Trideset pet godina star Junior

autobianchi-112-junior-nikola-cover

Ako vam benzin struji venama, a srce radi na klipove i cilindre, Nikolu ste do sada sigurno upoznali kroz fantastične fotografije mnogih egzotičnih automobila na našim ulicama, ali i šire. Kao naš dugogodišnji prijatelj, ali i saradnik, Nikola je do sada sa nama i vama podelio mnoge zajedničke trenutke, te volimo da verujemo da smo vremenom uspeli da ga zarazimo oldtajmer virusom. Nedavno smo i zvanično potvrdili naša nadanja, jer je Nikola postao vlasnik jednog šarmantnog italijanskog klasika.

Naime, od kraja decembra, u Nikolinoj garaži se nalazi Autobianchi A112 šeste generacije. Ono što ovaj automobil čini posebnim jeste činjenica da je on brendiran kao Lancia, budući da je kupljen nov 1983. godine u Švajcarskoj, jedinoj državi osim Švedske u kom su ovi Fiatovi mališani prodavani pod Lancia brendom. Od tada, pa sve do početka godine, ovaj A112 je imao samo jednog vlasnika i budući da se Nikola porodično bavi automehanikom, vlasnike je znao jako dugo, te takvu priliku nije želeo da propusti.

Od kada je kupljen, ovaj A112 je zime provodio u garaži, a leta na ulicama i to tada je prešao tek oko 83.000 kilometara. Ipak, kako nam je Nikola rekao, jednom je pretrpeo limarske radove zbog mnogih sitnih čukanja, a i pri prvom pretresu je pokazao da mu treba još malo ljubavi: “Ja sam morao da mu uradim koševe koji su počeli da propadaju i deo poda kod vozačevih vrata.” Osim toga, remontovao je i sedišta, a poneki delovi su stigli iz regiona: “Kod nas je bilo nemoguće naći stop svetlo, svetlo tablice i plastiku ruba, pa sam tu priliku iskoristio da posetim Zagreb.”

Iako ga ima tek malo više od mesec dana, Nikola ga je već dobro upoznao: “Do sada sam njime smlatio oko 3,000 kilometara. On ima 903 kubika i besnih 40 konja, što možda deluje smešno, ali je Bianchi zapravo jako živahan autić. U krivinama odlično leži, bez uvijanja i bežanja.” U živahnost Nikolinog Autobianchija smo se uverili i sami, zadivljeni time da je pored skromne snage sposoban da zaškripi prednjim gumama pri svakom malo jačem startu.

Pred Nikolom i Bianchijem je tek veliki put, u kom će spoznati sve čari ćudljivih, ali uvek zabavnih Italijana. Ipak, sa parom spretnih ruku, to putovanje biće veliko zadovoljstvo, a pred Nikolinim objektivom, Bianchi će tek postati prava zvezda. U to ime, Nikola, za brze pravce i brže krivine, avanture za volanom i pod haubom, dobrodošao još jednom!

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor gornjih fotografija: Miloš Nikodijević
Autor donjih fotografija: Nikola Stojanović 

1 Komentar

  • Reply February 14, 2018

    Branko

    Moj prvi auto!! Vozio sam A112 Elite, srebrne boje, koji je pripadao cuvenom italijanskom reziseru, Bernardu Bertoluciju. Ovaj je bjankija davao na koriscenje Lazaru Ristovskom i kasnije Emiru Kusturici tokom njihovih boravaka u Rimu, pa je auto nekako zavrsio kod devojke koja je radila kao prevodilac. Od nje sam ga kupio i uzivao u svakoj voznji po Rimu u svojim studentskim danima, to je neunistiv, zivahan i jako dobar auto! Cestitam novom vlasniku ovog lepotana na dobroj kupovini, ako ne gresim, vidjao sam ga u komsiluku na Dedinju i da sam imao priliku da sretnem starog vlasnika, sigurno bih mu rekao da sam zainteresovan da ga kupim!

Odgovorite