Poslednja milanska legenda

alfa-romeo-75-20-twin-spark-beograd-cover

Pre nego što se izgubila u virovima industrije u kojoj se od samih početaka nalazila, Alfa je imala jasno određenu publiku. Bili su to bogati, uspešni, talentovani sa brzinom u krvi, entuzijasti i džentlmeni-trkači, ljudi koji su voleli da pomeraju granice. Alfa Romeo je u predratnim i ranim posleratnim godinama bio Ferrari pre Ferrarija, ali kako su godine odmicale, kompanija se okrenula široj publici. Time je Alfa uvela novu klasu u sve duži spisak ponosnih vozača, ne gubivši Cuore Sportivo koje danas kroz bogato nasleđe kuca snažno kao 1910. godine, kada je kompanija osnovana. Tokom sedamdesetih godina, Alfu je pogodila prva velika promena, prelazak na prednji pogon uz model Alfasud, a druga je stigla 1986. godine, kada je Alfa Romeo postao deo Fiat grupacije. Između te dve velike turbulencije, svetlost dana je ugledao Alfa Romeo 75, po mnogima poslednja prava tradicionalna Alfa.

Predstavljena u maju 1985. godine na 75. godišnjicu osnivanja kompanije isprva poznate kao A.L.F.A. — Anonima Lombarda Fabbrica Automobili, Alfa Romeo 75 bila je limuzina koja je zamenila Giuliettu Tipo 116. Kao model koji je obeležavao jedan polujubilej, 75 je pre svega izgledao fantastično. Naime, njegov dizajn bio je izuzetno radikalan i kruna izraza koji je podrazumevao oštre ivice i prelaze, te izuzetno izražene geometrijske linije. Jedno od glavnih obeležja modela 75 bila je lajsna od crne plastike koja se pružala gornjom linijom krila, tik ispod prozora i oko prtljažnika, a po njoj je ovaj model danas najprepoznatljiviji. Enterijer je takođe bio veoma geometrizovan, sa jedinstveno dizajniranom polugom ručne kočnice, dok je trokraki sportski volan bio jedini zaobljeni element.

Ipak, glavna vrlina Alfe 75 nalazila se pod prelepo izvajanim limom, a pre svega se ticala idealnog rasporeda težine. Zahvaljujući transaxle menjaču, ova limuzina sa pogonom na zadnjim točkovima imala je 50:50 odnos težine prednjeg i zadnjeg kraja. što joj je omogućavalo sjajne vozne karakteristike. Kao izrazito sportska limuzina, Alfa Romeo 75 je nudila jako širok izbor motora, a primerak koji smo po vedrom prolećnom danu izvezli iz garaže pod haubom je krio 2.0 Twin Spark, redni četvorocilindrični motor sa osam ventila i isto toliko svećica. Ovaj tip motora je isprva korišćen samo u trkačkom programu, dok je u civilnom premijerno predstavljen upravo u Alfi 75 i u proizvodnji se uz modifikacije održao do 2009. godine. Za razliku od regularnog 2.0l motora sa karburatorom, 2.0TS je imao direktno ubrizgavanje goriva, a samim tim i veću snagu. Prema fabričkim knjigama, motor je oslobađao 148 KS na 5.800 obrtaja motora, sa maksimalnim obrtnim momentom od 186 Nm pri 4.000 obrtaja u minutu.

Snažni motori i idealan raspored težine kombinovani sa duhom vremena odveli su  Alfa Romeo 75 na trkačke staze, gde je ona izgradila ime za sebe i preselila se u legendu još za vreme svog aktivnog takmičenja. Za njenim volanom su se našle legende kao što su Mario Andreti, Rikardo Patreze, Žak Lafit, Žan Luj Šleser, a nažalost, Alfa Romeo 75 je imao tu nesreću da se u WTCC takmiči samo tokom 1987. godine, upamćene po farsi za koju je kriv niko drugi no Berni Eklston. Alfa 75 koja se takmičila u WTCC bila je u specifikacijama Grupe A i uz pomoć turbo punjača je proizvodila oko 320 konja iz motora zapremine 1,8l. Kako je pomenuto takmičenje zahtevalo homologaciju, Alfa Romeo je proizveo 500 primeraka 75 Turbo Evoluzione, sa posebnim setom branika, motorom spremnim za opsežnije modifikacije i još dodatnih izmena u odnosu na standardne verzije. Osim u WTCC, Alfa Romeo 75 je bio učesnik i pobednik na trkalištima širom sveta, od Italije do Australije, što je cementiralo njen kultni status i mesto u istoriji.

Danas je Alfa Romeo 75 pravi raritet na ulicama, a posebno u dobrom stanju i sa celokupnim vekom provedenim na ovoj teritoriji. Kupljena nova u Sloveniji, ova Alfa 75 je tokom svih godina vožena i pažena u Beogradu. Iako poslednje dve godine provodi srećno garažirana, van saobraćanjih gužvi i sakrivena od pogleda prolaznika i drugih vozača, pravo je zadovoljstvo znati da se o njoj brine kako jednoj legendi i dolikuje.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor gornjih fotografija: Nikola Stojanović (NiSt.Photo)
Autor donjih fotografija: Miloš Nikodijević

Pošaljite prvi komentar