Porsche muzej – Štutgart 2017.

Za svakog zaljubljenika u automobile, odlazak u Nemačku predstavlja poslasticu, a ako putovanje uključuje i posetu nekom od fabričkih muzeja, poseta ovoj zemlji postaje pravo hodočašće. Nikola je tako nedavno obišao Porsche muzej u Štutgartu, te se kao neumorni automobilski fotograf vratio sa svojim vizuelnim utiskom ovog fantastičnog mesta.

Ime Ferdinanda Poršea vezano je za mnoge legendarne automobile, od kojih neki ne nose njegovo ime, ali u svom dizajnu i tehnologiji nose pečat ovog automobilskog inovatora. Kako Porsche muzej prvenstveno slavi nasleđe svog osnivača koje je kasnije i dovelo do brenda Porsche, u kolekciji od preko osamdeset vozila nalazi se i nekoliko ranijih projekata. Najpoznatiji među njima je svakako KdF Wagen, osnova za ono što je kasnije postala VW Buba. Najstariji eksponat u muzeju je Austro Daimler Sascha, automobil iz 1922. godine, lagani sportski automobil sa motorom od 1.110cm³, jedan od prvih genijalnih Ferdinandovih projekata i pobednik čuvene Targa Florio trke u svojoj klasi.

Deo kolekcije koji nosi poznati grb sa propinjućim konjem znatno je brojniji i predstavlja presek najvažnijih automobila u istoriji kompanije. Pre svega, tu su Porsche 356 i 550, a zatim i 911 raznih generacija, te čuveni 959, kao i Carrera GT i 918, njegovi duhovni naslednici. Posebnu poslasticu predstavlja osvrt na bogato trkačko nasleđe, te se uz 356, 550 i 911 sa trkačkim livrejama u muzeju nalaze i velikani Lemana. Model 917 je tako izložen u Gulf livreji, a tu su i Porsche 908, Pink Pig prototip, te 917LH u Martini bojama, 936, 961 u Rothmans šarama i mnogi drugi. Među ikoničnim trkačima nalaze se i Porsche 935, te 911 spremljen za reli.

Muzej osnovan 1976. godine ne predstavlja samo pregled nešto manje od veka istorije Porschea, već i celokupnog razvoja automobila. Kao jedan od predvodnika tehnološkog razvoja, posebno u svetu trka, Porsche je uvek postavljao standarde u industriji, a obilazak ovog automobilskog svetog mesta će vas upoznati sa najvažnijim akterima Porsche sage.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Nikola Stojanović (NiSt.Photo)

Pošaljite prvi komentar