Godine 1960. počela je serijska proizvodnja automobila domaće konstrukcije. To je bio rezultat dvogodišnjeg upornog stvaralačkog rada naših stručnjaka i radnika. Takav uspeh je postignut zahvaljujući tome što se mali, mladi i pregalački kolektiv rukovodio sledećim principima:

• U Jugoslaviji ima dovoljno stručnog kadra i mladih entuzijasta koji su sposobni da konstruišu i pripreme serijsku proizvodnju tako komplikovanog proizvoda kao što je automobil.
• Pri konstruisanju i proizvodnji automobila treba imati puno poverenja u vlastite snage.
• Važan faktor pri proizvodnji domaćeg automobila je kooperacija i uska saradnja s domaćom industrijom, čime ćemo uspeti da proizvedemo domaći automobil bez vezivanja na licencu inostranog partnera.

U ono vreme kada je u našoj automobilskoj industriji prevladavala psihoza inostranih licenci, ovi principi nastojanja kolektiva Industrije Motornih Vozil naišli su na nerazumevanje i otpor, protiv čega su morali da se bore sve do pre nekoliko godina.

Nakon prvih deset godina od početka serijske proizvodnje ovog dostavnog vozila i njegovih varijanti, svi članovi kolektiva IMV s ponosom su gledali na pređeni put i bili su duboko ubeđeni da su njihovi principi i stavovi bili jedini pravilan put i u skladu sa tada opštim naporima za razvoj našeg društva.

Iz uvoda, generalni direktor IMV Novo Mesto: Jurij Levičnik

Od 1955. do 1960. godine u tadašnjoj „Motomontaži“ montirali su se dostavni automobili DKW, a 1958. godine počinje rad na konstrukciji vlastitog dostavnog vozila koje je trebalo da zadovolji potrebe Jugoslavije u kategoriji vozila nosivosti do 1,5 tona.

Osnovni zadaci koje su tadašnji konstruktiri postavili bili su:

• Da bi se dobile niske tovarne površine i bolje vozne sposobnosti pod svim uslovima, vozilo treba da ima pogon na prednju osovinu.
• Radi boljih mogućnosti prilagođavanja jugoslovenskim uslovima eksploatacije, vozilo treba da ima čvrstu šasiju.
• Vozilo treba da ima što veći koristan prostor: treba da bude uobličeno tako da dugi niz godina ostane moderno.

Godine 1960. završeni su svi razvnojni radovi i počinje serijska proizvodnja prvog jugoslovenskog dostavnog vozila, koje je i sedamdesetih držalo svoje pozicije na jugoslovenskom tržištu.

Prototip domaćeg dostavnog automobila bio je izložen na jesenskom Zagrebačkom velesajmu 1958. godine, a interes kupaca opravdao je osvojenu konstruktivnu koncepciju. Od jeseni 1958. godine taj je prototip bio u stalnom ispitivanju, radilo se na izmenama pojedinih sklopova, traženju kooperanata i delinitivnim konstrukcijskim rešenjima za svaki ispitani i prihvaeni sastavni deo automobila.

Paralelno sa radom na ispitivanju prototipa radilo se i na pripremama za serijsku proizvodnju, a to je značilo pripremanje i obučavanje kadrova, organizacija kooperaicje i izgradnja proizvodnog prostora. Prvi jugoslovensko dostavno vozilo u potpunosti je rad mladih konstruktora, koji su u tu konstrukciju i u organizaciju serijske proizvodnje ugradili svoje znanje i entuzijazam.

Radionica za popravak traktora i benzinska pumpa predstavljale su radni prostor u kome je trebalo realizovati tada vrlo ambiciozne planove za produkciju vlastitog vozila. Pod krovom te stare radionice montirala se šasija i motor DKW dostavnih kola, izrađivale su se karoserije za te automobile, održavali se prodati automobili i radilo se na prototipovima novog automobila.

