Iako ponekad pomislimo da nas retko šta može iznenaditi i da smo u godinama iza nas uspeli da saznamo za postojanje većine klasika, iznenađenja ipak dolaze u raznim oblicima. Ovog puta, bio je to jedan Fiat 500C Topolino iz 1949. godine čija je fotografija osvanula na Instagramu čuvenog zemunskog Autoservisa Meda. Ljubaznošću Nuce Nuhanovića, saznali smo ko je vlasnik ovog simpatičnog malog Italijana i ubrzo dogovorili popodnevni susret na kom ćemo saznati više o ovom projektu. Ljuban je došao u pratnji svog nećaka i partnera u restauraciji Branka, a crveni Fiat sa crnim blatobranima u potpunosti je opravdao svoj nadimak Topolino — Miki Maus.

Ljuban se skoro ceo život bavi automobilima, a kako nam je rekao, u izboru svog oldtajmera savetovala ga je supruga, koja mu je i tokom restauracije bila velika podrška: „Tražio sam neki oldtajmer i žena mi je rekla: ‘hajde kad kupuješ, kupi nešto baš staro’. Našli smo Fiat na Meljaku, bilo je to na kraju 2011. godine i do sad sam ga sastavljao.“ Topolino je tada bio u jako lošem stanju, bez mnogih karakterističnih delova i sa potpuno izmenjenom karoserijom. Ipak, za Ljubana i Branka takav izazov nije bio preveliki i polako ali sigurno, upustili su se u restauraciju koju su velikim delom izveli samostalno. Šasija je odvojena od karoserije i ceo automobil je potom peskiran, ali je generalna motora morala da bude urađena čak tri puta, najviše zbog greške prvog mehaničara. Iako su dorasli izazovu, restauracija nije bila nimalo laka: „Sve vredi kada se uradi, ali do tada treba proliti znoja i mnogo rđe progutati. U toku sređivanja svog Topolina, Ljuban se upoznao sa još jednim vlasnikom Topolina, Šapčaninom Dobrivojem, čiji smo automobil već predstavili na leto prošle godine: „Kod Bebana smo došli i slikali auto da bismo znali kako sve treba da izgleda. Kod njegovog majstora u Smederevu smo pravili pragove i rubove.“

Uz Bebanovu pomoć, Ljuban je saznao dosta toga o svom automobilu, ali su i razmenili poneke delove, kao što je prednja maska. „Delovi su došli od svuda, iz Australije, Amerike, Italije, preko eBaya mi je bilo dosta lakše da ih nabavljam.“ osvrnuo se Ljuban na činjenicu da stariji Fiati nemaju zvaničnu podršku kada su u pitanju oldtajmeri, te da je veliki broj njih završio u SAD. Ipak, neke specifične delove je uspeo da pronađe i u neposrednom komšiluku, poput prednjeg branika kog je kupio u Zemunu: „Čovek ga je pogrešno kupio za Fiću. Ali, bubrezi za njega su iz Atlante.“ Budući da veći deo godine provodi u Australiji, Ljuban je odatle doneo drveni trokraki volan kao efektno, ali ipak privremeno rešenje dok ne nađe originalni upravljač u dovoljno dobrom stanju. Još je malo stavki koje automobil dele od završetka radova, a jedna od njih je meki deo krova za koji su pregovori trenutno u toku. Osim pomenutog platnenog krova, Ljubanovom Topolinu još fale i blinkeri na A stubovima, koje je posebno teško pronaći jer se nisu nalazili na svakom Fiatu 500C.

Kada je došlo vreme za registraciju, Ljuban se susreo sa problemom budući da se Topolino i dalje vodio na jednog od prethodnih vlasnika. Srećom, Brankov otac je uspeo da ga pronađe: „Čovek je sada u penziji, a kupio ga je 1979. godine u Ljubljani. Želeo je da ga prenesemo, ali mi je tražio da mu ponesem par slika. Bio je oduševljen kada ga je video i preneli smo ga bez problema.“ Kao najsnažniji utisak iz vožnje, Ljuban ističe reakcije koje ovaj neobični automobil proizvodi kod prolaznika, a posebno najmlađih: „Interesantno je što narod izlazi da ga vidi, pa deca, pa ‘mogu li da se slikam?’ Ta naravno, nije problem!“ Auto se ipak ne vozi toliko često, te je iznenađenje i oduševljenje komšija time još veće. U budućnosti, Ljuban planira posetu nekolicini lokalnih skupova, a Topolina će svakako da čuva i održava u savršenom stanju.

U doba kada su mnogi Fiati 500C iz različitih razloga nestali iz Srbije, zadovoljstvo je videti jednu uspešnu, temeljnu restauraciju i automobil koji će ostati na našim putevima. Ovaj Miki Maus na točkovima će tako sigurno uveseljavati još generacija svojom šarmantnom pojavom koja ne može da ne privuče poglede i osmehe. Čak i kada su najmanji automobili u pitanju, svaka restauracija je velika kada se u nju uloži mnogo truda, znoja i ljubavi.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević