45 godina Zastave 101

zastava-101-45-godina-autoslavia-cover

Ove godine ZASTAVA 101 puni 45 godina. Iako se u ‘’Auto-magazinu’’ našla još 1970, Zastava 101 je prvi put javnosti uživo predstavljena 16. aprila 1971, na sajmu automobila u Beogradu. Prvi serijski proizveden automobil (broj šasije 00001) je sišao sa proizvodne trake 16. novembra 1971, a rekordna proizvodnja od 88.918 je zabeležena 1979. Milioniti je proizveden 1991, a poslednji Stojadin je uz suze ispraćen sa proizvodne trake 21. novembra 2008, nakon 37 godina u proizvodnji (broj šasije 1.273.532).

Od svih automobila koji se voze na prostoru bivše SFRJ, Zastava 101 je automobil koji je uvek bio karakterisan u dve krajnosti. Jedna grupa vozača ne želi da se odrekne svog Stojadina i održavaju svoj automobil u konstantnom pogonu, dok se druga grupa vozača izjašnjava da je Stojadin ’’najlošiji auto na svetu’’ i da ga voze samo zato što to iz raznih razloga, najčešće ekonomskih, moraju.

Jugoslovenski klasici kao što su Fića, Yugo i Tristać simboli su jugonostalgije, a priznati su i kao deo istorije. Međutim, najuspešniji i najprodavaniji model kragujevačke Zastave, koji je proizveden u najviše primeraka, imao najveći izvoz, bio najmoderniji automobil svoje klase u Evropi kada se pojavio, model koji je imao najizazovnije testove, koji je poslednje godine proizvodnje bio drugi najjeftiniji nov automobil na svetu, nazvan pogrdno, ali i od milja – Stojadin, ostao je nekako po strani.

http://zastava101.serbianforum.info

Kako je nastala Zastava 101?

Istorija ’’Zastave NV’’ (Nacionalno vozilo), kako se tokom 1970. godine pisalo o Zastavi 101, započela je u Torinu 1967, kada je Dante Đakoza u saradnji sa dizajnerskom kućom Boano razvio ideju o hečbek verziji Fiata 128, pod oznakom Fiat 128 B1. Ovaj model je bio previše ispred svog vremena za FIAT i projekat je ostao na nivou početnog razvoja do posete Zastavine delegacije na čelu sa legendarnim Prvoslavom Rakovićem 1969. Iako je naša delegacija računala na licencu za Fiat 124 koji bi obogatio i modernizovao ponudu Zastave, ponuda od strane Fiatove delegacije je bila neverovatna — licenca za Fiat 128 hečbek, najmoderniji automobil svoje klase u Evropi. Iste godine počinje stvaranje legende koja će biti kasnije krštena kao Zastava 101, sa prvim nadimkom ’’Jedinica’’. Kada je FIAT 128 proglašen automobilom 1969. godine, prve informacije o novom Zastavinom vozilu, počinju da zagrevaju jugoslovensku javnost. Naredne godine slovenački ’’Avto-magazin’’ objavljuje prve fotografije, a saloni Zastave u većim gradovima Jugoslavije dobijaju prototipove. Histerija je otpočela i liste čekanja su formirane. Naredne 1971. počela je predserijska proizvodnja, a krajem 1971. i početkom 1972, kada je nova fabrika u Kragujevcu dovršena, krenula je i serijska proizvodnja.

Zastava 101 u inostranstvu?

Interesantan je podatak Muzeja istorije Jugoslavije: 1976. je pripremljen specijalan model Zastave 101 Lux, sa bogatijom opremom i motorom od 1300 kubika, koji je predsednik SFRJ Josip Broz Tito lično poklonio predsedniku SSSR-a Leonidu Brežnjevu. Leonid Brežnjev je bio poznat kao ljubitelj automobila i sa zadovoljstvom je našeg Stojadina uvrstio u svoju kolekciju. O ovom događaju svedoči nekoliko fotografija, dostupnih u arhivi Muzeja istorije Jugoslavije.

Iako naša automobilska javnost to ne želi da prizna, Zastava 101 je bila brend i uspešan automobil u svoje vreme. S obzirom na činjenicu da se Zastava 101 prodavala i u okviru FIAT prodajne mreže, vladala je visoka potražnja u evropskim zemljama kao što su Francuska, Nemačka, Velika Britanija ali i u zemljama nekadašnjeg istočnog bloka. U Čehoslovačkoj, Zastava 101 je bila statusni simbol i nije svako mogao da je priušti, a ko ju je imao morao je biti osoba od posebne važnosti. Potražnja je bila toliko velika da kragujevačka Zastava ni približno nije mogla da proizvede dovoljno vozila za izvoz. Na osnovu barter ugovora između Zavoda Crvena Zastava i varšavskog FSO, otpočela je proizvodnja Zastave 101 u Poljskoj, pod oznakom Zastava 1100P (1973-1982). Izvoz je cvetao i u drugim zemljama kao što su Egipat, Argentina, SSSR, Čile, Mađarska i mnoge druge.

Prema istraživanjima Zastava 101 Kluba, u 21. veku, naš Stojadin je postao legendarni automobil u Poljskoj pre nego što je naša automobilska javnost priznala Stojadina za vozilo od istorijskog značaja. Postoji nekoliko klubova entuzijasta koji su svoje Zastave 1100 P restaurirali i našminkali do fabričkog sjaja.

Kako je Stojadin postao deo porodice?

