Sirena se nije čula ni iz jednog vozila koje je obilazilo impozantni srebrni automobil, sa sva četiri uključena žmigavca zaustavljen u jednoj dorćolskoj ulici. Ono što je bilo još čudnije je činjenica da njegova stakla nisu bila zatamnjena, niti je zaustavljeni automobil bio nov, nemački i nehajno zaustavljen uz baštu kafića. Ipak, kada je reč Break deo imena automobila, teško je očekivati od njega da se pridržava bilo kakvih pravila. Neke od predrasuda koju Stefanov CX razbija su one da su karavani dosadni i Citroëni nepouzdani. Šta je onda bio razlog našeg zaustavljanja?

Ukratko rečeno, susret dvojice Sitroendžija. Sa nama je bio i Filip, za volanom svog narandžastog GS-a, a kada se dva zaljubljenika u hidraulično vešanje nađu, ni saobraćajna pravila ne predstavljaju prepreku dugom razgovoru. Bilo nam je jasno da smo trenutno potpuni autsajderi i poštovali smo tu odluku. Na kraju krajeva, ljubav prema Citroënima je jedno sasvim posebno osećanje. Nekoliko minuta kasnije, našao sam se pored Stefana, uz koga sam kao ponosni kopilot otkrivao priču ovog fascinantnog vozila. U pitanju je bio CIMOS-ov CX Break iz 1978. godine, sa 2,0l karburatorskim motorom, koji je u Stefanovu porodicu stigao kao službeni automobil očeve firme otkupljen posle jednog čeonog sudara i mnogo pređenih kilometara duž cele Jugoslavije. Od najranijih dana, Stefan i njegov CX su gotovo nerazdvojni: „To je automobil u kom su me dovezli iz porodilišta, prvi auto koji sam ilegalno vozio i prvi na kom sam učio da šrafim. Mnogo je ‘prvih’ vezano za njega!“

Sa pogledom na jednako avangardni Muzej savremene umetnosti, dok su se Citroëni polako spuštali na zemlju, nastavili smo razgovor o sudbini CX-a posle sudara. U restauraciji izvođenoj između 1998. i 2000. godine, on od donatora sa dizel motorom dobija koševe, prednji deo i enterijer iz 1984. sa modernim pogodnostima poput električnih podizača prozora. Tom prilikom, obnovljena su i sedišta, a kako Stefan kaže, veliki deo svega toga što vidimo danas ne bi bio moguć bez društva sa foruma. „Iskreno, niko mi do sada nije nudio da ga kupi, ali ga svejedno ne dam. Suviše truda i suviše lepih uspomena me vezuje za njega.“, podelio je Stefan svoje planove vezane za CX, dodavši da je za vožnju savršen: „Sedi se nisko i vozački položaj je odličan, nema nikakvog bola u stopalima i zglobovima.“ Kada se na to dodaju dva metra ravnog prostora kada se zadnja sedišta spuste i povišen krov, dugi putevi dobijaju potpuno novi smisao i kampovanje u njemu ne predstavlja nikakav izazov.

Tokom kratkih vožnji duž Dorćola i Savamale, sve više sam se zaljubljivao u CX. Jedno je gledati ga na fotografijama ili na ulici, ali je doživljaj iznutra, dok je automobil u pokretu, potpuno drugačiji. Pokazivač brzine u obliku valjka, svi tasteri direktno na komandnoj tabli, mala baterijska lampa kao dodatna oprema… Avangardno, jedinstveno i neočekivano izbija sa svih strana Stefanovog Citroëna! Da nije bilo njega, kako kaže, sigurno bi vozio nešto drugo staro i tehnički specifično, jer je to ono što ga u automobilima privlači. Uz Citroëna, u porodično automobilsko nasleđe je uključena i jedna Zastava 1300 koja još uvek čeka na sređivanje.

Kao i Citroën DS, Stefanov CX Break je zaista svemirski brod, atestiran za zemaljske uslove. Ono što nisam pitao, ali sam razmišljao dok smo sedeli u suncem okupanoj Savamali je čime se to bavila firma Stefanovog oca i da li je CX bio tu u službi približavanja dve civilizacije iz različitih galaksija. Sa druge strane, možda je to samo bilo hladno pivo po toplom danu. Istina je negde tamo…

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević