Menu & Search

Fićin svetski leksikon

Fićin svetski leksikon

Praktično od dana kada je Fića stigao u prva dvorišta, garaže i parkinge, u svakom vlasniku tog novog, nacionalnog automobila tinjala je želja da ga učini jedinstvenim, baš svojim. U skladu sa mogućnostima i kreativnim razmišljanjem, spektar promena bio je zaista širok. Mnogi su ručicu menjača zamenili velikom od providne plastike, sa bogatim ukrasima unutra. Neki su stavili milje, neki presvukli sedišta. Dean je u svojoj viziji idealnog Fiće otišao nekoliko koraka dalje, sakupivši posebne i retke ukrasne delove koje su na sebi ponele najrazličitije verzije Fiata 600, proizvođene širom sveta. Naime, tokom pedesetih godina, u Italiji su cvetale karoserističke radionice koje su na bazi visokoserijskih automobila pravile svoja mala, retka umetnička dela, a istovremeno, Fiat je ustupao licencu kompanijama-partnerima, pretežno u Evropi i Južnoj Americi.

Uz dugogodišnju ljubav, Dean je stekao i veliko iskustvo na evropskim sajmovima oldtajmera, na kojima je tražio, nalazio i kupovao delove za svoj veliki projekat, koji se kao ideja rodio pre oko šest godina: „Kada si u Italiji dugo, pre ili kasnije se sretneš sa fuoriserijom. Onda, kada vidiš da je Fića bio pravljen u stotinama varijanti, kreneš manijakalno da skupljaš i tražiš razne detalje. Što se restauracije tiče, na njemu je 90% delova novo. Karoserija je restaurirana i ofarbana, kao i točkovi, a sedišta tapacirana i tu se polako završava priča o polovnim delovima jer sam godinama kupovao i taložio nove delove. Svi gumeni delovi su na primer novi, uključujući i jedan koji već dugo ne može da se kupi nov. Dalje, sav hrom je nov, kao i stakla, nosači i podizači, ratkapne, farovi, trapovi, komplet kočnice od prvog do zadnjeg komada, komplet svi električni delovi uključujuci instalaciju, menjač, hladnjak, pogonski delovi…sve novo!“ Obnovljena karoserija je krunisana elegantnom Fiatovom sivom farbom, u autentičnoj akril tehnici, naspram mnogo češće korišćene baza i lak tehnike. Kako je Dean naglasio, da bi se dobio autentični sjaj bez poliranja, na pripremu i farbanje je otišlo preko sedamsto mukotrpnih radnih sati.

Dobrim poznavaocima Fiće i Fiata 600 neće promaći set branika sa odbojnicima iz radionice Brunsing, saradnika velikih karoserističkih kuća poput Zagata i Pininfarine: „Radili su ih za svakakve maloserijske i dizajnerske invencije koje su Italijani stvorili jedući picu i gutajući neke lekovite gljive. Ovaj set branika je, koliko sam mogao da proveirm, bio napravljen u 50 primeraka i ko zna da li postoji još jedan par u ovakvom stanju.“ Gepek za kofer je došao iz Španije, kao i SEAT-ovi žmigavci, štop lampe sa rikverc svetlom, ručke vrata. Zadnji prozori sa leptir staklima su neutvrđenog tačnog porekla, ali je njihov kvalitet izrade bio garancija da u pitanju nije bila nikakva uradi sam prepravka iz perioda. Kako Dean kaže, posebno je bilo zanimljivo što ih nikada pre i nikada posle nije ponovo susreo, a tražio je još jedan set i u Italiji ali i po svetu. Tabla je takođe drugačija, sa Giannini Fiata 600, obruč volana je bio na pojedinim Ghia verzijama, kao i taster sirene, dok su ručica menjača i zadnja hromirana galerija sa SEAT-a. Viziri su došli čak iz Argentine, jer je u Evropi nemoguće naći nove, a radio je Tara, domaće proizvodnje. Duž prednje haube se prostire metalna lajsna sa raketom, tipičnim, ali za Fiata 600 retkim ukrasom iz pedesetih godina.

Jedan od najupečatljivijih detalja koji ovog Fiću izdvaja od je, pak, prednja maska sa centralnim farom, na koju je Dean posebno ponosan: „Ova maska je specifična za Pininfarina Fiću iz pedesetih godina. Original masku sam kupio davno i sa nje skinuo dva debela brka i far. Maska je inače pokrivala ceo prednji vezni lim, što se meni nije sviđalo, jer su se onda gubili brkovi specifični za Fikusa. Treći far mi je stvarao najviše problema, jer sam ga našao tek prošle godine. Već sam bio bacio pušku u kukuruz, predao se. Poslednji put kad sam video taj far na prodaju, bilo je 2008. godine u Padovi. Iako sam od tada bio svaki put na mnogim sajmovima, nisam ga našao dok nisam naišao na celu masku, čak za manje para nego samo taj far tada.“ Sada, kada je Fića gotovo završen, a svi delovi sklopljeni u jednu unikatnu celinu, Dean je njom prezadovoljan. „Na kraju krajeva, ceo automobil je urađen po mom ukusu, i po tome šta mi se sviđa, a šta ne.

Još od faze planiranja, Dean nije pravio kompromise na celom projektu, što je za krajnji rezultat dalo Fiću restauriranog po standardima rezervisanim za mnogo prestižnije automobile. Time, on je dokazao da prava automobilska ljubav zaista ne zna za granice, a njegov Fića je pokretna galerija neobičnih i retkih, gotovo mitskih delova koji ga čine zaista unikatnim. „Iako Fića deluje kompletiran, u međuvremenu se našlo još retkih delova koje spremam za njega, tako da će se narednih godina pomalo menjati i unapređivati.“ uz smeh nam je Dean otkrio da ćemo njegovog Fiću sigurno viđati još.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

2 Comments

  1. Vladimir Jovanovic
    3 godine ago