Vreme kada se Zastava 101 pojavila je bilo neko drugo, mlađoj generaciji teško razumljivo vreme. Ožiljci Drugog svetskog rata su još uvek bili prisutni, a svet se ubrzano menjao. Entuzijazam ekonomskog, industrijskog i kulturološkog razvoja Jugoslavije je još uvek trajao. Američka muzika je imala veliki uticaj a rokenrol kultura je bila na svom vrhuncu. Garderoba se menjala. Moderni nameštaj i tehnički uređaji su bili izuzetno skupi i svaki aparat se poštovao. Ljudi su se mnogo više družili jer nisu imali lako dostupne elektronske medije da ih zadržavaju u kući. Televizija se gledala često u društvu više porodica kod nekog od komšija jer nisu svi mogli da priušte TV prijemnik. Muzički uređaji domaćih proizvođača su bili nešto dostupniji, tako da je svako domaćinstvo imalo niški Ei radio sa miljeom i sobnom antenom na vidnom mestu u domaćinstvu.

Vreme povoljnih kredita je omogućilo da iako skupa, Zastava 101 bude dostupna sve većem broju porodica. Ograničen broj vozila je bio dostupan u salonima, tako da su formirane duge liste čekanja. Iako je bio skup automobil, sedamdesetih nije postojao višak Zastave 101 na auto placevima. Stvoren je poseban sistem čekanja od šest meseci. Po isteku perioda i izvršenoj uplati, stizao je telegram i budući vlasnici su imali tri dana da pronađu sebi vozilo u nekom od salona. Poznate su bile priče o čekanju ispred salona u četiri ujutru i biranje automobila noću pod svetlom baterijske lampe. Ko nije uspeo za tri dana da izabere automobil, vraćao se na dno liste čekanja. Auto-placevi su bili izloženi histeriji čak i sa ponekim incidentom: dešavalo se da se ljudi potuku jer nisu mogli da se dogovore ko je prvi izabrao automobil.

Postepeno su se parkinzi počeli puniti Stojadinima, a dotadašnji ritual pranja auta vikendom ispred zgrade ili na šetalištima pored reka je postao učestaliji i izraženiji – svako je želeo da se pohvali svojim Stojadinom. Pranje automobila je bila porodična aktivnost, čitava porodica je učestvovala i možemo reći da je to bio pravi izlet kada se čak i roštilj raspaljivao. Počela je nova decenija druženja automobilista. Česte su bile scene na širokim parkinzima: nekoliko Zastava 101 na malom rastojanju oko kojih se skupilo društvo kako bi se nešto na automobilu popravilo ili unapredilo. Počinje sve češće amatersko friziranje motora. Jednostavna ugradnja 4-2-1 izduvnog sistema i dvogrlog Weber 32/32 DMTR karburatora sa FIAT 128 Sport Coupea je povećavala snagu sa 55 na 68 KS. Takođe, bilo je prisutno dorađivanje sistema za osvetljenje, ugrađivanje svetala za maglu, i druge opreme koja se nije mogla dobiti uz Stojadina. U to vreme su auto prodavnice prodavale specijalne delove karakterističe samo za jedan model automobila, ali nije uvek sve bilo lako dostupno i na jednom mestu. Aktuelan je bio lov na delove po teritoriji čitavog grada, pa su se tako gumene patosnice koje je za Zastavu 101 specijalno proizvodila fabrika guma ’’Sava’’ iz Kranja, difuzori vazduha za rešetke haube koje je radila ’’Jugoplastika’’ , maske za ugradnju radija koje je radila ’’Tehnika’’ iz Kule ili svetla za maglu koje je proizvodio ’’Saturnus’’ iz Ljubljane, mogle naći na različitim stranama sveta u gradu ili se čak moralo otići do većih gradova kako bi se ovi delovi mogli naći. Najčešće su bile prodavnice ’’Zastava promet’’, ’’Auto-Šumadija’’ i ’’Auto-Jagodina’’.

Porodična putovanja u Trst su postajala česta jer su se na spiskovima za kupovinu garderobe i kućnih aparata sve češće nalazili delovi za FIAT 128, koji nisu bili dostupni u Jugoslaviji, a koji su se mogli ugraditi na Stojadina.

Letovanje u ’’Adria’’ kamp-prikolici je bio uobičajen aranžman određenoj grupi vozača. Odmah su se ukazali i prvi problemi. Nepreglednost saobraćaja iza prikolice je bila najveći problem, jer mali retrovizor nije mogao da zadovolji potrebe. Sve su se češće mogli kupiti dodatni nosači koji su se leptir-stegama pričvršćivali za prednja krila, a na vrhu se nalazio čuveni HTD (fabrika ’’Heroj Toza Dragović’’ iz Ohrida) hromirani retrovizor. Drugi veliki problem je bila znatno povećana potrošnja goriva, i tada se razmišljanja okreću prema aerodinamici. Vozači počinju da prave prve krovne spojlere, a tim časopisa ’’SAM’’ sprovodi početkom osamdesetih ozbiljna istraživanja i objavljuje rezultate sa preciznim uputstvima za izradu spojlera. Na putevima nisu bili retki prizori gde je na kuku Zastave 101 bila zakačena prikolica sa jedrilicom, gumenim čamcem ili čak gliserom.

Počelo je takmičenje među vozačima ko će imati bolji i prestižniji automobilski Hi-Fi uređaj. Zvučnici su se počeli ugrađivati u prednje i zadnje tapacire vrata kako bise dobio što kvalitetniji zvuk. Radio sa automatskim puštanjem druge strane audio kasete je bio pravi luksuz i pored visoke cene jako se teško mogao naći. Domaći proizvođači nisu mogli da drže korak sa trendom, tako da su se najčešće preko granice ’’švercovali’’ sistemi Philips i Pioneer, a popularan je bio i Orion koji je dolazio u setu sa dva zvučnika koji je 1979. je koštao čak 290 američkih dolara.

