Hrabri mali frižider
Hrabri mali frižider
Kada se govori o ikonama iz Bavarske, BMW-ovo bogato sportsko nasleđe je gotovo uvek prva asocijacija. Od popularne serije 02 i 2002tii kao njenog glavnog predstavnika, preko snažnog i elegantnog 3.0CSL, pa sve do legendarnog E30 M3, BMW je sinoniman sa automobilima koji su stvarali legendu o brendu na trkačkim stazama. Zatim, tu je luksuzni 507 Roadster, automobil čija cena danas premašuje milionske sume, te njegovi bliski rođaci sa oznakom 503. Lista brzih, moćnih i prestižnih modela koji su obeležili minule dekade je zaista dugačka, ali čak i najveći zaljubljenici u plavo-beli grb zaboravljaju automobil koji je omogućio BMW-u da izraste u ono što je danas. Ta zaboravljena karika je Isetta, neobični jajoliki automobil sa italijanskim korenima, pogonom iz motocikla i samo jednim vratima.
Deanova eklektična kolekcija broji najrazličitije komade automobilske istorije. Među njima je i jedna Isetta iz 1957. godine, i to u karakterističnoj crveno-beloj kombinaciji boja. Kako nam je on objasnio, kolekcija se dopunjava i menja u ciklusima velikih i malih automobila, a Isetta zauzima posebno mesto u potonjem: „Prva Isetta je u biti došla sasvim slučajno. Kupljena je pre jedno šest godina od kolekcionara iz Beograda. Osposobili smo je da je vozna i ja sam to totalno zavoleo da vozim. Mala, slatka, okretna i oldtajmerski lepa. Zaljubio sam se u ovaj oblik, čist italijanski dizajn.“ Dean je zavoleo sve njene neobičnosti, pre svega pomalo nepraktičan ulazak unapred, glavno Isettino obeležje. Razlog za jedinstven Isettin izgled leži u tome što je kompanija Iso, originalni proizvođač ovog automobila, tada mahom proizvodila frižidere: „Tada shvatiš da je Isetta zapravo komad italijanskog kuhinjskog dizajna na četiri točka. Ona ima neke svoje otkačene momente, i tako sam je i zavoleo.“
Ubrzo, kroz Deanove ruke ih je prošlo nekoliko, a među njima je i ovaj restaurirani primerak. Dean je za nju izabrao klasičnu kombinaciju boja, kako spolja tako i unutra, ali sa jednom malom i na prvi pogled neprimetnom razlikom. Naime, linija po kojoj su boje podeljene na njenom zadnjem kraju pozajmljen je sa prototipa Isette i pada ispod stop svetla, za razliku od većine Isetta na kojima je linija prelaza ravna. Instalacija od dvanaest volti čini da ona svetli dovoljno snažno, a za ljubitelje otvorene vožnje, tu su bočni prozori i meki krov. Upravo zbog otvaranja prozora, Dean daje prednost ovoj verziji Isette, navodeći da je mnogo prijatnija za vožnju. Takođe, Dean je kao još jednu specifičnost naveo njen raspored brzina: „Svaki put kada uđem u auto moram da proverim šemu menjača. Brzine idu u H, ali je sve okrenuto za 180 stepeni. Prva je na mestu četvrte, druga je u trećoj, pa je levo treća i onda četvrta. Na to nikako da se naviknem, kao ni na šaltanje levom jer je menjač sa te strane.“ Prtljažni prostor je ograničen na manji kofer na galeriji iza klupe, još jedan na spoljnom prtljažniku i par sitnica ispod sedišta, što je više nego dovoljno za kraća putovanja.
U poređenju sa većinom automobila današnjice, Isetta ne odudara samo svojim dizajnom, već i drugim voznim karakteristikama, ali Deana to ne sprečava da je vozi sa uživanjem: „Ona je brza i okretna, u saobraćaju se opasno dobro možeš snalaziti sa njom, čak i u gustom. Ubrzanje, kočnice, to sve radi svoj posao. Ako hoćeš da pratiš moderan saobraćaj, ti si u biti u crvenom sve vreme. Moraš da je turiraš, ali može da gura sve. Čak i na otvorenom, po 100-200 kilometara sa njom, to je bilo sasvim prijatno putovanje. Malo staneš na petnaest minuta, pojedeš marendu, popiješ nešto i ideš dalje. Može lepo i turistički da se putuje sa njom, a usudio bih se da s njom idem na more na primer. Jedino su uzbrdice ono gde zafali konja. Tih trinaest vuče koliko vuče, ali to je to.“ Jedna od legendi vezanih za Isettu je da nema rikverc, ali je Dean naglasio da su to bile samo verzije sa tri točka, pravljene posebno za britansko tržište. Kao trotočkaši, one su bile registrovane poput motocikla, i zbog nižih poreza su bile znatno popularnije. U Sloveniji, Isetta se registruje kao motocikl, tako da je vrlo praktična i za gradsko parkiranje.
Čak i u vreme kada je bila nova i popularna, Isetta nije ličila ni na jedan drugi automobil i bila je fantastičan prizor na ulicama širom Evrope. Preko pola veka kasnije, videti Isettu u gradskoj gužvi je pre svega teško, jer su čak i današnji mikroautomobili veći od nje, a zatim i prava retkost jer se retko ko usuđuje da ih izveze iz garaže. Srećom, Deanova ljubav prema neobičnim malim automobilima podrazumeva da se oni i voze, pa Isetta nije potpuno iščezla sa domaćih ulica.
Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević
0 Comments