Tko se boji paučine

tko-se-boji-paucine-cover

Moglo bi se zaključiti da se Slovenci disciplinovanije odnose prema slovu zakona. Tako bar pokazuje broj odnesenih automobila. Odluka o odnošenju vozila stupila je na snagu 1. januara ove godine, a zbog praznika provodi se tek od 4. januara. Tog prvog dana dok se narod ljubljanski nije snašao, berba je bila najveća: deset! Do kraja februara, za koje vreme smo prikupljali podatke, odvezeno je 75 automobila. Na “licu mesta” platilo je 68 vozača koji su dotrčali do svog automobila dok se još nije koprcao u paukovim pipcima u vazduhu. To znači ukupno 141 muva na četiri točka u paukovoj mreži! Krajem februara milicioneri i vatrogasci odvozili su njime dva do tri automobila dnevno.

tko-se-boji-paucine-01Slovenci su za vatrogasce

Tako je, za vatrogasce! Reći ćete, kakve sad veze imaju vatrogasci s paukom? U Ljubljani imaju i te kako! Ljubljanski vatrogasci odvoze nepravilno parkirane automobile svojih sugrađana. Hteo sam da o tome razgovaram s jednjm svojim prijateljem, profesionalnim vatrogascem. „Tako”, rekoh, ,,vi jednostavno, paukom?” „Pusti me na miru”, skoro se uvredio. Tek kad sam mu objasnio da i ja iz profesionalnih razloga želim da znam sve o pauku i njegovoj službi, rekao je: ,,Ne volim to ni ja ni moje kolege! Ljudi nas krivo gledaju. Besposlenih kibicera ima više nego kad negde gori vatra! Ako gasimo požar, činimo nešto korisno. Mi smo zaduženi odvoženjem vozila zato što se kod nas dežura 24 časa, a pred vatrogasnim domom ima mesta za parkiranje. Ja bih više voleo da gasim vatru, da obavljam zadatke za koje sam kvalifikovan. A ovako, nas tri vatrogasca gubimo vreme za samo jedan automobil. Bolje bi bilo da mesto toga kontrolišemo vatrogasne uređaje u preduzećima i instruišemo dobrovoljna vatrogasna društva!”

Šta o tome misli motorizovani narod i poreske platiše uopšte? Tri stručnjaka rade posao koji bi mogao da obavi jedan vozač i dva nekvalifikovana radnika. Da li ovakva vrsta delatnosti zaista spada u delokrug vatrogasaca? Zar to nije više zadatak komunalnog preduzeća? Ko prazni satove za parkiranje, mogao bi da preuzme i pauk, zar ne? Navodno je preduzeće za komunalne usluge predložilo suviše visok predračun, pa je tako taj nesrećni pauk nametnut vatrogascima.

Da li volite uniforme?

Ako ih volite, imaćete prilike da uživate u snimku koji možete da snimite čim padne prvi sneg. Redosled izlaska lica na scenu: najpre dolaze komunalci s ralicom za sneg, zatim oni pozivaju milicionere s maricom, a ovi opet vatrogasce s paukom. Vaš snimak se odmah kompletira sa tri vrste uniforme! Izvesno će među kibicerima biti i poštanski i železnički službenik — i eto vam snimka koji će posle sto godina visiti na nekoj muzejskoj izložbi interesantnih fotografija. Da li se isplati rabota s paukom? Ne! Od 250 din koliko pojedinac plaća za odvoženje vozila, osiguravajući zavod dobija 30 dinara za slučaj oštećenja prilikom utovara i istovara, zatim dolaze na red i tri vatrogasca koji takođe ne žive od vazduha odnosno vatre, pa amortizacija i održavanje pauka i otplata zajma kojim je kupljen. Ukratko, skoro čist gubitak.

Kako se odvoze automobili?

Saobraćajni milicioner pronađe automobii parkiran na način koji izaziva povišeni  pritisak u milicioneru i mandatna kazna bi predstavljala suviše blagu vaspitnu meru.   Na primer, ako je parkiran suviše blizu zida da pešaci ne mogu da se kreću trotoarom i moraju džonovima da silaze na ulicu. Milicioner onda obavesti centralu, a ona vatrogasce koji stignu s paukom. U međuvremenu milicioner napiše nalog za odvoženje vozila. Milicioner i vatrogasci zajedno sastavljaju zapisnik o stanju automobila, dokument koji je merodavan u slučaju kad vlasnik automobila traži odštetu. Onda se vozilo ukrca  i pauk ga odveze ispred vatrogasnog doma u Vojkovoj ulici 19. Ni u kom slučaju nemojte misliti da ćete tek tako dobiti taj automobil natrag! Dvadeset i pet starih hiljadarki i onda može se razgovarati! Dežurni kaže u  vezi s tim: “A šta drugo možemo da uradimo? Mi i onako nemamo ništa od tih para, pa zar da još mesecima posle toga jurimo dužnike?”. Zna čovek svoje sugrađane, jer smo svi isti. Dok ne stigne nalog za zatvor, svi ćute i opomene slažu u fioku… Ali ima i jedna jevtinija varijanta. Ako stignete do automobila pre nego je utovaren, platite upola manje. Takvih slučajeva je bilo skoro  jednako koliko i onih s punom cenom „pansiona”… Pomenuli smo osiguranje. Kakva je njegova uloga? Na osnovu zapisnika i premije koju uplaćuju vatrogasci, možete da tražite naknadu štete. Koliko je bilo takvih slučajeva? Do sada samo dva! U svakom slučaju vlasnik je dobio natrag po 200 din. Dakle, manje nego je platio za prevoz. To znači da se na ovaj način  ne može obogatiti.

Da čujemo šta kažu saobraćajni milicioneri! „Dok saobraćajna disciplina bude bar na ovakvom nivou kao što je sada, neće biti nikakvog većeg odvoženja automobila.” Prvih dana bilo je odvezeno malo više vozila, ali to je bilo više za opomenu. Kažu da se u ovih mesec i po dana koliko mi ocenjujemo situaciju, stanje poboljšalo za oko 50 posto. Ljudi su postali disciplinovaniji ili oprezniji, kako hoćete. Uostalom, nije mačji kašalj dati tek tako 300 din. Kažemo 300, jer posle uplate prevoza sledi i mandatna kazna za prekršaj. „Nismo uopšte bili strogi”, kažu milicioneri, „postupamo Ijudski, životno. Po propisu, mogli bismo skoro na svaki drugi automobil da zakačimo ceduljče, desetine automobila mogli bismo da damo da se odvezu svaki dan. Ali, odvoze se ipak samo oni koji ometaju saobraćaj. Odvozimo one koji parkiraju usred trotoara ili zelene površine, gde zatvaraju prolaz pešacima, ulaz u zgradu ili dvorište. Ukratko, slučajeve gde vozači nisu samo prekršitelji propisa, već se ponašaju bezobzirno prema drugim sugrađanima.” Ali, građani ne bi smeli da dozvole da ih obmane ovako mali broj odvezenih automobila. Jer, u strogom centru Ljubljane treba biti veoma, veoma pažljiv, pogotovu u parkovima, na primer pred Operom, gradskjm muzejom i skupštinom. Na tim mestima nema milosti!

Istinite i neistinite priče

Dakle, u Ijubljanskoj paukovoj mreži nema ništa novo. Ništa neobično se nije dogodilo. Niko nije ni probao da naruči odvoženje automobila svog prijatelja. Zato objavljujemo pričicu koja kruži Ljubljanom. Odvezen je automobil nekog poznatog zanatlije, koji je bio parkiran pred hotelom Slon. Kad mu je vratar rekao šta se dogodilo, on se u početku razbesneo, grdio, a zatim nazvao vatrogasce da pita koliko to staje. Kada su mu saopštili cenu, odgovorio je: ,,U redu, dovezite mi automobil natrag, platiću dvostruko.” Pored ove poluistinite, evo još jedne ozbiljnije koja navodi na razmišljanje. Pred bolnicom je bio pogrešno parkiran fića. Pauk ga je odneo. Zaista je čudno bio smešten taj fića. Ali kad je vlasnik došao po kola, saznalo se da je njegovom sinu kosilica zahvatila prste na ruci i ocu je bilo važnije da što pre sina odvede lekaru, nego da traži pravo mesto za parkiranje. Međutim, ni milicioner nije vrač-pogađač. Drugim rečima, bar pri takvim ustanovama trebalo bi da postoji komunalni redar i da se obezbedi dovoljno mesta za parkiranje.

Zašto ne bi i Mercedese?

Neko mi je postavio to pitanje. Ali, nije u pitanju socijalna diferencijacija. Niti je reč o tome da se neko boji dirnuti u direktora ili nekog drugog funkcionera. Razlog je jednostavno u tome što pauk ne može da podigne vozilo te težine. Ukratko – luksuzna vozila ne ugrožava ni pauk! Na žalost, to nije jedini nedostatak ovog pauka. On zna da razočara i kad je reč o patuljastim vozilima. Vozila kao Fijat 500, Mini i poneki Topolino imuna su od paukovog ujeda. Možda bismo mogli da kažemo ovako: pauk ima iste probleme kao i društvo, ukoliko je reč o minimalnim i maksimalnim primanjima, odnosno zahvatima i dohvatima…

Izvor: Avto magazin
19. mart 1974. godine

Pošaljite prvi komentar