Kada nam je Milija Stankov predstavljao svoj NSU Prinz, o njemu smo razgovarali izvan Novog Sada, na obroncima Fruške Gore. Ovog puta, predsednik kluba YU AMK Veteran je oživljavao sećanja na svoj drugi oldtajmer pred ruševinama RTV Novi Sad, bombardovane 1999. godine. Iza kamere, Milija je na tom mestu radio trideset godina, a tog dana, pred Miloševim objektivom našao se njegov Opel Rekord P2 karavan sa troja vrata iz 1961. godine.

„Da li možete da zamislite svoju ulicu i da samo jedan čovek u njoj ima automobil, a da na svakih pola sata kroz nju prođe jedan auto? I ne samo to, već da znate sve automobile u gradu? I ko ih je kupio i odakle su ih dovezli?“ prisećao se Milija odrastanja u Dubrovniku početkom šezdesetih godina, u vreme kada su automobili i dalje bili prava retkost „Mi dečaci iz ulice smo trčali kad je starija gospođa isterivala iz garaže svoj trava zeleni Opel iz 1957. godine. Bio je kao nov, sa isheklanim presvlakama, a ona je u rukavicama žustro motala volan. Kapiju su, na trubu, otvarale dve služavke koje su ga svakog dana glancale i jednom mesečno menjale gume. U ovu ulicu je u jednu građevinsku firmu povremeno dolazio još jedan Opel iz 1957, ali terakota boje. U paralelnoj ulici bila su dva Opela iz 1954. i 1956. koje smo uvek upoređivali, a u moju ulicu dolazio je i jedan Opel iz 1952. i mi smo ga uvek odmah okupirali.“

Odrastanje uz Opele obeležio je i događaj kada je Milijin stric Marko 1963. godine došao u Dubrovnik u tek kupljenom Opelu iz 1953. Već sutradan, Milija se našao za njegovim velikim tankim volanom i stric ga je tokom svoje posete učio vožnji. Dogodine, u Dubrovnik je stigla i Milijina tetka, u Opelu iz 1961. godine limuzini boje trule višnje sa belim krovom: „Naravno, tetka je nosila prsten sa kamenom iste boje. Vožnja ovim Opelom je bila presudna u odlučivanju koji auto želim. Već 1965. broj automobila u Dubrovniku se povećava, pogotovo od kada je Atlas kupio Opele za rentiranje. U moju ulicu stiže i Opel Rekord Coupe kojeg iz Nemačke dovozi glumica Selma Karlovac, koja je igrala u filmu Kapetan Leši.“

U ime starih dobrih dana na ulicama Dubrovnika, Milija je ostao veran Opelu: „Prvi je bio Opel iz 1957. i to dva komada, zatim Opel iz 1956, ali i jedan žestoki Opel Rekord Europa Sprint iz 1966. godine.“ Poslednji Opel koji je Milija kupio tog dana je stajao pred nama: Naime, na jednom od naših skupova mi je prišla žena koja mi je rekla da je nasledila Opela i da ga želi prodati. Kupio sam ga za male pare, i odmah sam se setio da sam ga viđao na Limanu 4. Prvi vlasnik je čak bio član našeg kluba.“ Milija nije bio jedini koji se dobro sećao ovog automobila — Vukašin je odrastao na Limanu i još u školskim danima gledao u ovaj automobil na parkingu ispred svoje zgrade. Pošto je Rekord bio u prilično lošem stanju, Miliji je predstojila restauracija: „Morao sam svaki deo da resataururam, pogotovo masku koja je promenila čak pet majstora, od Dese do aluminiskih varioca, polirmajstora… Samo je u danu pre prošlogodišnjeg skupa upalio bez problema.“ Povedeni pričom o delovima koji su nedostajali, mi smo se podsetili dugačke bočne lajsne, veoma teške za pronaći, zbog koje automobil nismo fotografisali ranije. Još jedan zaljubljenik u stare Opele, Miloš, imao je ukrasni deo i on upotpunio celinu koju je Milija sedam godina gradio uz nesebičnu pomoć kolega iz kluba.

Posle Mišeluka, ostali smo na istoj strani Dunava, ali se preselili na Petrovaradin, gde je Milijin Rekord još malo pozirao u svom punom sjaju. Milija svoj Rekord vozi gotovo svakodnevno, te verujemo da ćete ovaj duet veterana viđati i ovog leta, kako u Novom Sadu, tako i na mnogim skupovima u okolini. Sa Milijom smo se pozdravili uz velika očekivanja od tradicionalnog novosadskog skupa, za kog verujemo da će i ove godine biti besprekoran!

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević