je za svaki dan i veoma je robustan. Sve što su tada pravili nije bilo uz neku preterano veliku kompjutersku tehnologiju, ali ako je bilo dostupno za proizvodnju, imalo smisla i koristilo nečemu, oni su to primenjivali u automobilu koji može da se vozi svaki dan.“ Milan koristi sve prednosti promišljenog inženjeringa, te svoj 911 vozi često, kada do izražaja dolazi još jedan aspekt njegove besmrtnosti: „Ono što je fascinantno je to što ga poznaju sve generacije. I najmanji klinac, kada vidi auto, zna da je to Porsche.“

Kako je sunce polako zalazilo, bakarni ten Milanovog Porschea je još više došao do izražaja, a Milan i Dejan su razmenjivali iskustva i upoređivali suptilne razlike svojih limenih ljubimaca. Za to vreme, Milošu i Nikoli je ostalo da zajedno ovekoveče vanvremensku lepotu dve štutgartske legende pod vedrim letnjim nebom.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor gornjih fotografija: Miloš Nikodijević
Autor donjih fotografija: Nikola Stojanović