Zastava 101 počinje da dobija imena, tj. nadimke. Zbog loše završne obrade tokom osvajanja proizvodnje, prve serije su imale dosta problema, pa je nadimak Jedinica zamenjen češćim, šumadijskim imenom Stojadin — Sto jada. Ovo ime je bilo često u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni. U Beogradu je često kršten kao Kec, u Sloveniji kao Stoenka, a u Makedoniji kao Stojdža.

Sa druge strane, u odnosu na starije automobile, moderna Zastava 101 je povećala turistički saobraćaj u zemlji, ali i prema inostranstvu jer je Stojadin sa modernim rešenjima na motoru bio daleko pouzdaniji automobil, pružao je veću udobnost ali i značajno veću brzinu krstarenja.

Lovačke priče automobilista su privlačile pažnju. Stalno dokazivanje je bilo prisutno na putevima. Vozilo se brzo, brže, skraćivalo se vreme putovanja. Priče o utrkivanju na auto-putu su bile stalne. Vozači Zastave 101 su uvek voleli da se hvale kako išli brzinom većom od 160 km/h, što je bio najveći broj na brzinomeru. Sa pojavom Zastave 101 Special, 1979. godine, najjačeg Stojadina sa 1300ccm motorom i 73 KS priče su postajale još interesantnije, pa su automobilisti počeli da odmeravaju snage sa znatno jačim i većim automobilima. Ovaj kultni model je bio opremljen instrumentima sa FIAT 128 Rally, tako da je imao integrisan obrtomer u desnom segmentu, brzinomer je pokazivao do 180 km/h a umesto piksle je imao pokazivače temperature motora i pritiska ulja.

Moderno doba potrošačke ekonomije donelo nam je lako dostupan automobil koji se pretvorio od uličnog čuda u najobičniji aparat koji nas premešta sa jednog mesta na drugo. Nekadašnja široka paleta jarkih, veselih i uočljivih boja je zamenjena sa tri najčešeće boje: bela, crna i metalik siva. Bilo je i drugih nijansi ali su to bile uglavnom tmurne, tamne nijanse. Nekada se vozilo da bi se osetila avantura, uživanje, nije se mnogo žurilo, a i kada se žurilo, opet je doživljaj bio daleko drugačiji. Zastava 101 je u svoje vreme zaista bila deo porodice. Vlasnici su bili svesni vrednosti tog automobila, ali ne samo materijalne već one lepše, osećaja slobode i vezanosti za mašinu. Stojadin je uvek bio tu svojim vlasnicima, prisutan u svim sferama života. Tokom tinejdžerskih dana naši očevi su znali da ukradu auto svog oca kako bi se vozili po ulicama gde nije bilo saobraćajne gužve.

Vozački ispit je značio korak prema adolescenciji i samostalnosti, pa je često Crvena, dobijena ili zarađena, čuvana za sipanje goriva na pumpama ’’Jugopetrol’’ ili ’’Ina’’. Momci sa automobilom su imali prednost kod devojaka, pa se romantika tinejdžerskih dana povezivala i sa slušanjem tihe muzike pred romantičnim pejzažima, a opet na sedištima Zastave 101 (na veliku radost mladih od 1974. postaju dostupna sedišta sa naslonom na obaranje). Sa druge strane, devojke koje su na raspolaganju imale Stojadina uvek su privlačile više pažnje, naročito ako je Stojadin bio model Super ili Specijal, a vozačko umeće sportskog karaktera; taj detalj je postajao glavna sporedna stvar u očima muškaraca. Studenski dani generacija naših očeva vezuju Stojadina i za proslavljanje položenih ispita kupovinom gramofonskih ploča u ’’Jugotonu’’ u čijoj okolini se tada parking dosta teško pronalazio. Pojedinci su za razradu svojih završnih radova na temu unapređenja raznih automobilskih sistema koristili upravo Zastavu 101. Neki su čak na časovima retorike nalazili inspiraciju za govore upravo u pojmu nacionalnog vozila.

Odlazak u vojsku je bio presudni čin u životu stare generacije i tada se život znao menjati u potpunosti. Automobilisti gotovo bez izuzetka imaju fotografiju pored svog automobila, u svečanoj uniformi. Po pronalasku posla, određena grupa vozača je svakodnevo išla na posao svojim automobilom, a taksisti su svoju platu zarađivali Zastavom 101. Srećnici koji su dobijali stanove od preduzeća pamte selidbe stvari i uz osmeh komentarišu koliko se Stojadin mogao natovariti. A tokom političkih i ekonomskih kriza, Stojadin je bio tu da od njegovih tovarnih sposobnosti, najčešće vezanih za trgovinu ili grube radove, zavisi opstanak čitavih porodica.

Veridba je takođe bio važan čin, pa su se vozači znali dovijati snimanjem audio kasete tako da u tačno određenom trenutku krene pesma uz koju bi bilo postavljeno sudbonosno pitanje i bio uručen verenički prsten. Na svadbi se iz Stojadina viorila trobojka, čuvena dvoglasna sirena je skretala pažnju na svatove. Svi filmski aranžmani sa svadbi su bili upotrebljavani, od istrčavanja iz crkve ili opštine, u Stojadina, pa punim gasom odlazak na svadbeno putovanje, preko konzervi vezanih za zadnji branik, a poneko je umeo i da se predomisli i da pobegene sa venčanja takođe sa gasom do poda. Pojedini vozači vole da se hvale kako im je Zastava 101 služila i kao ljubavni apartman za provod sa suprugom ili sa ljubavnicom, a i poneka zanimljivija lovačka priča se može čuti, često iz usta istih tih vozača. Interesantan je podatak da su servisi Zastava imali mnoge pritužbe kada su uvedena nova prednja sedišta sa naslonom koji se mogao obarati, na pucanje punkt-vara mehanizma za spuštanje sedišta, pa su se automobilisti sa ovakvim kvarom vrlo često našli u neprilici jer su nagađanja zašto je mehanizam pukao bila vrlo slikovita i znala su daleko da se čuju.

Rođenja deteta su takođe bila vezana za Stojadina, od trenutka kada se buduća mama vodi u porodilište preko trenutka kada srećnog oca iscepaju kako otvori vrata automobila, bilo na putu da vidi svoje dete ili dok to saopštava rodbini. Trenutak dovođenja novorođenčeta kući je često ovekovečen fotografijom, a vrlo često se negde u kadru nalazi i automobil. Razvoj deteta pratile su i fotografije pored Zastave 101 iz raznih razloga: od porodičnih putovanja, do najjednostavnijeg dečijeg igranja koje je moralo biti ovekovečeno jer je razneživalo srca roditelja.

Penzionerski dani upošljavaju Zastave 101 za zasluženi odmor, razne oblike rekreacija kao što su lov ili pecanje, putovanja do banjskih lečilišta ili za povremeno ’’igranje’’ na parkingu. Mnogi stari automobilisti koji su izgubili svoje vozačko pravo i dalje čuvaju svoje automobile kao uspomenu na neka prošla vremena, najčešće protkana lepim sećanjima.

Sa druge strane, u Zastavi 101 se i tugovalo i plakalo u tajnosti. Stojadin je pratio i sudbinu porodica i ljudi. Mnogi su zahvaljujući Stojadinu uspeli da pobegnu od raznih nepogoda, bilo prirodnih ili izazvanih ljudskom nepromišljenošću u svakom smislu, te na taj način spasu sebe i svoju porodicu. Za volanom ovog automobila su mnogi okončali i svoje živote kako od starosti, bolesti, ali i u saobraćajnim nesrećama gde više nije bilo svrhe tražiti krivca pred zakonom. Vezanost pojedinaca za ovaj automobil se može videti na pojedinim nadgrobnim spomenicima na kojima se nalazi slika osobe pored svoje Zastave 101.

Zastava 101 kuću gradi?

Pored paradne i turističke uloge u Jugoslovenskim porodicama, Stojadin je imao i radnu ulogu. Zahvaljujući petim vratima sa velikim uglom otvaranja i obaranju zadnjih sedišta, zapremina prtljažnika se povećavala na 1010 litara. ’’Fadip’’ iz Bečeja je proizvodio krovni nosač nosivosti do 50 kg, specijalno proizveden za Zastavu 101. U ponudi su bile i vučne kuke istog proizvođača koje su se pričvršćivale na ojačanje ispod zadnjih sedišta. Valjkasto gvožđe punog preseka je spajalo pomenuto ojačanje sa ojačanjem za vuču havarisanog vozila – nosače zadnjeg branika, koji su spojeni jakim gvožđem, a na sredini se nalazila standardizovana kuka. Nosivost prema fabričkim specifikacijama je bila 400 kg. ’’Fadip’’ kuke će ostati upamćene po rasečenim teniskim lopticama koje su vozači koristili da kuglu kuke zaštite od atmosferskih uticaja. Na vučnim kukama Zastave 101 su se najčešće mogle videti ’’Adria’’ kamp i teretne prikolice.

Pošto se odmah pokazalo da je Stojadin dovoljan za izvođenje radova na vikendicama i kućama, od ranih dana Stojadin dobija posao u privredi i poljoprivredi. Iako se 1984. počela proizvoditi Zastava 101 T – Poly – teretnjak, koji se proizvodi u fabrici ’’Zastava specijalni automobili’’ u Somboru, putnički Stojadini su i dalje prevozili ozbiljan teret širom bivše Jugoslavije. Tada je nastala i izreka ’’Auto nije auto ako nije izgradio makar vikendicu’’. Tereti su postajali sve teži, maksimalne nosivosti su povećane i Stojadini su sve češće bili toliko natovareni da su zadnji gibnjevi počeli da se ispravljaju pod težinom pa usluge kovačkih radionica postaju sve traženije. Ovaj trend eksploatacije Stojadina ima za posledicu da je veliki broj Zastava 101 iz ’’zlatne decenije’’ potpuno nestao sa ulica.

Potreba za dodatnim pojačanjima trapova postaje sve realnija. Na ekspedicijama Zastave 101 počeo je razvoj ojačanja trapova. Zastava kovačnice su počele predserijsku proizvodnju tzv. sanki – pljosnato gvožđe koje spaja nosač balans štangle i navareni nosač na ležištu oscilirajućeg ramena. Sanke su prvi put testirane u teškim uslovima ekspedicije Kragujevac-Kilimandžaro i pokazale su se kao izuzetno efikasan dodatni deo. Teretna iskustva potrošača su pokazala da Stojadinova karoserija nije svemoguća i da vremenom počinje da puca na prednjim koševima. Prisutna je i pojava da se nosači prednjih amortizera počinju skupljati prema motornom prostoru, a kao posledica se javlja poremećena geometrija prednjeg trapa što smanjuje upravljivosti i stabilnosti, a pneumatici su podložniji habanju. Sanke su ušle u serijsku proizvodnju za potrebe Zastave 101 T i službenih vozila namenjenih miliciji, vojsci i medicinskim ustanovama. Nema tačnog podatka kada su prve sanke serijski ugrađene na pomenute Stojadine, ali se pretpostavlja da se to desilo tek početkom osamdesetih godina. Iako izuzetno tražene kao dodatna oprema, sanke postaju dostupne široj javnosti tek početkom devedesetih godina zahvaljujući maloj kovačkoj kompaniji ’’Felna’’ iz Beograda.

Ubrzo postaju dostupne i traverzne, u sportskom svetu Stojadina poznate kao koska. Uloga ovog dela je da spreči skupljanje prednjih koševa ka motoru. Ovaj deo se nikada nije ugrađivao serijski ali je itekako bio razvijan za potrebe Zastave 101 Reli – friziranih Stojadina namenjenih za trke koji zvanično nikada nisu ušli u serijsku proizvodnju, ali ih je napravljeno mnogo, gotovo po istom modelu, kako u Zastava Sportu, tako i u pojedinačnim radionicama. Koska se uvek izrađivala od dva čelična diska koji se oslanjaju na nosače prednjih amortizera, a na diskove je varena šuplja cev koja ima torzione sposobnosti, ali sa niskim procentom deformacija. Najveća mana koske je bila činjenica da rezervni točak nije više mogao da stoji u fabričkom ležištu u motornom prostoru. Već sredinom devedesetih ’’Felna’’ plasira na tržište praktičniju traverznu sa krivinom koja omogućava smeštanje rezervnog točka. Stojadinaši su odmah smislili kraći naziv: kriva koska.

Najveća mana ’’krive koske’’ je što onemogućava montažu kućišta filtera vazduha za dvogrli karburator, ali među vozačima serijskih Stojadina ovaj deo je postao apsolutna senzacija. Iako već veteran na putevima, Stojadin se i u 21. veku i dalje eksploatiše do maksimalnih opterećenja. Tim kompanije ’’Felna’’ je početkom dvehiljaditih plasirao na tržište dodatne opruge za zadnji trap čija je uloga da povećaju nosivost zadnjeg trapa i da spreče ispravljanje gibnja i postepeno leganje. Nosivost je značajno povećana, tako da gibanj Zastave 101 sa 5 putnika i 50 kg tereta u prtljažniku više ne leži na gumenim graničnicima, već ima prostora za normalnu amortizaciju udara sa podloge, a subjektivni osećaj vozača je daleko sigurniji jer zadnji trap opterećenog automobila i dalje ima torziju kao u normalnim uslovima, a neprijatno lupanje je potpuno eliminisano.

U službi narodu…

Od trenutka kada se pojavio na tržištu, Stojadin je stekao titulu prestižnog, modernog automobila, a pošto je bio jugoslovenski proizvod domaća javnost ga je sa ponosom posmatrala. Jugoslovenska Milicija je u to vreme u službi imala još uvek Fiće i Tristaće, patrolna vozila koja su prevaziđena i u sve razvijenijem saobraćaju postajala manje praktična i podložna većem broju kvarova. Već od 1973. počinje integracija Zastave 101 kao službenog vozila. Iako nije bio previše brz, Stojadin je bio startan, upravljiv i izdržljiv, tako da nije bilo potrebno da dugo bude na probi pre nego što je postao standardno službeno vozilo, ofarbano u plavu boju sa natpisom Milicija, plavom rotacijom na sredini krovnog nosača u projekciji prednjih vrata, karakterističnim zvučnim signalom u proizvodnji elektronske industrije “Rudi Čajavec” i crvenom tablom sa svetlosnim natpisom ’’Stop Milicija’’ postavljenom na zadnjem kraju vozila.

Osim Milicije, Zastava 101 je ušla i u vozni park Jugoslovenske Narodne Armije. Odmah postaje i patronažno vozilo zdravstvenih ustanova – farbani u belo sa crvenim krstom na vratima, plavom rotacijom i svetlosnom oznakom za ambulantno vozilo. Takođe, Zastava 101 postaje vozilo Uprave Carina.

Društvena preduzeća su takođe želela praktično vozilo za svakodnevne potrebe, pa tako Stojadin postaje servisno vozilo Auto-Moto saveza Jugoslavije – poznati žuti Stojadin bez zadnjih sedišta u čijem su gepeku mnogi našli pomoć u delovima i alatu usled kvara na putu.

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd je tokom sedamdesetih godina imalo integrisanu taksi službu sa sopstvenim voznim parkom, ofarbanim u narandžastu boju sa belom haubom i belim gepek vratima.

Takođe, Jugoslovenski Aerotransport je koristio Zastave 101 za servisni pregled aviona, a posebno je zanimljiva fotografija servisera koji sa platforme na krovu automobila pregleda avionski motor veličine samog Stojadina.

Često su se mogli videti službeni Stojadini preduzeća kao što su: “David Pajić Daka” – liftovi, Elektroindustrije “Rade Končar” sa velikim natpisom “Zanussi – Končar”, Elektronske industrije Niš sa logom Ei… Među najpoznatijim auto školama je bio ’’Crveni signal’’ koji je bio prepoznatljiv po Fićama, a kasnije po svojim Stojadinima.

