Kada se govori o najvećim automobilskim ikonama, period između četrdesetih i šezdesetih godina se čini najplodonosnijim. Godine oporavka nakon Drugog svetskog rata, te globalnog prosperiteta donele su automobile koji nikada neće biti zaboravljeni. Svaki od njih je iza sebe imao kompleksnu istoriju i sklop okolnosti koje su dovele do njegovog nastanka, prihvatanja, popularnosti i neprolaznosti. U Francuskoj, to je bio Citroën 2CV. Italija je imala Fiata 500. Britanci su se vezali za Mini, a Nemačka je svetskoj automobilskoj baštini podarila Bubu. Sa druge strane okeana, Ford je stvorio Mustang.

Rentirajući ga za potrebe snimanja spota, imali smo priliku da provedemo dan u nestvarno lepoj Deliblatskoj peščari uz sveže restaurirani neboplavi Mustang iz 1967. godine. Odmarajući na zlatnoj, suvoj travi, okružen tek pokojim žbunom i niskim drvećem, bio je pravi prerijski konj koji je brojao svoje prve kilometre u divljini. Bezvremena linija Mustanga budila je snažne emocije čak i u Evropi, pa je veliki broj Fordovih konja ubrzo stigao do ulica mnogih metropola, Azurne obale, pa i Jadranske rivijere, našeg parčeta Mediterana. Svoje avanture u Mustangu opevao je i Serž Gensbur, najružniji francuski šmeker do pojave Vinsenta Kasela, čime je Mustang postao deo pariske ikonografije. Istorija nas je naučila da je sve što je bilo kul u Parizu šezdesetih ostalo kul zauvek, a sadašnjica dokazuje da Mustang nije izuzetak.

Nije nikakvo čudo da je Mustang pogodio zlatnu žilu kod potrošača na matičnom kontinentu. Amerika se po mnogo čemu razlikovala od Evrope, posebno tokom posleratnih godina, pa je tako i poimanje narodnog automobila bilo korenito drugačije. Sa nepreglednim kontinentom samo za sebe, gotovo nikakvim posledicama Drugog svetskog rata i filozofijom da je sloboda jedino merilo sreće, klima za automobil poput Mustanga bila je savršena. Tako, Ford je 1964. godine predstavio dopadljiv i dostupan sportski automobil manjih dimenzija koji je, naravno, odmah postao pravi tržišni hit. Kao nijedan automobil do tada, Mustang je izazvao kontinentalnu pomamu, ali to nije  za razliku od najprodavanijih automobila u Evropi, on je kupovan iz želje, a ne iz moranja.

ta je tačno bila formula koja je dovela do toga da automobil za prosečnog Amerikanca postane željen čak i u snobovskim evropskim krugovima? Njegovi koreni sigurno ne. Naime, najveća automobilska ikona sa one strane Atlantika nastala je na bazi plebejskog Falcona, običnog automobila sa dna Fordove ponude. Čak ni u SAD nikoga nije bilo briga za to, a u razorenoj, podeljenoj i još uvek dosta siromašnijoj Evropi, ovo otelotvorenje američkog sna izgledalo je još divnije.  Trava zaista jeste bila zelenija sa druge strane, pa su tako Mustanzi u srazmerno manjem broju došli u Evropu, kod onih sa najprostranijim dvorištima i pašnjacima. Interesantno, Mustang je bio prilično prisutan u SFRJ, posebno kada se u obzir uzme prosečna platežna moć građana. U par navrata, Mustang je na ovim prostorima zabeležen na filmskoj traci, gde je najzanimljivije pojavljivanje bilo u subverzivnom ostvarenju Izrazito Ja Jovana Jovanovića, za koje iskusni filmofili tvrde da je inspirisao Skorsezea da snimi kultnog Taksistu. Mustang je tako na mala vrata ušao u jugoslovensku kontrakulturu šezdesetih godina i to je bila samo još jedna od manifetacija njegove osnovne premise — slavljenja slobode.

Širom sveta, Mustang je prepoznatljiv, sanjan i voljen i to nije nikakvo čudo. Sloboda je uvek slatka, a čini se da je mnogo lepša kada je prati otvoreno nebo. Predstavljanje Modela T izazvalo je revoluciju, jer snažan konj više nije bio potreba, već zadovoljstvo. Na isti način, Ford je svetu poklonio Mustang. Topot kopita je zamenjen brundanjem V8 motora i Mustang je bio fuzija mašine i prirode u kojoj je moglo da se uživa kao na leđima ukroćenog divljeg konja. Kada se na stranu ostave sve brojke, svaka statistika i nauka, upravo sloboda je tajni sastojak koji je Mustanga učinio Mustangom.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević