„Sa tri pedale, nema šale!“, u stihu je često govorio Milorad Petrović-Pipelja, čudesno vešti limar koji je gospodinu Bratislavu Petkoviću pomogao u restauraciji automobila kojim su davne 1966. godine udareni temelji današnjoj kolekciji. „Prvi automobil je, krajnje simbolično, bio Ford T“, priča nam kustos muzeja Marko Miljković, „a kupljen je za jedan gramofon na navijanje i komplet ploča Mijata Mijatovića.“ Iako danas potpuno obnovljen krasi postavku muzeja koji se nalazi u zgradi prve javne garaže u Beogradu, te 1966. godine kupljen je kao isluženo, dostavno vozilo, prepravljeno u domaćoj radinosti. Iako prvi, Ford T nije i najstariji automobil u muzeju — na samom ulazu, nalazi se Marot-Gardon, tricikl iz 1897. godine, sa De Dion Bouton motorom zapremine 173 kubnih centimetara i jednom i po konjskom snagom. „Veoma je teško reći koji je najvredniji primerak u zbirci, budući da je bilo koji stari automobil pogrešno posmatrati prema novčanoj vrednosti. Tu su uključene i lična istorija vlasnika i automobila, kao i njegov širi istorijski kontekst. Zbog toga, Fordov Model T ima najveću vrednost, kao prvi masovno proizvođeni automobil na svetu.“

[kml_flashembed publishmethod=“static“ fversion=“8.0.0″ movie=“http://www.autoslavia.com/wp-content/gallery/muzejautomobila.swf“ width=“690″ height=“500″ targetclass=“flashmovie“ play=“true“ quality=“best“]

[/kml_flashembed]

Kao i većina automobila koji se nalaze unutar zidova muzeja u ulici Majke Jevrosime, i Marot-Gardon je prošao kroz proces restauracije. „Neki od najranije kupljenih automobila i dalje čekaju na svoj red“, Marko nam objašnjava, a kao primer navodi beli Aero 50 kabriolet 1z 1941. godine, aerodinamični rad čuvenog češkog karoseriste Josefa Sodomke. Ovaj prelepi primerak predratne češke automobilske industrije tek oko mesec dana stoji u postavci muzeja, dok se u zbirci našao još tokom šezdesetih godina. Na restauraciju čeka i jedan Steyr Baby, koji se na starim fotografijama Bratislava Petkovića nalazi uz tek kupljeni Aero.

Restauracija predratnih automobila uvek predstavlja veliki izazov, a nekim istorijski vrednim vozilima nažalost, nije bilo spasa. U visokoj vitrini od tamnog drveta nalaze se dva velika fara okružena satovima. Na prvi pogled, oni su samo jedan od mnogih dekorativnih delova bogate muzejske kolekcije, međutim, u njima se krije mnogo više istorije nego što bi se reklo. „Kada je kralj Aleksandar I Karađorđević 1934. godine ubijen u Marselju, Francuzi su u znak poštovanja brodom poslali Delage u kome je kralj stradao.“ Prvobitno, automobil je stajao ispred Vojnog muzeja na Kalemegdanu, da bi posle Drugog svetskog rata bio prepravljen u dostavno vozilo. „Na mestu gde je u Marselju sedeo kralj, ulicama oslobođenog Beograda Delage je prevozio pomije. Dok ih je automobil prolazio pored njih, stara predratna gospoda su zastajala i obarala glavu pred njim.“ Kada je Delage izdahnuo pod težinom prevezenog tereta, bačen je na otpad, gde je rastavljen zbog svojih bakarnih delova. Gospodin Petković, naoružan bonsekom, od propasti i zaborava uspeo je da spasi samo farove.

Drugi istorijski vredni automobili imali su više sreće. Dva automobila otvorenog krova, Mercedes-Benz 300C, poznatiji kao Adenauer, i Cadillac Eldorado DeVille koji su vozili u službi SFRJ spaseni su od propadanja strpljivim čekanjem na vojnim otpadima na koje su slati. DMB-ova formula, automobil neprocenjive vrednosti za jugoslovenski auto sport takođe je spasen od prese. U beloj boji sa plavom štraftom duž njenog niskog i vretenastog tela, nesuđena YU-formula sredinom devedesetih godina nije bila ni blizu današnjem sjaju. Na otpadu u Rakovici, stajao je jedini proizvedeni njen primerak. Sreća u nesreći bila je, govori nam Marko, što je preduzeće bilo u stečaju, u suprotnom od formule odavno ne bi ostalo ništa. Uz dobrovoljnu pomoć Milana Popovića, Duleta Koprivice i Slavka Kovačevića, inženjera koji su tokom šezdesetih godina radili na njegovom razvoju, gospodin Petković je u narednih nekoliko godina restaurirao bolid sa DMB-ovim motorom od 850 kubika. Pokrenuti čistim entuzijazmom, delove su nalazili u magacinima fabrike, a završeni automobil su pobedonosno provozali u njenom dvorištu.

Kako smo završili i epizodu sa srećnim krajem koja u svom širem kadru ostavlja setu za propuštenom prilikom, stigla je i Tina, urednica bloga Muzeji rade, jednog od retkih kulturnih projekata koji je zaintrigirao domaću javnost. Kako Tinina ljubav i interesovanja naginju ka muzejima mnogo više nego ka automobilima, Miloš i ja smo se povukli iz razgovora, a poglede uperili ka detaljima. Iskreno, nismo znali gde da gledamo pre. Većina predratnih automobila na svojim maskama hladnjaka nose značke predratnog jugoslovenskog auto-kluba. Kasnije, Marko nam je objasnio da je članova udruženja bilo oko osamsto, te da su njegova znamenja danas retkost. Na samom ulazu u garažu nalazi se vitrina sa ličnim stvarima Sretena Kostića, prvog šofera u Srbiji, dok je po celom prostoru rasuto mnoštvo maketa, starih reklamnih postera i metalnih tabli. Među benzinskim pumpama nalazi se i ona „Kod slepog šofera“, kao i jedna zagrebačke proizvodnje, poklon kolektiva fabrike Titu. Ulogu stubova koji drže automobile ograđenim imaju Kienzle i Insa parking satovi koji su se nekad nalazili u centru Beograda. Između Titovih automobila, koji uključuju i jedan Fiat 500 Jolly koji je Beogradski Sajam donirao muzeju, nalazi se i italijanska formula na pedale, zaboravljena igračka koja je ustupila svoje mesto plastičnim automobilima na baterije.

Iako udubljeni u detalje, čuli smo Markovu rečenicu koja je iz naše perspektive obeležila druženje: „Gospodin Petković i ja često govorimo kako je Muzej automobila u stvari muzej žrtava progresa.“ govorio je Tini na njeno pitanje koja je ideja-vodilja muzeja. Govoreći o progresu, Muzej za ovu godinu ima velike planove — novi koncept postavke je u pripremi, a u planu su radionice, kao i posebna izložba za sledeću Noć muzeja. Uz to, Marko Miljković sprema dve knjige, jednu u izdanju Kreativnog centra, koja će se baviti automobilima uopšte, i drugu, ozbiljnijeg tona, u izdanju Službenog glasnika. Ona će za temu imati istoriju automobilizma u Srbiji, od prvog automobila sa kaldrma Beograda, pa sve do danas.

Druženje sa Markom završili smo na blagajni muzeja, maloj prostoriji čije zidove krasi mnoštvo modela i automobilije. Imajući u vidu priče koje nosi svaki pojedinačni eksponat u kolekciji gospodina Petkovića, jedno je sigurno — ovo je tek prvi u nizu tekstova o njima!

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević