fbpx
Menu & Search

Rekreacija za mondensko uživanje

Rekreacija za mondensko uživanje

Tokom prethodnih godina, Čačani Igor i Goran Brković su stekli reputaciju veštih majstora zahvaljujući brižn sklapanim rekreacijama Abarth vozila, a iz njihove radionice kao poslednji projekat dolazi nešto potpuno drugačije. Naime, u potrazi za novim izazovima, Igor i Goran su se od trkačkih pista prohujalih vremena okrenuli slatkom životu šezdesetih godina. Njihov novi projekat je Ghia Jolly, replika još jednog retkog vozila nastalog na bazi Fiata 600. Ovaj automobil je nastao iz danas zaboravljene potrebe za automobilom za mediteranske plaže, vinograde i nepregledna imanja, a torinska karoseristička kuća poznata po svojim ekstravagantnim kreacijama ga je ručno pravila od narodnih Fiata 500 i 600. Minijaturni mondenski automobili se nikada nisu oformili kao klasa, ali popularnost ovih kreacija je veća nego ikada, te Ghia Jolly i danas budi jednaku pažnju među jednako imućnim kolekcionarima.

Kao i pređašnji projekti, i ovaj Jolly je rađen oko godinu dana, tačno onoliko koliko je potrebno da se osnova izradi, a gola školjka zatim pripremi, zaštiti i ofarba, svi potrebni delovi nabave, sredi kompletna mehanika i dodaju fini detalji koje je često najveći izazov pronaći. „Mi se trudimo da sve uradimo bolje nego što ima u ponudi. Od početka smo se time vodili – ja volim da radim, a oni vole da kupe.“ zaključio je Igor. Iako njihovi projekti jesu komercijalni, braća ne stavljaju komercijalnost na prvo mesto: „Brat je mogao da radi klasičnu mehaniku, a ja sam elektroinženjer i bavim se programiranjem, a tu uvek ima posla. Ali eto, hteli smo da radimo nešto drugačije, nešto što nas ispunjava i u početku su nas gledali sa čuđenjem. Svaki auto pravimo za sebe, od kako smo krenuli. Ako neki od njih ne pronađe kupca, mi ćemo biti jako zadovoljni da ostane nama ili našim potomcima.“ rekao je Goran, a Igor je dodao da su ih isprva svi osporavali, a potom maksimalno podržavali. Prvi Jolly je kompletiran pre tri godine, a mi smo posetili drugi završeni Jolly projekat u boji mente sa belim ciradnim krovom. Za razliku od Abartha, gde je fokus braće bio na mehanici i rekreaciji performansi legendarnih trkačkih automobila, Ghia Jolly u prvi plan stavlja umeće oblikovanja karoserije: „Kad smo napravili tri Abartha, želeli smo da se dokažemo u drugom svetlu.“ Projekat je tako počeo prikupljanjem fotografija ovih automobila i pažljivom merenju karoserije kako bi se proporcije Ghijinog Jollyja prenele na školjku kragujevačkog Fiće. Bez javno dostupnih mera, te bez mogućnosti nabavljanja gotovih panela karoserije kao što je to slučaj sa repliciranjem Abartha, Igor se oslanjao na print jednog originalnog Jollyja u velikom formatu i pažljivo prenosio mere na jednu, a zatim na drugu stranu karoserije. Nakon toga, karoserija je kompletno ofarbana, čak i odozdo, što je jedan od imperativa koji su braća postavila sebi kada je u pitanju standard njihovog rada.

Ono po čemu se Jolly braće Brković razlikuje od većine rekreacija jeste pažnja na najsitnije detalje koja se ogleda u svakom aspektu ovih automobila. Uz savršeno prenete mere karoserije, farba tako prati originalne boje, branike, izgled mekog krova, te sedišta od trske i brojne druge detalje. Dok su mehaničke i limarske radove izveli sami, braća su se za preciznu izradu jedinstvenih delova oslanjali na dugogodišnje saradnike. U njihovu izradu je bila uključena visoka tehnologija – CNC mašina, a mehanizam prohromskog krova je pravljen ručno, kako bi se idealno uklopio u već izrađenu osnovu: „Gotovi mehanizmi mogu da se kupe, ali je pitanje da li bi tako nešto moglo da se iskoristi. To je i u Italiji bio ručni rad, a i naš Fića se fabrički već razlikuje sa leve i desne strane.“ Konstrukcija prednjih sedišta prerađivana od starog tipa Fiće, dok je zadnja klupa pravljena, a sedišta su pletena ručno, u Goranovoj dnevnoj sobi i taj posao je trajao pet dana.

Veliki deo lajsni, ukrasa i posebnih delova poput metalnih ručki u enterijeru je takođe pravljen od nule, jer kvalitet gotovih reprodukcija jednostavno nije zadovoljavao njihove potrebe. Kako đavo leži u detaljima, na njima se nije štedelo, pa su troškovi izrade često premašivali cene delova koji su mogli biti kupljeni na klik. „Dešavalo se da se nešto izradi, ali da mi ne budemo zadovoljni. U takvim slučajevima, delovi su rađeni iznova.“ otkrio je Igor tajnu savršeno uklopljenih elemenata na ovom Jollyju. Enterijer je finiširan sa posebnom pažnjom, pa je prava nijansa i tekstura skaja takođe brižljivo birana, a i kofer na zadnjem gepeku je ručno pravljen od drveta. Potpuno neprimetno, u ovaj Jolly je upleteno par modernih izuma, kao što su kablovi za punjenje mobilnih telefona, a Igor se trudio da ih vešto sakrije i uklopi sa odmerenim originalnim dizajnom table.

Kako Goran navodi, ključ uspešnog projekta leži u veoma jednostavnoj filozofiji i biranju pravih saradnika, jednakih zaljubljenika: „Uvek radimo sa istim ljudima, već smo napravili ekipu i naš odnos je i profesionalan i prijateljski. Sve planiramo unapred i ni sa kim se nikad ne cenjkamo, poštujemo svačiji rad kao što želimo da se naš poštuje. Na Zapadu uvek postoji prostor za vrhunski kvalitet, u bilo čemu. Mi ne treba da se takmičimo ni sa kim u masovnoj produkciji. Imamo znanja, imamo kvaliteta, imamo i ljudi, samo je ponekad problem sve to organizovati. Nuđeno nam je da štancamo automobile, ali smo to odbili.“ Kada se pravi kvalitet jednom prepozna, nepoverljivost u trenu nestaje, a kupci od braće Brković odlaze prezadovoljni, sa osmehom na licu i za volanom automobila kog su oduvek želeli. „Mi ne prodajemo lim, mi prodajemo emocije.“ Igor je u par reči zaokružio ceo naš razgovor i ostavio nam da se divimo njegovom poslednjem čedu.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autori fotografija: Miloš Nikodijević i Nikola Stojanović

0 Comments