Iako je prošlo više od 40 godina od kada se pojavio kao službeno vozilo, trend obnavljanja voznog parka Zastavama 101 se nastavio do poslednje godine proizvodnje. Članovi Zastava 101 Kluba su širom Srbije sproveli nezvanično istraživanje koje je pokazalo da je ovaj automobil, iako van proizvodnje već 6 godina, i dalje najčešće službeno vozilo. Neverovatan je prizor u ranim jutarnjim časovima na službenim parkinzima Zavoda za zaštitu zdravlja u Beogradu i opštine Novi Beograd gde stoji parkirano na desetine Stojadina. Zanimljivo je da se Stojadina rado seća većina taksista koji tvrde da je u svoje vreme bio jako zahvalan i ekonomičan automobil.

Kulturološki uticaj

Od prvih dana, Zastava 101 postaje ambasador SFRJ. Izvozio se umnoge države u okviru FIAT prodajne mreže. Paralelno sa svakodnevnom vožnjom, sportska takmičenja širom Evrope su predstavila novo zastavino vozilo kao dobrog ’’sportaša’’. Naročito su bili zanimljivi naslovi kao što su ’’Zastava 101 brža od Poršea!’’ iz 1973. sa takmičenja Tour d’Europe gde su naše posade zauzele drugo i treće mesto u generalnom plasmanu. Domaći Yu reli i trke na popularnim stazama kao što je beogradsko Ušće ali i ekspedicije kao što su Kragujevac-Kilimandžaro, Ekspedicija Ararat i tesiranje na Roton Pasu, odigrale su važnu ulogu u stvaranju kulta nove nacionalne klase.

Viđen u svetskoj javnosti, Stojadin je pokrenuo i interesovanje medija za kulturu sa prostora bivše Jugoslavije. U isto vreme, posade Zastava 101 su uvek bile spremne za saradnju. Poznato je da su članovi ekspedicije Kragujevac-Kilimandžaro imali priliku da predstave kulturu naših prostora širom Afrike, ali i da kulturu Afrike predstave našoj javnosti kroz putopisne tekstove i fotografije pisanih medija koji su pratili ovu ekspediciju.

Kao nosilac titule Automobil decenije, tokom sedamdesetih godina u Jugoslaviji, Stojadin se našao u mnogim tekstovima pisanih medija, ali i u tehničkoj literaturi. Najpoznatija su izdanja Tehničke knjige, ’’Zastava 101’’ autora Milorada Kondića i Đorđa Ćorića koja su izlazila do početka devedesetih godina prateći inovacije na ovom automobilu. Od inostrane tehničke literature, poznat je servisni priručnik izdavačke kuće ’’Haynes’’ koji je obuhvatio Zastavin program za izvoz u Veliku Britaniju. Takođe je poznato i poljsko izdanje tehničkog priručnika sa originalnim naslovom ’’Ježdže, samochodem Zastava 1100P’’ autora Zdzislava Glinke. Poljsko izdanje krasi i veliki broj saveta za vožnju kao i objedinjeni testovi Zastave 101. Zanimljivo je da je Zastava 101 korišćena kao vozilo za skice testova za vozački ispit kao i za ilustracije u knjigama za pripremanje vozačkog ispita iz sedamdesetih godina.

Kada pogledamo literalna dela, Zastava 101 se našla u putopisnim knjigama. Najpoznatije su: ’’Džambo Afriko’’ Bogdana Šeklera – monografija o Ekspediciji Kragujevac-Kilimandžaro, kao i ’’Putokaz za Jug’’ Dušana Sekulića – knjiga koja prati više ekspedicija na kojima je autor učestvovao. Monografija ’’Zastava, priča o jednom brendu’’ autora Danijela Kadarjana predstavlja jedini tekst u kom su sistematizovani istorijski podaci o svakom automobilu koji je izašao sa proizvodnih traka Zavoda Crvena Zastava. Veliki broj uputstava za upotrebu vozila, kataloga rezervnih delova, brošura i reklamnih letaka je izlazio do kraja same proizvodnje iz štamparija Zastave, od kojih je nekada glavna bila ’’Nikola Nikolić’’ iz Kragujevca. Svoje mesto u inostranoj literaturi, Zastava 101 je pronašla u knjizi ’’Fiat 128 (1969-1985)’’ koju je napisao italijanski istoričar automobilizma Alesandro Sania. Autor opisuje Zastavu 101: ’’Zasigurno najupečatljiviji derivat je 101, hečbek sa tri ili pet vrata, koji se proizvodio u Jugoslaviji pod nazivom Zastava, koji se proizvodio pod Fiatovom licencom paralelno sa Fiat 128 Berlinom’’.

Zanimljivo je da je Stojadin bio zvezda mnogih časopisa kao što su ’’Avto-magazin’’, ’’SAM’’, ’’Auto-revija’’, ’’Auto industrija’’. Ekspediciju Kragujevac-Kilimandžaro su prenosili ’’Ilustrovana politika’’, ’’Večernje novosti’’, ’’Borba’’, ’’Vijesnik’’, ’’Kekec’’ i mnogi drugi. Inostrani magazini zemalja su takođe posvetili stranice Zastavi 101 u vreme zlatnih godina ovog automobila. Zanimljiv je podatak da se Stojadin nije pojavljivao u auto časopisima od početka devedesetih godina da bi 2006.’’Auto Bild’’ pisao o Skali 55, 2011. ’’Auto-magazin’’ objavljuje članak povodom 40 godina od početka proizvodnje Zastave 101. O ekspediciji Kragujevac-Kilimandžaro se nije pisalo od kraja sedamdesetih godina, a na internetu 2006. nije postojao ni jedan tekst koji bi ukazao da se ova ekspedicija zapravo održala. Zahvaljujući Novici Markoviću jednom od osnivača Zastava 101 Kluba, objavljen je prvi, amaterski članak koji je u prvom mesecu od objavljivanja prenesen na preko 50 različitih sajtova. Otprilike u isto vreme, Miljan Milojković objavljuje prvu verziju teksta o tehničkom razvoju Zastave 101 koji predstavlja prvi sistematizovani tekst o izmenama na ovom modelu od razvoja modela do kraja proizvodnje. Oba teksta su uključena monografiju ’’Zastava, priča o jednom brendu’’ autora Danijela Kadarjana.

