fbpx
Menu & Search

Romantika švedskog metala

Romantika švedskog metala

Sigurno se sećate Ace, čije su radionica i Škoda 110R bile zvezde Nasleđa u dve od prvih nekoliko sreda našeg postojanja. Početkom zime, Aca nam se javio sa novom najavom automobila koji je došao u radionicu, a ovog puta, izabrao je da radi na švedskom čeliku. Bio je to Volvo PV544 Sport, jedan od malobrojnih, ali nadaleko čuvenih klasika iz ove mnogima obećane države.

Nije potrebno da posebno naglašavamo koliko nas je Acin poziv obradovao. Iako nam je naglasio da automobil nije savršen, a mi znali da na ovim prostorima postoje i bolji Volvoi iz PV serije, dobro druženje nikako nismo želeli da propustimo! Srećom, vreme je bilo na našoj strani, te smo se već prvi vikend iskoristili da se zaputimo u Mladenovac. Acino dvorište i garaža se od prošlog susreta nisu mnogo promenili — Mercedesi i Fiće su i dalje bili tu, ali je Škoda u međuvremenu našla novog vlasnika.  Najznačajnija promena bio je beli Volvo koji se sijao pod ogolelim granama drveta. Aca nas je dočekao sa osmehom, a rakiju dobrodošlice smo preskočili i odmah krenuli u obilazak antikvarnih prinova, koji se završavao za volanom tek sređenog Volva.

„Iako ima dvoja vrata, vrlo je tražen.“, reče nam Aca, a odmah zatim nam je i objasnio o čemu se radi. Naime, da bi se rad na Mercedesu što pre nastavio i završio, bio mu je potreban dodatni izvor prihoda. Zbog toga, ovaj Volvo je već statirao na filmu, a uskoro će se u njemu voziti i mladenci. Iako je njegov dizajn pomalo zastareo za 1965. godinu, danas je ovom Šveđaninu jedan od glavnih aduta. Sa Acom za volanom, Volvo je upalio iz prve i uz brundanje motora, pošli smo u obilazak Mladenovca.

Selters banja, železnička stanica i jedan zemljani put poslužili su kao savršena suncem okupana scenografija, a nije postojala osoba koja se za automobilom makar nije okrenula. U međuvremenu, Aca nam je objasnio da je Volvo preko ziime sređivan u gotovo neljudskim uslovima. Najveći problem bila je hladnoća, ali uprkos svemu, automobil je završen. „U pitanju je jedan pouzdan automobil, svakodnevno ga vozim bez ikakvih problema“, nastavlja o postignutim rezultatima rada. Zadovoljstvo u vožnji ipak pobeđuje sve druge prepreke i probleme, a kada je automobil sređen istim rukama koje ga kasnije voze, ono je još veće! U jednom trenutku, Miloš i Aca su zamenili mesta, dok je meni ostalo da zaključim kako se, uprkos godinama, Volvo PV544 ne razlikuje mnogo od novih automobila. Prilično je prostran, pokreće ga motor od 1.8l koji je premali za karoseriju, a vidljivost kroz zadnje vetrobransko staklo je nikakva, baš kao na većini novih hečbekova! Ipak, sve prednosti su na strani vremešnog Šveđanina, jer on poseduje neprolazni šarm, hrom i linijski pokazivač brzine, a kako Miloš kaže, vidljivost sa vozačevog mesta je sjajna zbog visoko postavljenog sedišta. Uz to, dok novi automobili smanjuju napor tela, PV544 pozitivno utiče na mišiće — nema govora o servo volanu, a menjanje brzina, zbog beskrajno duge ručke menjača, u vožnji aktivira mnogo više od jednog zgloba.

Uz prolazak pored kafane Underground, čija dešavanja nisu primerena našim stranicama, niti bilo kojim drugim, ostatak druženja proveli smo u jednom malom kafiću čiji enterijer i izbor muzike mogu da postide mnoga alternativna mesta u Beogradu. Iako prema Acinim rečima Volvo nije sređen do njegovog maksimuma, najbitnije mu je da su mladenci zadovoljni. Zbog državnog praznika, pauk nije radio, zato nam se nije žurilo nigde, a teme su se proširile sa starih automobila na najrazličitije antikvitete. Kada smo se previše udubili u priču o goblenima, odlučili smo da je ipak vreme da pođemo, ali da svakako čekamo priliku da se ponovo vidimo. Kako smo se dotakli i planova o proširenju flote, verujemo da na novi susret nećemo dugo čekati!

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

1 Comment

  1. Ivica
    8 godina ago

    Svaki komentar je suvišan,savršenstvo bez snova!