Narandžasta ljubav

zastava-101-stojadin-miki-marina-beograd-cover

Plodove domaće automobilske industrije smo toliko dugo uzimai zdravo za gotovo, da su reprezentativne Zastave 101 ranijih serija iščezle skoro preko noći. Istina, Stojadini se u svojim različitim verzijama i dalje voze gradskim ulicama, ali pronaći paženu Zastavu 101 sa okruglim farovima i hromiranim branicima nije nimalo lako. Srećom, Zastava Fan Club okuplja zaljubljenike u domaće klasike, a među njima su i Miroslav i Marina, te njihov narandžasti 101. Sa njima smo se našli pred Muzejem istorije Jugoslavije, pravom mestu za predstavljanje jedne kragujevačke automobilske legende.

“Svog prvog Stojadina sam video u sasvim običnoj šetnji, bio je bele boje i 1978. godište, Luxe verzija, a zatim je tu bio Mediteran iz 1979. Bio je narandžast i dugo garažiran. Posle toga sam ih prodao oba, i ostali su mi samo delovi. Posle toga sam tražio, jurio, trčao za trećim. Obišao sam zaista sve i uzduž i popreko, ali sve što sam gledao bilo je u jako lošem stanju. Narandžasti Z101 od mog prijatelja Vladana se pojaivo na prodaju, i to je bio ovaj automobil. Nisam znao gde se nalazim tada, nisam ni spavao te noći. Znao sam da sam morao nešto da uradim sa njim posle toliko godina traženja.” počeo je Miroslav, dodavši da je za automobil znao od 2012. godine, i da je automobil bio aktivan na Zastava Fan Clubu. Automobil je bio u fabričkom stanju i na njemu je bilo malo posla, levo i desno krilo, leva i desna sajtna, džepovi i vezni lim. “Bio je iskrivljen i zadnji vezni lim, a farban je i zbog skidanja kuke”, dodala je Marina još jednu intervenciju na listu. Miroslav je automobil skrojio prema svom ukusu, držeći se pritom Zastavinih delova, tako da se na njemu nalaze satovi od Special verzije, odbojnici sa branika su skinuti, a tu je i krovni nosač iz perioda.

Dok većina klasika jako retko izlazi iz svog grada, Miroslav je u Stojadinu sa prijateljima prešao put do Poljske, gde se zaputio na poziv istomišljenika: “Trebalo nam je dvadeset sati puta u jednom pravcu, i sam put je bio vrlo lep i zanimljiv, ali nas je posle oko 700km prekinulo neko zujanje. Pretresli smo ceo automobil, zujanje se nastavilo, a mi smo pristigli bez problema. Bili smo sjajno dočekani i proveli smo šest dana, dva u kampu, dva u Lođu i dva u Katovicama. Ljudi su jako želeli da vide kako izgleda jedan 101 iz Srbije, i bili su potpuno oduševljeni jer su bili ubeđeni da neću stići do njih. Čak nas je jedan poljski trkač koji vozi trkačkog Stojadina slikao na putu u Poljskoj i podelio posle sa ljudima.” Kada su stigli u Poljsku, ustanovili su koji su kvarovi i zamenili potrebne delove, ali ih je i u povratku pratilo zujanje, ovog puta alternatora: “Takođe, španer nismo mogli da nađemo jer u Poljskoj nije bilo zupčastog kaiša. Skinuli smo ga sa drugog Stojadina, a ja sam kasnije poštom poslao novi. I dan danas je taj kaiš tu gde jeste.” Kako je rekla Marina, dalji planovi vezani za putovanja su odlazak u Hrvatsku na Krk, a drugi veliki san je Italija, zemlja odakle je 101 potekao: “Planovi su veliki, želje isto, a samo je pitanje kako će sve da dođe. Da li je to ostvarivo ili ne, to ćemo još da testiramo, ali ja se nadam da će sledeće godine to biti to.”

“Ono što je jako specifično kod Zastave 101 je to što vezuje ljude, prvo Marinu i mene, a onda i nas sve.” pričao je Miroslav, a Marina se nadovezala, objasnivši nam kako ih je Zastava zapravo spojila: “Sa drugaricom i njenim dečkom sam krenula na skup ZFC na Košutnjaku, u maju 2016. Upoznali smo se preko tog druga, i odmah smo kliknuli, i to je ukratko cela priča. Kasnije smo se i verili u ovom automobilu, a nadam se da ćemo se venčati u njemu.” Što se Marininog pogleda na Stojadina tiče, i ta ljubav se razvila: “Ja nisam bila toliko zainteresovana za Zastavu 101, a plan mi je jedan Fića neboplave boje. Naravno, u međuvremenu sam ga zavolela i ne dozvoljavam nikome da ga vozi. Navikla sam na njega znam kako funkcioniše i osećam sve promene, pa i da je neko vozio, jer je sedište namešteno prema meni.”

“Svaki put kada uradim nešto na njemu pa makar i sipao gorivo ili ulje, verujem da ulažem u njega i napredujem ka tome da on bude savršen. Kako je počelo, tako će se i završiti, tako da će tu sigurno biti još jedan Stojadin. Ovaj ostaje sa nama dok sam živ, radio sam za njega, napravio ga i prelomio da želim da samo ulažem u njega.” odao nam je Miroslav svoje planove za skoriju budućnost, kada se još jedan Stojadin pojavi. Na kraju, ovaj Stojadin nije samo običan automobil, već velika narandžasta ljubav koja je spojila Miroslava i Marinu i koja će ih zajedno voditi kroz sve buduće uspomene i životne radosti na četiri čelična točka.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

Pošaljite prvi komentar