Bavarski Baranin

bmw-r-51-3-motoline-bronislav-cover

Tokom naše posete Baru ovog jula, imali smo priliku da sretnemo mnoge stare prijatelje, ali i da započnemo nova prijateljstva sa ljudima sa kojima delimo istu strast. Među njima bio je Bronislav, kapetan, Baranin poljskog porekla i vlasnik jedne detaljno restaurirane Fiat Campagnole 1107. Još tada, Bronislav nam je spomenuo još jednog svog mezimca, BMW 51/3 iz 1954. godine čija se restauracija bližila kraju u Sremskoj Mitrovici, u već poznatoj radionici Moto-Line. Projekat je vodio Petar Munižaba koga već znate kao jednog od organizatora tradicionalnog skupa oldtajmera u Sremskoj Mitrovici, te čoveka koji je zajedno sa Mirkom izneo projekat MessnerMoto, temeljno prerađenu Hondu CB750 Four. Nedugo nakon posete Baru, sa Bronislavom i Petrom smo se našli u Sremskoj Mitrovici gde smo prisustvovali završetku ovog dugogodišnjeg i željno iščekivanog projekta.

Iako Bronislava porodična istorija ne vezuje za BMW dvotočkaše, inspiracija za ovaj ambiciozni projekat pronađena je u familiji. Naime, istražujući svoje porodično stablo, Bronislav je otkrio nekoliko dokumenata i fotografija koje su ga navele na to da se upusti u potragu za dvotočkašem iz davno prohujalih vremena: „BMW je rađen čisto iz ljubavi, a povukao sam ga iz porodične istorije. Tražio sam stare fotografije, i naišao na pokojnoga đeda i vozačku dozvolu 264 u Poljskoj. Tada, prije Drugog svetskog rata, dozvolu je mogao da ima samo državni činovnik. To je bila odskočna daska, a i dan danas je kod mene ta dozvola. Tu sam istraživao dalje, pa sam našao slike raznih vozila i došao do podataka da je đed bio član pokreta otpora. Onda je tu došao socijalizam ili komunizam, pa sam kroz tu istoriju došao do perioda i tehnike koja me je zainteresovala. I moj stari je mašinski inženjer koji me je mnogo naučio o starim tehnologijama kao čovjek koji je dizajnirao brodske motore šezdesetih i sedamdesetih godina. Stari je imao poljskoga Junaka M10 iz 1956. a ja sam kao klinac imao Tomos Tori.“ Sasvim slučajno, na jednoj od svojih plovidbi, Bronislav je saznao da kolega ima starog BMW-a i Bubu, ali u veoma lošem stanju. Motocikl je bio u Baru do 1983. godine, da bi nakon toga promenio vlasnika, ali i mnogo delova: „Bio je on i Ducati i Moto Guzzi, on je radio neki custom. Ja sam ga uzeo 2000. godine i mučio sam se sam, ali je sve krenulo tek kada je došao Internet.“ Prvobitna Bronislavova ideja bila je da vodi BMW u Nemačku, ali su na tom putu ka Nemačkoj prijatelji odgovorili, preporučivši mu da se zaustavi u Sremskoj Mitrovici kod Petra, pravog čoveka koji će ovom retkom BMW-u vratiti sjaj kakav zaslužuje: „Krenuli smo za Njemačku i na Miličin nagovor sasvim slučajno svratili do Mitrovice. Do tada sam odustao kod svih servisera kod nas, i Tomo me je odveo do Pera. Poslao sam mu neke slike i on je rekao da.“

Kako je Petar objasnio, R51/3 ima posebno mesto u istoriji BMW-a, kao jedan od prvih posleratnih modela i po misljenju mnogih poznavaoca i ljubitelja BMW motocikala jedan od najlepših i najboljih posleratnih motocikala: „Posle zastarelih predratnih modela, zatim ratnih modela kao što su čuveni Wehrmacht BMW r75, Zündapp KS 750, grubih i teških ratnih mašina skromnih performansi i dizajna čija je upotreba bila ograničena na ratna dejstva, BMW R51/3 predstavljao je pravo osveženje. Ovaj model je pravi primerak nemačkog inženjerstva i elgancije, skladnih linija, prepun hroma i detalja, zavidnog nivoa završne obrade i živahnog, a pouzdanog bokser agregata sa 494 kubika i 24 konjske snage, kardaskim prenosom i krutim ramom. Proizvodio se od 1951. do 1955. godine.“ Petar je takođe naglasio da je Bronislavov R51/3 značajno unapređen u odnosu na isti model proizvođen do 1953: „Za razliku od prethodnog modela, unapređene su kočnice. Tako model za 1954. ima pune doboše i lakše i modernije aluminijumske bandaše tockova, kao i jos čitav niz okom nevidljivih modifikacija.“

Petar je ovaj projekat pre svega prihvatio kao tehničko lice pre nego zaljubljenik u BMW motocikle, stoga je pristup restauraciji morao je biti krajnje inženjerski, sto je podrazumevalo pribavljanje dokumentacije, radioničkih i servisnih knjiga i nekoliko meseci istraživanja vezanih za tehničke detalje, rezervne delove, te prikupljanje iskustava vezanih za restauraciju: „Potom je usledila potpuna restauracija do najsitnijeg detalja – potpuni remont svih sklopova, motora, menjača, diferencijala, kardana, prednje viljuške, točkova, kočnica uz ugradnju velike kolicine novih originalnih, polovnih i zamenskih delova visokog kvaliteta.“ Dalje, Petar je kučistima motora, menjača i diferencijala vratio prvobitni sjaj metodom vodenog peskarenja (vapour blasting) koje je na ovim prostorima novitet, a bojeni delovi su rađeni najkvalitetnijim materijalom uz karakteristične BMW-ove ručno izvlačene bele linije. Za razliku od drugih Moto-Line projekata, akcenat je sada bio na originalnosti, pa je na BMW-u ostalo originalno magnetno paljenje. Generator za svetla od 6V takođe je totalno obnovljen i unapređen elektronskim regulatorom punjenja. BMW je dobio nove Avon Speedmaster gume retro dizajna, ali savremenih performansi. Pažnja da svi detalji pored estetskog daju ovom motociklu i upotrebnu vrednost zaista su udahnuli ovom BMW-u novi život, a Petru dalju snagu da nastavi sa ambicioznim projektima koje sa zadovoljstvom iščekujemo.

Sada kad je BMW pred njim, Bronislav ne krije oduševljenje, te činjenicu da je značajna ušteda samo prolazna stavka u poređenju sa neprocenjivim prijateljstvom sa Petrom i svim drugim ljudima koji su posredno i neposredno učestvovali u restauraciji. „Mislim da će sad da se vozi. Možda u nekoj budućnosti ako dođem do prikolice sa strane, sve je spremno, ali do tada će da se uživa a vremenom će i ona doći. To je jednostavno prava ljubav.“

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Muškinja / photoline.rs

Pošaljite prvi komentar