Prostor za sve ovo nije bio dovoljan pa su se mnoge radne operaije obavljale u improvizovanim šupama iza radionice, u očajnim radnim uslovima. S divljenja vrednom upornošću i punim poverenjem u postavljene ciljeve, IMV radnici s mladim stručnjacima na čelu, uhvatili su se ukoštac sa svakodnevnim teškoćama, i mnoge noći su žrtvovali da bi s uspehom rešili probleme koji iskrsavali.

Svima je bilo jasno da samo vlastitim intezivnim radom možemo da obezbedimo sredstva za dalju izgradnju fabrike.

Godine 1958. otpočelo se sa izgradnjom hale u kojoj je trebalo da se započne proizvodnja novog automobila. Pod krov ove hale trebalo je smestiti i dotadašnju benzinsku stanicu. S punim poverenjem u vlastite snage i dotad prikupljena iskustva pripremali su tehnologiju novog automobila; mnogo ustaljenih tehnoloških rešenja trebalo je prilagoditi tadašnjim proizvodnim mogućnostima. Svu opremu i alat za proizvodnju novog automobila konstruisali su i izgradili kod kuće. Istim vlastitim snagama u prostranoj hali uređena je i opremljena lakirnica. Kada je u novim radnim prostorijama počela proizvodnja, to je bio najlepši dokaz da je IMV tehnološki proces bio pravilno koncipiran i sproveden.

Godine 1959. bila je sagrađena nova hala. Istovremeno je dovršena i probna serija novih automobila. Radni kolektiv zamenio je je u svoj dotadašnji naziv „Motomontaža“ u „Industrija motornih vozila Novo Mesto“ što je više odgovaralo novoj delatnosti preduzeća. Usvojen je i novi zaštitni znak. Na sajmu tehnike u Beogradu, u jesen 1959. godine već je bio izložen kompletni novi proizvodni program vozila IMV. Izložba je doživela lep uspeh i stigle su prve porudžbine.

Godine 1960. bilo je proizvedeno prvih 100 domaćih dostavnih automobila i nastavilo se dalje s razvnojim radom na usavršavanju i proširenju programa proizvodnje automobila.

Godine 1963. automobili IMV dobili su atest u Austriji. To je bio prvi jugoslovenski automobil s atestom u zapadnoj Evropi. Iste godine počeo je izvoz „IMV“ automobila kao tada prvog i jedinog jugoslovenskog automobila na zapadnoevropsko tržište. Bilo je potrebno ubediti inostranog kupca da je jugoslovenska industrija sposobna da izradi solidan automobl. „IMV“ je u tome uspeo. To je radnom kolektivu ulilo još više samopouzdanja. Na osnovu svojih principa kojima je ostao veran uvek, ovaj provereni radni kolektiv preuzeo je nove zadatke; s uspehom je razvio nove proizvode koji su mu uvođenjem jugoslovenske privredne reforme 1965. godine široko otvorili mogućnost daljeg razvoja. Racionalno odabran i usvojen proizvodni program kamping prikolica široko je otvorio „IMV-u“ vrata za izvod u sve zemlje zapadne Evrope, čime su udareni temelji neograničenog budućeg razvitka.

Izvor teksta i fotografija: Brošura Industrije motornih vozil Novo Mesto povodom 10 godina proizvodnje kombija

U Novom Mestu u Sloveniji danas postoji muzej IMV vozila koji je posetio naš prijatelj i predsednik Mini Kluba Srbije Vladimir Kovačević. Dok ne budemo i sami obišli ovu kolekciju, prenosimo vam fotografije i utiske koje nam je Vladimir poslao:

U IMV muzeju u Novom mestu, izloženi su modeli koji su nastali od početka saradnje sa Autounionom/DKW-om do današnjih dana. Nalaze se i tri do četiri prototipa vojnih, ali ipak najviše vatrogasnih vozila planiranih za izradu u saradnji sa Vojskom Jugoslavije, ali projekat nije realizovan zbog raspada države. U muzeju se nalaze i modeli Austina ADO 16, zatim Renaulta 4, 14, 18 i novijih modela Clio, kao i dosta modela IMV kombija od samog početka pa do kraja proizvodnje.