Put od Zemuna kroz gust saobraćaj centra Beograda, preko Pančevačkog mosta ka bilo kojoj destinaciji u Banatu obično bi oduzeo preko potrebno vreme i još potrebnije živce, ali ne i ovog puta. Posledice groznice subotnje večeri ili klasično nedeljno lenstvovanje uz nisku jutarnju temperaturu i gustu maglu, mnoge su zadržali s one strane jave. Beograd se jedini tog jutra probudio na vreme i to u svetlu u kakvom ga ne viđamo često, obasjan zlatnim zubatim suncem i sa tek ponekim starijim sugrađaninom čije kese iz pekare bih u tom trenutku rado prisvojio. Pored neočekivano spokojnih prizora, moje rano buđenje i odlazak do Starčeva nagrađeno je praznim ulicama i zelenim talasom semafora koji su me do 35 km daleke destinacije ispratili za skoro neprimetnih pola sata. Naše ranije aktivnosti su nas već dovodile u ove krajeve, kako u obližnju Omoljicu kada su nam Nikola i Mira ispričali više o sebi i njihovom Opel Rekordu C, tako i u samo Starčevo na dva od tri dosadašnja oldtajmer skupa ove i prošle godine. Okupljanje starovremenskih automobila koje u centar ove male sredine dovodi veoma zanimljive automobile, od početka nam je bilo krajnje simpatično. Stoga je moj ponovni dolazak ovoga puta bio posvećen organizatorima skupa, porodici Ban i njihovoj automobilskoj prinovi — Fiatu 850 Special. Ispred crkve, na već dobro poznatom Trgu Neolita, centralnoj i lepo uređenoj pešačkoj zoni, simultano su pristigli Uroš, stariji deo podmlatka porodice Ban, i za volanom malog svetloplavog Fiata, njegov brat Vladimir.

Nakon fotografisanja automobila, razgovor smo zajedno sa njihovim ocem Miroslavom nastavili u obližnjem kafeu. „Moj otac je bio vrstan mehaničar, poznat u Južnom Banatu“, počinje priču Miroslav želevši da prvo obrazloži odakle ljubav prema oldtajmerima. Otac mu je tokom pedesetih bio servisni mehaničar traktora u lokalnoj zadruzi, ali je i nakon radnog vremena sa drugarom servisirao druga vozila. Od tog posla su lepo živeli, te je krajem šezdesetih otac kupio novog Fiću kontraša, a osamdesetih prvi pravi oldtajmer – Opel Kadett iz 1938. godine. Kadett je toliko dugo bio parkiran u jednom dvorištu u Vladimirovcu, da je drvo izraslo kroz njega te je bio pravi poduhvat izvući ga odatle. Upornost nije dovođena u pitanje, te se predratni Opel uskoro našao u dvorištu Miroslavljevog oca, uprkos komšijinim podsmesima: „Ako ti to upališ, ja ću da te nosim na leđima“. Ista upornost, ali i strpljenje, uspeli su da potpuno otpisan motor ponovo pokrenu i tako vrate ovaj automobil u vozno stanje, ali je ostatak komplikovane restauracije završio sledeći vlasnik u Švedskoj.

Pored ova dva automobila, ali i jednog Opel Olympia Rekorda iz 1955. godine, Miroslav je navikao da u porodici mora da postoji neki oldtajmer. Želja mu je bila da poput njegovog oca započne avanturu sa jednim Fićom kontrašem. Radivši na otpadu, do njega su lako dolazile informacije ko šta želi da baci ili proda, te je nakon nekog vremena došao čovek iz Vladimirovca sa informacijom da mu je pronašao dobrog Fiću sa kontra vratima. Iako je stajao dugo i trebalo je osvežiti limariju i zameniti jedno staklo, bio je kompletan i sa malom kilometražom. Tada solidno mlađi Uroš i Vladimir bili su apsolutno protiv ove kupovine misleći da im je otac poludeo pod stare dane. Međutim, nakon kupovine, prvog pranja, paljenja i vožnje, obojica su ubrzo promenili mišljenje. Ne samo da je ostvario snove koji su mu u nasleđe ostali od oca, već je Miroslav uspešno usadio klicu ljubavi prema oldtajerima i svojim sinovima.

Od tada pa do danas, njihova kolekcija je značajno narasla, pa se pored Kontraša, tu nalazi još nekoliko mlađih Fića, jedan savršen Tristać, Fićin kombi, Fiat 620 koji se trenutno ozbiljno restaurira, i još dosta zanimljivih vozila koji će možda jednog dana dobiti svoju reportažu. Logičan sled je bio i automobil koji je nasledio Fiat 600, a koji nas je tog jutra i okupio. „Fiat 850 je 1970. godište, Special verzija, kupili smo ga od čoveka iz Beograda maltene dan pred ovogodišnji skup u Starčevu“, nastavlja priču Vladimir koji ga je prvi i ugledao na oglasima. Zbog nekih drugih planova nije želeo da prosledi oglas ocu, ali ga je nedugo zatim on i sam našao. Zajedno sa suprugom, Miroslav je istog momenta otišao da ga vidi i bez razmišljanja kupio. „Jako je dobar, dizali smo ga i gledali odozdo gde je potpuno zdrav, limarija ima neke sitnice koje treba srediti“ kaže Miroslav. Vladimir dodaje da bi enterijer trebalo malo utegnuti, ali i zameniti poklopce felni originalnim, s obzirom da su privremeno postavili Zastavine.

Iako je Fiatova istorija unutar porodice Ban tek počela, ovaj itekako zanimljiv automobil je poslužio kao sjajan povod da istaknemo ljude koji su odgovorni za postavljanje Starčeva i Južnog Banata na oldtajmer mapu Srbije. Upitani za buduće planove, Uroš otkriva da nakon tri dosadašnja okupljanja starovremenskih vozila koje su organizovali zajedno sa lokalnim Domom kulture i finansirali sami, naredno bi trebalo da pripreme kao registrovano udruženje. Nadaju se da će na taj način privući i neke sponzore pomoću čijih donacija će četvrto po redu okupljanje biti najbolje do sada. U planu im je i da na svom placu u blizini arheološkog nalazišta po kome je Starčevo poznato izgrade izložbeni objekat za sve svoje stare automobile, bez obzira na njihovo stanje. Uz konstataciju da će nas jedna ovakva kolekcija automobila i naredni skupovi često vraćati do ove južnobanatkse destinacije, došlo je vreme za povratak u grad koji se do tada već uveliko razbudio.

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Miloš Nikodijević