Linija razdvajanja raskošne arhitekture Senjaka i Dedinja ujedno je i putanja koja povezuje beogradske parkove Hajd i Topčider, nekadašnju jedinstvenu prirodnu oazu. Ne samo što kružni tok Topčiderska zvezda predstavlja glavnu saobraćajnu krošnju ovog dela grada, već je svojom najdužom trasom poput stabla povezan sa širim centrom Beograda. Ovaj razgranati cvet okružen zelenim i žutim bojama jeseni u koju smo duboko zagazili, nije slučajno izabran za dizajn automobila koji svoje linije duguje isključivo nepravilnim lepotama prirode. Dok je hladno vreme pokušavalo da nas ometa u spokojnom užitku okruženja u kojem smo se nalazili, mi smo željno isčekivali gospodina Branka Vidovića i njegov automobil. Na tek asfaltiranom puteljku između dva kraka zvezde koji iz ptičije perspektive neodoljivo podsećaju na polovinu elemenata zvaničnog Citroën znaka, ubrzo se našao i Ami 6 u boji bele kafe!

Ne tako davno i ne previše daleko od mesta našeg sastanka, Branka smo slučajno sreli nakon završenog skupa Fića ispred Muzeja istorije Jugoslavije. Dok je njegovom Amiju tada društvo pravio Filipov GS, mlađi saborac iz Cimosove fabrike, mi smo ukratko razmenili po koju reč i zakazali novi susret sa željom da se detaljnije upoznamo. Gospodin Vidović je jedan od pionira ovdašnje starovremenske automobilske scene, što potvrđuje i mestom predsednika najstarijeg srpskog oldtajmer kluba, AMK Veteran Voždovac. Višedecenijski boravak u oldtajmerskim vodama jasno stavlja do znanja da njegov četvorotočkaški život nije počeo uz Amija, niti da će se na njemu zaustaviti. O nekim prethodnim, a posebno automobilima koji se trenutno nalaze u Brankovom posedu, čitaćete na istim ovim stranicama nekom drugom prilikom.

Od automobila zamišljenog u formi niže srednje klase, nastalog na delimično naprednijoj filozofiji od od one na kojoj je nastao Spaček, nikako ne biste očekivali da pleni lepotom koja se ne sreće svakodnevno. Ne samo da istorija ne pamti previše blesavo dizajniranih serijskih automobila, posebno onih sa obrnuto zakrivljenim zadnjim staklom, već su i ovdašnji putevi odavno zaboravili njegovo mekano ogibljenje do te mere da smo se ozbiljno zapitali kada smo poslednji put videli jedan ovakav primerak. Upravo ovako je i Branko razmišljao kada ga je pre nepunih pet godina sasvim slučajno našao, a neposredno nakon toga i kupio od prethodne vlasnice, jedne devojke iz Sente. Tada nije sve bilo tako sjajno kako vam fotografije danas svedoče, pa je nakon kupovine i registracije, te kratkoročnog uživanja u vožnjama, gospodin Vidović odlučio da ga u potpunosti restaurira. Obnova je završena pre okvirno tri godine i od tada automobil izgleda onako kako ga je krajem pedesetih zamislio njegov dizajner Flaminio Bertoni, poznat i kao tvorac Spačeka, Traction Avanta i Ajkule!

Iako naširoko upućen u ovdašnju oldtajmer scenu, Branko nema saznanja da u Srbiji postoji bilo koji drugi Ami 6 u ovakvom stanju, a koji je registrovan i redovno se vozi. Sa posebnim ponosom ističe da ga od trenutka završene restauracije koristi skoro svakodnevno, najčešće u gradskoj vožnji za koju je i napravljen. Kada god vremenske prilike to dozvole, Ami je primarni izbor za vožnju do posla i nazad, čemu u prilog ide i sam menjač sa rasporedom druge i treće brzine u istoj liniji, što znatno pojednostavljuje vožnju u gradskim uslovima. Na svakodnevnu sporu vožnju se sa osmehom osvrnuo: „Ami nije kao Alfa, ne traži visoke obrtaje i pedeset kilometara na čas mu sasvim odgovara. Kada dostignem tu brzinu, vozim dovoljno sporo i brži sam od svih drugih.“ Kao i svaki drugi vlasnik jednog starog prelepog automobila, ni Branko nije imun na pohvale, paparaco fotografisanja i sve ostale znake odobravanja koje njegov Ami 6 spontano izaziva kod prolaznika. Tu su i skupovi oldtajmera koje voli da poseti, a osim Sremske Mitrovice i matičnog okupljanja na Voždovcu, mi ga se sećamo i sa skupa AMK Veteran Voždovac kod starih Terazija, iz perioda dok Autoslavia još nije postojala.

Nesvakidašnjim vizuelnim detaljima poput obrnutog zadnjeg stakla i ulegnute haube, nekarakterističnim mehaničkim rešenjima poput pomenutog rasporeda brzina, kao i opštoj citroenaškoj filozofiji „zašto jednostavno, kada može komplikovano“, Branko pridružuje i mogućnost uklanjanja zadnje i prednje klupe. Ne samo što prva opcija doprinosi uvećanju njegove nosivosti, već u kombinaciji sa ovom drugom, odlasci na izlete ne iziskuju nošenje dodatnih stolica. Sa motorom od tek 602 kubna centimetra i maksimalnom brzinom od 125 kilometara na čas, Ami 6 se ne takmiči ni sa kim, jer je svojim izgledom, nekadašnjom višegodišnjom odličnom prodajom i kultnim statusom koji ga prati danas, odavno pobedio mnoge. Ako vam se kao i nama ukaže jedinstvena prilika da ugledate ovaj Ami na ulicama Beograda, ne ustručavajte se da ga osmehom i mahanjem pozdravite, a mi smo sigurni da će vam gospodin Branko uzvratiti.

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Miloš Nikodijević