fbpx
Menu & Search

Vremeplov u romantizovanu prošlost

Vremeplov u romantizovanu prošlost

„Od svih automobila na skupu, uvek je najviše ljudi oko Fiće“ rečenica je koja se kako godine odmiču sve češće može čuti u razgovorima učesnicika i posetilaca okupljanja starih, dobrih automobila. Nacionalni automobil, simbol jedne epohe i vremeplov u romantizovanu prošlost, Fića je svakim danom sve omiljeniji automobil kako kod starijih generacija, tako i među mlađima koji od starijih uče. Zorana i nas je upoznala upravo prva rečenica koju ste pročitali, tog puta izrečena u pozitivnom kontekstu, jer je njegov Fića u boji slonove kosti svojim izgledom plenio poglede i na najbolji način oplemenjivao festival Živeo život na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Kao član kluba YU-AMK Veteran iz Novog Sada, Zoran je učestvovao i u jučerašnjem zatvaranju sezone, obeleženom defileom kroz centar grada i svečanom večerom u podnožju Petrovaradina. Tu priliku smo iskoristili da čujemo koji je bio životni put ovog malog kragujevačkog junaka koji se od ove godine ponosno vozi Novim Sadom. Rustične zidine tvrđave okupane poslednjim zracima sunca poraženog u borbi za poslednje trenutke leta bile su idealan kontrast Fići koji je izgledao kao da je upravo napustio fabriku u srcu Šumadije. „Fića je u stvari bio druga ljubav“ počeo je priču Zoran „A prva je bio Mercedes Ponton. Slučajno, bez posebnog povoda, otvorio sam oglase da vidim cene Pontona, ali pošto cene nisu odgovarale mojim mogućnostima, dao sam se u potragu za dobrim Fićom za restauraciju.“

Prvi Fića koji je Zoranu zapao za oko nalazio se u Jagodini, ali je prodat čim je postavljen. Drugi, iz Beograda, sa nešto višom cenom, stajao je malo duže: „Stupio sam u kontakt sa vlasnikom koji radi u Vladi Srbije i dogovorili smo se da se nađemo za vikend u Beogradu. Porodično smo otišli da ga pogledamo i uzeo sam ga na blef, bez majstora i ikakvih saveta. Ono što me je posebno privuklo su bili sitni detalji, poput rezervne gume iz fabričke ugradnje i kompletne prve pomoći. Takođe, YU nalepnicu ne skidam i ljubomorno je čuvam. Ćerka, koja je tad imala jedanaest godina bila je moj suvozač i sretno smo se dovezli do Novog Sada.“ Već prvog dana, Zoran se susreo sa pažnjom sugrađana, osmesima, čestitkama, ali i pitanjima o prodaji: „Tek što smo se dovezli u Novi Sad, na semaforu sam dobio prvu ponudu od jednog vozača Smarta, a odgovorio sam mu kratko i jasno — ne, imam ga tek nekoliko sati!“

Restauraciju svoje Zastave 750 Luxe iz 1974. Zoran je obavljao ove godine, a ona nije bila obimna i dugotrajna. Podrazumevala je osvežavanje farbe, sa izuzetkom motornog prostora koji je ostao u prvoj boji, sa svim originalnim nalepnicama. Pre farbanja, Fića nije zahtevao nikakve limarske radove, ali Zoran priznaje da su se neke tačke pojavile, te da će biti sređene u pauzi između dve sezone. Enterijer je ostao u fabričkom stanju, sa izuzetkom menjanog tepiha, a na motoru su menjani ventili i urađeno je ravnanje glave. „Kompresija motora je između 10 i 11.“ naglasio je tom prilikom Zoran. Od ove godine, Zoran na skupove oldtajmera dolazi kao učesnik: „U prvoj sezoni smo stigli do Budimpešte, a sledeće godine planiram odlazak na Fićijadu u Celju, dok stidljivo priželjkujem odlazak u Minhen“

Dok je govorio o svom Fići, Zoran nije skidao osmeh sa lica. Možda Fića, kako sam kaže, nije prva ljubav, ali je svakako ona koja mu greje srce kada god se nađe pred njegovim velikim bakelitnim volanom i skromnim brzinometrom u koji danas gleda sve manje vozača. Ljubav prema Zastavinom Fići je neobjašnjiva i često iracionalna, ali čini njihove vozače srećnim, dok retke posmatrače ostavlja ravnodušnim. Nije li upravo to prava ljubav?

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

0 Comments