Tokom 2010. Izdavačka kuća za kolekcionare modela automobila ’’De Agostini’’ je u Poljskoj plasirala časopis ’’Kultni automobili PRL-a’’ gde je u jednom od brojeva bila predstavljena Zastava 1100 P sa maketom u razmeri 1:43. Prema nezvaničnim istraživanjima članova poljskog FSO foruma, najprodavaniji su bili modeli koje je radio FSO, Fiat 125, 126, ali među njima i Zastava 1100 P. Zanimljivo je da je ovaj model kroz prodaju na Ebay-u i Amazonu stigao i do naših prostora. Uz veliko zalaganje Danila Petrovića I Danijela Kadarjana, članova Zastava 101 Kluba, tokom 2013. je izašao časopis ’’Kultni automobili’’ (kasniji tiraži su nosili ime ’’Legendarni automobili’’) gde je u prvom broju predstavljena Zastava 101 sa maketom. Prema nezvaničnom istraživanju članova Zastava 101 Kluba, ceo tiraž je rasprodat za 48 sati.

O popularnosti ovog modela govore i muzičke numere koje su mu posvećene. Najpoznatije pesme su ’’101 put s tobom na put’’- tekst napisao Ljubivoje Ršumović, muziku komponovao Zoran Simjanović; ’’Stojadin’’ grupe ’’Hladno pivo’’; ’’Crvena Zastava’’ koju izvodi duet Živka i Časlav Đoković.

Na filmu je takođe igrao uloge. Postojao je namenski film o testiranju Zastave 101 do kog se ne može doći, film ’’Kragujevac-Kilimandžaro’’ u režiji Branka Baletića, koji je sačuvan u arhivi Jugoslovenske kinoteke, zahvaljujući entuzijazmu i upornosti Novice Markovića uz veliku saradnju sa Milanom Rakočevićem, organizatorom KK ekspedicije, Brankom Baletićem i Zoranom Simjanovićem. Od igranih filmova Zastava 101 se pojavljuje u prvom planu mnogih domaćih ali i poljskih filmova. Od domaćih, najpoznatiji su ’’Žikina dinastija – Kakav deda, takav unuk’’, ’’Radio vihor zove Anđeliju’’, ’’Specijalno vaspitanje’’, ’’Ljepota poroka’’.

Modelarstvo je uvek bio popularan hobi. Od kako se pojavio na kioscima, model Zastave 101 je postao pravi hit među entuzijastima i predstavio priuštivo modelarstvo u auto-moto svetu. Na raznim forumima su se pojavile slike ’’friziranih’’ maketa Zastave 101, replike nekadašnjih zvezda reli takmičenja. Minijaturne nalepnice, prefarbavanje, zamena sedišta i delova enterijera kao i neizbežna zamena točkova, obeležija su malih umetničkih dela koja svakodnevno nastaju. S obzirom na činjenicu da jedini dostupan model Zastave 101 predstavlja bazni model iz 1977, otpočela je izrada replika različitih modela Stojadina iz različitih perioda. Pa su tako kombinovanjem različitih delova nastale replike modela Confort, Special, Mediteran, ranih modela sa saće maskom, a polako nastaju i replike Skale 55 za čiju izradu se čeka model Zastave 128. Pojedinci kao što su Danijel Dokić iz Zastava 101 Kluba stvaraju i replike Skale 55, podstičući takmičenje u izradi makete Zastave 101 koja će najviše ličiti na pravi automobil svog vlasnika.

Inspirisan Zastavom 101, umetnik iz Banjaluke Mladen Miljanović 2010. je otvorio izložbu u Muzeju narodne umetnosti u Beču gde je predstavio Zastavu 101 kroz modrnu umetnost. Postavka o Zastavi 101 je privukla veliki broj posetilaca, a umetnik koji je Zastavom 101 vozio posetioce izložbe po Beču je osvojio nagradu “Henkel Art Award”.

Stojadin, kao jedan od simbola Jugoslavije pored legendarnog Fiće, najpopularniji je automobil među jugonostalgičarima, pa su se tako časopisi o Zastavi 101 našli i na izložbama ’’Živeo život’’ kao i tokom izložbe ’’Tehnika narodu’’ u muzeju istorije Jugoslavije.

Kraj Zastave i početak legende

Nezvanični podatak iz Zastave govori o tome da se početkom devedesetih planirala obustava proizvodnje Zastave 101 kako bi se proizvodnja Floride mogla povećati, međutim teška situacija u zemlji je uzrokovala da je potražnja za Stojadinom, kao jeftinijim rešenjem, rasla iako se u medijima ovaj automobil više gotovo nije ni pominjao. Tako je Zastava 101 ostala u proizvodnji 37 godina.

Kao deo svakodnice Zastava 101 ostaje upamćena kao automobil koji nije imao potrebe da se previše reklamira. Sačuvane su 4 reklame Slovenačke Televizije, a svakodnevno se na internetu pojavljuju nove, zaboravljene brošure i reklamni leci. Zanimljiv je podatak da Zastava 101 od kraja osamdesetih nije bila izložena na Sajmu automobila u Beogradu, a da je poslednje pojavljivanje, na sajmu 2008. izazvalo senzaciju koju niko iz Zastave nije očekivao. Za pojavljivanje Zastave 101 na sajmu 2008, dobrim delom je zaslužan je Miroslav Pačić, urednik sajta Zastava Nacionale, počasni član Zastava 101 Kluba, koji je Kragujevačku Zastavu tokom 2007. i 2008. vratio na stranice evropskih automobilskih časopisa. Iako su se na sajmu našli moderni primerci Zastave 10, Florida In Diesel i mnoge druge inovacije, najstariji koncept, simbolično inovirana Zastava Skala 55, već je prvih dana počela da stvara veliku gužvu oko sebe, a sajamski model je bio prodat prvog dana sajma.

Istorija kragujevačke Zastave je simbolično povezana sa Stojadinom: najmoderniji auto svoje klase, prvi hečbek u Evropi posle Simke 1100 TL, prvi automobil sa pogonom na prednje točkove kod nas, sa druge strane prvi automobil koji je sišao sa proizvodne trake nove fabrike, prvi automobil koji je 1999. izašao sa proizvodne trake fabrike gotovo uništene u NATO bombardovanju, a 2008. je bio poslednji automobil marke Zastava koji je sišao sa proizvodne trake. Zastava 101 je u odnosu na sve modele koji su se proizvodili u Zastavi proizveden u najviše primeraka a ostao je i najduže u proizvodnji. Zanimljiv je podatak da se Zastava 101 T Poly i dalje proizvodi u malim serijama, na trakama fabrike Zastava Specijalni automobili u Somboru.

Legenda o Zastavi 101 je oduvek postojala i priče o avanturama za volanom ovog automobila su beskonačne. Na You tube je zabeležena priča jednog gospodina koji je službenom Zastavom 101 putovao za Oman, 3.000 kilometara u jednom pravcu. Od 2006. postepeno raste interesovanje sve mlađih generacija vozača za ovaj model. Nastaju prvi klubovi ljubitelja, potom i Zastava 101 Klub. Novinski članak iz 2000. godine je otkrio da je Zastava pripremala muzejsku postavku koja se sastojala od bitnijih modela koji su sišli sa proizvodne trake. U jednom trenutku nezvanično je potvrđeno da automobili postoje i da se nalaze unutar kruga fabrike, uglavnom u polupopravljenom stanju. Od Zastava 101 su sačuvani: Prototip iz 1969. stilizovan kao Stojadini sa ekspedicije Kragujevac-Kilimandžaro, prva Zastava 101 koja je sišla sa proizvodne trake sa serijskim brojem 00001, Zastava 101 Rally – rezervno vozilo namenjeno Jovici Palikoviću tokom trke Tour d’Europe, Zastava 101 Lux — milionito vozilo Zastava. Zahvaljujući upornosti Siniše Bosanca, člana Zastava 101 Kluba sva vozila iz muzejske postavke, uključujući i Zastave 101 su stavljane pod zaštitu države kao kulturno i istorijsko nasleđe.

Prema istraživanju Italijanskog časopisa ’’Routeclassiche’’ iz 2009, Zastava 101 se našla na važnom mestu u istorriji Fiata 128. Fiat 128 je u Italiji na sve većoj ceni: 1995. godine, prosečna cena prvih serija je bila ekvivalent 500 eura, 2009. dostiže cenu od 2.000 eura, a prema procenama eksperata u 2015. cena će uskoro nadmašiti 2500 eura. Iako skromnijeg potencijala, Stojadin će pratiti italijanski trend porasta cene. Iako predstavlja najjeftiniji polovni automobil koji se može kupiti na domaćem tržištu, već se sada može videti u domaćim oglasima da se rane serije Zastave 101 u odličnom stanju mogu kupiti čak i za 1.500 eura, sa tendencijom povećanja cene u zavisnosti od modela. Iako je nemoguće izračunati tačnu cenu, prema procenama istoričara Zastava 101 Kluba najviše cene će postići retke serije kao što su standardni model iz prve serije Zastave 101 iz 1971. (modeli sa brojem šasije ispod 10 000), zatim Zastava 101 Special iz 1979, Zastava 101 Super serije 1977-1979, Zastava 101 Mediteran 1300 iz serija do 1980, Zastava 101 Mediteran 1100 do 1980, Zastava 101 Lux serije 1975-1977 . U posebnoj kategoriji se nalaze kolekcionarski primerci kao što su originalni Zastava 101 Rally modeli sa utisnutim oznakama ’’Zastava sport’’ na motoru i šasiji, Zastava 1100 Super-Lux — originalni sportski model u izvedbi varšavskog FSO, originalni izvozni modeli za frncusko tržište Nogaro i Contact, kao i modeli koji su izveženi za Veliku Britaniju sa svim originalim specifičnostima.

Iako je naša automobilska javnost još uvek podeljenog mišljenja o Stojadinu, svi istorijski događaji govore o Zastavi 101 kao inovativnom, uspešnom, ne najbolje sklopljenom auomobilu, već o automobilu koji u svojoj pojavi nosi vremensku kapsulu: sećanja i događaje koje pamte mnoge generacije iz nekog vremena koje bilo davno i koje se nikada više ne može vratiti.

Autor: Novica Marković – Zastava 101 Klub
Fotografije: iz kolekcije Novice Markovića
http://zastava101.serbianforum.info

1 Komentar

  • Reply April 17, 2016

    Novica Markovic

    Veliko hvala Autoslaviji i Milošu Nikodijeviću na obeležavanju ovog jubileja, veoma značajnog za istoriju naše auto-industrije.

Odgovorite