Pratilac iz senke

mercedes-w116-280-se-titova-pratnja-cover

Ako je verovati oglasnim stranama, svaki crni Mercedes-Benz proizveden do 1980. godine proveo je deo svog životnog veka u Titovoj pratnji. Legende poput ove najčešće se vezuju za W108 i W116 S-Klase, ali se sreću i kod njihovih manjih savremenika sa oznakama W115 i W123. Ipak, istina je najčešće potpuno drugačija. Crni Mercedesi jesu služili državi, ali su to najčešće bili službeni automobili različitih institucija, dok je pravih automobila iz pratnje čuvenih W100 Pullmana i doživotnog predsednika zapravo izuzetno malo. Ipak, jednom u nekoliko godina, takav automobil se zaista pojavi. Mića je iskoristio tu retku priliku i svoju rastuću kolekciju oldtajmera obogatio automobilom koji je vozio uz čuvene Pullmane. Simbolično, sa Mićom smo se našli pred Muzejem Jugoslavije, a on je specijalno za priliku okitio penzionisani automobil trobojkama kakve je nosio tokom službe.

Priča o civilnoj službi ovog automobila počinje 2003. godine, tokom rasprodaje vojnih automobila kada se pod pritiskom javnosti odustalo od prodaje Pullmana koji se sada čuvaju u kasarnama Garde Vojske Srbije. Na tadašnjoj aukciji, kao jedan običan stari automobil sa velikim motorom, ovaj Mercedes-Benz 280SE iz 1975. prodat je jednoj firmi u Novom Sadu. Nakon toga, automobil je imao  još dva vlasnika, a poslednji ga je garažirao 2007. ili 2008. godine. Kada je Mića saznao za automobil, prišao mu je uz blagu dozu skepse: “Za auto me je najviše zainteresovalo njegovo poreklo. Dok ga nisam video, nisam verovao u to. Bio je to samo neki auto u garaži. Međutim, kad sam skinuo najlon sa njega, oduševio sam se njegovim stanjem. To je prvi automobil koji sam kupio sa svim delovima na sebi. Obično su u komadima i po kutijama, a kod njega je sve bilo na svom mestu.” Svaku sumnju da je u pitanju bio pravi automobil iz pratnje otklonile su vojno-tehničke knjižice sa brojem šasije i registarskim tablama. Nakon skupa UIA, Mića je kupio knjigu Miroslava Milutinovića, u kojoj je automobil takođe evidentiran. Prema tehničkoj knjižici, ovaj 280SE je registrovan pod tablicom R-4163, kasnije P-1339, a u službu je došao 2.09.1975. godine.

S obzirom na to da su svi automobili iz pratnje servisirani interno u krugu vojske, te da su delovi menjani čim se vozaču učini da nešto ne funkcioniše kako treba, te u strogo definisanom vremenskom periodu, Mićin W116 je danas perfektno očuvan automobil. Do danas je prešao tek 105.000 kilometara, od toga 65.000 kilometara u vojsci. Preko poznanika, Mića je došao do mehaničara SAČ-a koji je ovaj automobil svojevremeno održavao: “Kada sam dovezao od njega, oduševio se što je automobil ceo i odmah ga je prepoznao. Taj mehaničar, Milan Kotur, i dalje održava auto kao nekad. On taj auto zna u dušu. Sada sam u potrazi za čovekom koji je poslednji dužio taj auto.” Iako je detaljno evidentiran u svim relevantnim dokumentima, te sa svim papirima iz vojske koji dokazuju njegov pedigre, posebno je zanimljivo da Mića ovaj automobil nije uspeo da pronađe na zvaničnim fotografijama Titovih motorkada: “Tražio sam fotografije po arhivi muzeja, ali ni na jednoj slici nije tu jer je uvek bio pozadi u sviti. Takođe, uglavnom je automobilu kom se vozio Broz u prvom planu, a pored njega dva policijska i tako dalje. Zvao sam i Milutinovića, ali ni on u svojoj arhivi nema taj automobil.”

Od kada je kupljen, Mićin 280SE je prošao kroz minimalne redovne zahvate i jedno dobro pranje: “Urađene su kočnice, remontovana klješta, zamenjeno ulje, kablovi i svećice. Samo mu je malo dato ljubavi, i ništa više. On ima neka mala oštećenja i tačkice, ali nisam hteo ništa da radim da bih izbegao da bojim cele panele. Ipak, mislim da je tako autentičnije.” Još jedan nedostatak koji je sastavni deo istorije ovog automobila jeste crveno suvozačevo sedište za koje postoji logično objašnjenje. Naime, svi automobili iz pratnje su imali crvene plišane presvlake, a jedna od njih je pod nerazjašnjenim okolnostima pustila boju na sedalni deo od bež štofa. Iako svojom bojom odudara od ostatka enterijera, sedište neće biti presvlačeno jer bi time bila narušena originalnost ovog automobila. Takođe, mesingani jarboli su došli uz automobil, a Mića je po originalnim dimenzijama zastavice izradio u Radnoj ženi, firmi koja ih je šila i za vreme Jugoslavije.

Čak i bez masivnih mesinganih jarbola sa plavo-belo-crvenim trobojkama, crni Mercedes-Benz W116 je veličanstvena pojava, a znanje da je ovaj automobil deo ikonografije jednog minulog doba čini ga zaista posebnim. Kao nekad dok je službovao, Mićin 280SE je ponovo paradni auto za specijalne prilike. Ipak, ovog puta on nije pratilac iz senke glavne trokrake zvezde, već je zvezda nedeljnih jutra, mirnih večeri i praznih ulica Beograda.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

Pošaljite prvi komentar