Tokom svog odrastanja, mlado srce iskusi desetine zaljubljivanja. U njega makar na kratko uđu različite osobe,  pesme, mirisi, pa čak i neživi predmeti za koje će drugi sigurno tvrditi da je takva ljubav prosto nemoguća.

Kao što se da pretpostaviti, kada spomenemo predmete, uvek mislimo na automobile, tu hrpu metala sa četiri gumena točka, ponešto stakla, tečnostima koje ih pokreću i magijom zbog koje se u njih zaljubljujemo. Čak i tada, postoje različiti oblici ljubavi prema tim neživim objektima paradoksalno punim života. Sa jedne strane, tu su automobili sa postera, a sa druge, tu su oni koje smo sami susreli, videli u komšiluku i zbog kojih smo menjali put do kuće i izmišljali obaveze samo da bismo videli da li su oni tu i da li nas još uvek čekaju da dovoljno porastemo.

Za Dragoslava, taj automobil bio je jedan beli Porsche 944: „Kad sam bio klinac u prvom razrednu osnovne škole, jednog dana sam krenuo kući nekim drugim putem. Na mestu gde je danas restoran Lorenco i Kakalamba bila je kuća sa kapijom. Nešto mi je privuklo pažnju i to je bio beli Porsche 944. Od tada sam se svaki dan tuda prolazio i gledao ga dok nije nestao. Posle sam u ćaletovom katalogu našao reklamu u kojoj baš jedan beli 944 stoji na beloj rizli pored belog stola. Gledajući i tu reklamu, znao sam da jednom moram da nabavim taj Porsche i to sam posle i ispunio.“ Od dečijih snova i reklama iz magazina do Porschea u garaži prošle su godine i poneki drugi automobili, ali 944 je uvek bio predmet želja i traženja.

Konačno, početkom dvehiljaditih godina, Dragoslav je naišao na jedan Porsche 944 koji se tada činio idealnim za njega. Danas, skoro dvadeset godina kasnije, on sa sigurnošću može da kaže da taj susret jeste bio sudbinski. To nije bio beli 944 kog je gledao, ali je bio automobil koji je vozio svakodnevno godinama i zimi i leti, sve do kupovine svakodnevnog auta: Napravljen je juna meseca 1986. godine u fabrici Neckarsulm u Nemačkoj. To je drugi tip, druga generacija, sa 2.5l motorom i 163 konjske snage. Kad sam ga kupio, automobil nije palio, otšla je pumpa za benzin. Ali, i kad sam je zamenio, nije hteo da upali. Na kraju, ispostavilo se da je auto nekada imao neku dobru muziku koju su izvadili. Ostale su rupe od kablova i kroz jednu od njih je godinama kapalo na alarm. Srećom, to sam provalio i onda je proradio.“ Ovaj Porsche je napustio fabriku sa sportskim paketom: debljom prednjom i zadnjom balans osovinom i štelujućim Koni amortizerima, a od opreme ima klimu, podizače, targa krov, zadnji brisač, ekonometar, električne retrovizore i elektropodesiva sedišta što je bio standard za noviji tip 944. Osim toga, ovaj Porsche 944 ima prednji kraj sa 924 Turbo, detalj koji Dragoslav ne planira da menja, te Briksnerov zadnji spojler i pragove koji su bili dodatna oprema iz fabrike.

Tokom godina, Dragoslav je vozio i nekoliko 911, a u poređenju ta dva modela, pristrasno uvek bira 944: „Vozio sam jedno i vozio sam drugo, 911 jeste kultni automobil i to sve stoji, ali osećaj u vožnji ne može da se poredi. 944 je mnogo bolji automobil za vožnju nego 911. Prvo, ima grejanje koje radi odlično, klimu takođe, mnogo je širi unutra i stabilniji je. Carrera jeste i brža, ali 944 u Turbo verziji… Za mene, Carrere su dolazile i odlazile, ali 944 tu ostaje. Sa njim sam išao i po Grčkoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj, standardno po regionu i u Crnu Goru za more svakog leta.“ Zahvaljujući transaxle menjaču i dobrim zimskim gumama, ni vožnja po snegu mu nikada nije bila problem, tako da je 944 u celosti opravdao svoju ulogu svakodnevnog automobila. Posle dve decenije zajedničkih vožnji, plan je da se automobil rasklopi i ofarba, te da ostane u garaži iz koje će izlaziti u posebnim prilikama.

U svetu klasičnih Porschea, apsolutna vladavina 911 ostaje aksiom, ali 944 postaje sve cenjeniji upravo zbog toga što je savršen vozački auto. Dugo, Porsche 944 je bio pod senkom slavne Carrere, ali njegov uspon do trenutnog zenita popularnosti je motivisan čistom emocijom i željom za pravom uzbudljivom vožnjom, što je kod 911 nažalost sve manje slučaj. Proročki, 944 je izabrao Dragoslava, vezao ga za sebe svojim vrlinama i pružio mu hiljade kilometara kroz dvadeset godina, što retko koji automobil sa postera može da uradi, i upravo je to srž njihovog dvadesetogodišnjeg putovanja.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević